Aktuelno
UŽIVAJTE uz turske serije na B92!
Na televiziji B92 od ponedeljka 30. marta gledajte dve turske serije.
15:04
26.3.2026.
1 d
Utorak, 14.11.2006.
10:15
Rastu i devizne rezerve i spoljni dug
Srpska finansijska stabilnost razapeta je između dva međusobno udaljena pola. Državne devizne rezerve dostigle su 31. oktobra rekordan nivo od 11,221 milijarde dolara (10,308 milijardi u Narodnoj banci Srbije i 913 miliona u poslovnim bankama), što je 12,5 puta više nego na početku tranzicije (31. decembra 2001. iznosile su 890 miliona dolara).
Nažalost, jačanje državne likvidnosti nema svoj odraz na drugom nacionalnom računu, onom koji se bavi spoljnim dugom Srbije.
Podaci NBS govore da je srpski spoljni dug 30. septembra iznosio 18,518 milijardi dolara. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dragan Đuričin ukazuje da je došlo do ozbiljnog i opasnog rasta spoljnog duga.
Po njegovim rečima krajem 2000. državni dug iznosio je 10,1 milijardu nemačkih maraka, što znači da je za šest godina najmanje udvostručen.
Opasnost je tim veća što je u rečenom periodu došlo do otpisa duga prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca. Dug prema vladama i međunarodnim organizacijama najpre je decembra 2001. umanjen za 51 odsto da bi do otpisa dodatnih 15 procenata došlo posle uspešno okončanog aranžmana sa MMF januara ove godine.
Obaveze prema komercijalnim bankama, članicama Londonskog kluba regulisane su sporazumom koji je ratifikovan 24. jula 2004. godine. Srbiji je otpisano 62 odsto duga, dok je ostatak reprogramiran na 20 godina, uz petogodišnji poček.
Predsednik Centra za slobodno tržište u Beogradu dr Miroslav Prokopijević kaže da je još pre dve-tri godina ukazivao na nerezonsko zaduživanje države.
Po njegovim rečima, ona je glavni dužnik i ona nastavlja da se dodatno zadužuje. Obaveze pojedinaca i firmi su u toj računici manje značajne. Stoga i politička presija na ljude da se ne zadužuju nije motivisana brigom države za njihovu dugoročnu likvidnost, već težnjom zvanične politike da sačuva neophodan finansijski prostor za nove državne aranžmane.
Ovaj ekonomski analitičar smatra da je trka za novim novcem posledica želje da se očuva socijalni mir i podmire bitne interesne grupe. Dodatni problem predstavlja tekuća likvidnost državne kase.
On procenjuje da je država pružila ruku međunarodnim kreditorima zbog najmanje dva razloga: otplate inostranog duga i servisiranja stare devizne štedenje. Bez obzira na visoke devizne rezerve, to u masi, ipak, nisu trenutno likvidna sredstva. Značajan deo tog novca ne može se odmah pokrenuti, tako da država poseže za novim zajmovima.
Profesor Dragan Đuričin ne umanjuje težinu privatnog zaduživanja. Smatra da država ne može tek tako okretati glavu od zajmova koje uzimaju njeni građani. Ako dođe do krize likvidnosti kreditori će od nje očekivati da garantuje vraćanje pozajmljenog novca i ona će, zbog sopstvenog kredibiliteta i rejtinga, to morati da učini.
Zašto državne devizne rezerve nisu u većoj meri angažovane na smanjivanju nacionalnog spoljnog duga. Postoje najmanje dva razloga.
Prvenstveni zadatak deviznih zaliha neke zemlje je očuvanje trajnije likvidnosti u spoljnim plaćanjima. U opisu posla centralne banke stoji da će obezbeđivati raspoloživa devizna sredstva radi blagovremenog plaćanja svih dospelih i potencijalnih obaveza NBS prema inostranstvu.
Drugi motiv je čisto politički. Obaveštavajući javnost o visini nacionalnih deviznih rezervi, zvanična politika gradi sliku svoje uspešnosti. Zato se o deviznim zalihama mnogo priča, a o državnim dugovima skoro nimalo.
Podaci NBS govore da je srpski spoljni dug 30. septembra iznosio 18,518 milijardi dolara. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dragan Đuričin ukazuje da je došlo do ozbiljnog i opasnog rasta spoljnog duga.
Po njegovim rečima krajem 2000. državni dug iznosio je 10,1 milijardu nemačkih maraka, što znači da je za šest godina najmanje udvostručen.
Opasnost je tim veća što je u rečenom periodu došlo do otpisa duga prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca. Dug prema vladama i međunarodnim organizacijama najpre je decembra 2001. umanjen za 51 odsto da bi do otpisa dodatnih 15 procenata došlo posle uspešno okončanog aranžmana sa MMF januara ove godine.
Obaveze prema komercijalnim bankama, članicama Londonskog kluba regulisane su sporazumom koji je ratifikovan 24. jula 2004. godine. Srbiji je otpisano 62 odsto duga, dok je ostatak reprogramiran na 20 godina, uz petogodišnji poček.
Predsednik Centra za slobodno tržište u Beogradu dr Miroslav Prokopijević kaže da je još pre dve-tri godina ukazivao na nerezonsko zaduživanje države.
Po njegovim rečima, ona je glavni dužnik i ona nastavlja da se dodatno zadužuje. Obaveze pojedinaca i firmi su u toj računici manje značajne. Stoga i politička presija na ljude da se ne zadužuju nije motivisana brigom države za njihovu dugoročnu likvidnost, već težnjom zvanične politike da sačuva neophodan finansijski prostor za nove državne aranžmane.
Ovaj ekonomski analitičar smatra da je trka za novim novcem posledica želje da se očuva socijalni mir i podmire bitne interesne grupe. Dodatni problem predstavlja tekuća likvidnost državne kase.
On procenjuje da je država pružila ruku međunarodnim kreditorima zbog najmanje dva razloga: otplate inostranog duga i servisiranja stare devizne štedenje. Bez obzira na visoke devizne rezerve, to u masi, ipak, nisu trenutno likvidna sredstva. Značajan deo tog novca ne može se odmah pokrenuti, tako da država poseže za novim zajmovima.
Profesor Dragan Đuričin ne umanjuje težinu privatnog zaduživanja. Smatra da država ne može tek tako okretati glavu od zajmova koje uzimaju njeni građani. Ako dođe do krize likvidnosti kreditori će od nje očekivati da garantuje vraćanje pozajmljenog novca i ona će, zbog sopstvenog kredibiliteta i rejtinga, to morati da učini.
Zašto državne devizne rezerve nisu u većoj meri angažovane na smanjivanju nacionalnog spoljnog duga. Postoje najmanje dva razloga.
Prvenstveni zadatak deviznih zaliha neke zemlje je očuvanje trajnije likvidnosti u spoljnim plaćanjima. U opisu posla centralne banke stoji da će obezbeđivati raspoloživa devizna sredstva radi blagovremenog plaćanja svih dospelih i potencijalnih obaveza NBS prema inostranstvu.
Drugi motiv je čisto politički. Obaveštavajući javnost o visini nacionalnih deviznih rezervi, zvanična politika gradi sliku svoje uspešnosti. Zato se o deviznim zalihama mnogo priča, a o državnim dugovima skoro nimalo.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 3
Pogledaj komentare