Različita tumačenja odlaganja

Najave iz međunarodne zajednice da će predlog rešenja za Kosovo biti saopšten neposredno posle izbora u Srbiji, kao i predlog Italije o uslovnom nastavku pregovora sa Srbijom o stabilizaciji, kako bi se ublažio šok od nezavisnosti Kosova, u Beogradu se različito tumače, ali se istovremeno povezuju sa prestojećim izborima. U Prištini se toj temi ne pridaje poseban značaj.

Portparolka Martija Ahtisarija, Hua Đijang izjavila je da je on jasno dao do znanja da će predstavljanje predloga budućeg statusa uslediti čim budu okončani parlamentarni izbori u Srbiji. "Ne radi se o odlaganju na neodređeno vreme", precizirala je Đijangova.

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković kaže za B92 da poslednji stavovi iz Brisela pokazuju određenje promene u međunarodnoj zajednici, odnosno da nema više ultimativnih zahteva, poput nezavisnosti po svaku cenu.

Drašković smatra i da ovi nagoveštaji pokazuju da sada ima prostora da se uvaži volja naroda Srbije: "Pa i kamen se menja i gledanje na Srbiju i na albansku većinu na Kosovu nije isto danas kao što je bilo pre nekoliko godina. U tom pogledu stvari su se poprilično pomerile u našu korist".

Jedan od predloga, tačnije italijanski, bio je uslovni nastavak pregovora o stabilizaciji sa Srbijom kako bi se pomoglo da Srbija prevaziđe šok moguće nezavisnosti Kosova. Koordinator pregovaračkog tima za Kosovo Slobodan Samardžić taj stav ocenjuje kao pogrešan.

"Mnoge vrednosti Evrope bi bile pogažene ako bi zemlje Unije jednostrano priznale nezavisnost Kosova, a nameće se i pitanje sa kim pravite sporazum o stablizaciji", kaže Samardžić za B92.

"Mislim da nema načina da se Srbija pridobije nekom kompenzacijom za jedan tako težak prekršaj u međunarodom pravu i tako tešku povredu teritorijalnog integriteta Srbije. Znači, nastavak pregovora da, ali uslovljavanje ovakvom vrstom uslova ne. To ne bi moglo da ublaži šok ni na koji način", dodaje Samardžić.

"Čekaćemo još malo"

Poslednjim promenama u okviru Evropske unije zvanična Priština nije posvetila pažnju. Tamošnji predstavnici medija, tačnije, urednik prištinskog dnevnika Ekspres, Baton Hadžiju, smatra da su zbog odlaganja rešenja za status Kosova albanski političari u vrlo lošoj poziciji.

"Albanci su čekali 17 godina, pa neka čekaju još malo, još tri meseca. Mislim da iako mart mesec demonstracija itd, ovog puta mislim da ćemo mi, Albanci, proglasiti nezavisnost Kosova u Skupštini".

Stavovi iz Brisela izrečeni su u vreme predizborne kampanje u Srbiji. Vuk Drašković smatra da odlaganje rešenja za status Kosova ne utiče na izbore u Srbiji, ali da izborni rezultat može imati veliki uticaj na odnos Kontakt grupe i Saveta bezbednosti prema predlogu Martija Ahtisarija.

"Prva varijanta je da iz Beograda stiže vest da Srbija ima demokratsku vladu. Pozicija svih onih koji zagovaraju nezavisnost Kosova je daleko teža, kaže on.

"Varijanta dva: u Srbiju se vratile stranke koje su Srbijom vladale od 1990. do 2000. godine. Gotovo je izvesno da bismo bili proglašeni za nedemokratsku zemlju, a onda bi usledile posledice isključivo na štetu Srbije i srpskog naroda na Kosovu", navodi Drašković.