Aktuelno
UŽIVAJTE uz turske serije na B92!
Na televiziji B92 od ponedeljka 30. marta gledajte dve turske serije.
15:04
26.3.2026.
23 h
Petak, 10.11.2006.
08:22
Na današnji dan, 10. novembar
Rođeni Paracelzus, Šiler i Kalašnjikov, umrli Katarina II, Rembo, Ataturk, Brežnjev, Kesi i Banana, borbe u Vukovaru, izvinjenje Vlade RS Bošnjacima
1444. U bici kod Varne, u Bugarskoj, snage turskog sultana Murata II pobedile poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav u toj bici poginuo. Poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.
1493. Rođen švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.
1759. Rođen nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se s poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame imale ogroman uspeh, njegove balade bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu "Odu radosti" Betoven komponovao čuveni završni stav IX simfonije.
1796. Umrla ruska carica Katarina II Aleksejevna. Na presto došla 1762, posle dvorskog udara u kom je svrgnut, potom ubijen, njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla veliku popularnost. Uspešno ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova.
1891. Umro francuski pisac Artur Rembo. Najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija uticala na sve poetske pravce XX veka, posebno na simboliste i nadrealiste.
1919. Rođen ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47.
1928. Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan za cara. Tokom njegove vladavine Japan napao Kinu, 1931. i 1937, s Hitlerovom Nemačkom 1936. sklopio Antikominternski pakt, 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu ostao do smrti, 1989.
1938. Umro državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša Ataturk. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, 1923. Turska proglašena za republiku.
1963. U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu za nekoliko nedelja umrlo više od 1.500 ljudi.
1975. Vlade SFRJ i Italije potpisale Osimski sporazum. Regulisane granice između dve zemlje, uključujući sporan deo od međe Vasi do zaliva Sveti Jernej i vode Tršćanskog zaliva.
1982. Umro Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga Jurij Andropov.
1989. Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio Todora Živkova, koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vođstvo partije preuzeo Petar Mladenov. Živkov potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.
1991. U Vukovaru počele ulične borbe pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile Vukovar 18. novembra.
1994. Irak priznao Kuvajt kao suverenu državu.
1995. Vojne vlasti u Nigeriji, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu i osam njegovih saradnika.
1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dve zemlje.
2001. Umro američki pisac Ken Kesi. 1962. objavio roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", o pobuni protiv rigidnih autoriteta, koji je inspirisao hipi-pokret 60-ih godina XX veka.
2001. Članovi Svetske trgovinske organizacije formalno prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.
2003. Ministri odbrane SAD i Vijetnama Donald Ramsfeld i Pam Van Tra sastali se u Pentagonu, u SAD. Prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975.
2003. U Londonu umro Kanan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.
2004. Vlada Republike Srpske uputila javno izvinjenje
porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici od 10. do 19. jula 1995, konstatujući da se u Srebrenici desio zločin velikog obima.
1444. U bici kod Varne, u Bugarskoj, snage turskog sultana Murata II pobedile poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav u toj bici poginuo. Poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.
1493. Rođen švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.
1759. Rođen nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se s poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame imale ogroman uspeh, njegove balade bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu "Odu radosti" Betoven komponovao čuveni završni stav IX simfonije.
1796. Umrla ruska carica Katarina II Aleksejevna. Na presto došla 1762, posle dvorskog udara u kom je svrgnut, potom ubijen, njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla veliku popularnost. Uspešno ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova.
1891. Umro francuski pisac Artur Rembo. Najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija uticala na sve poetske pravce XX veka, posebno na simboliste i nadrealiste.
1919. Rođen ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47.
1928. Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan za cara. Tokom njegove vladavine Japan napao Kinu, 1931. i 1937, s Hitlerovom Nemačkom 1936. sklopio Antikominternski pakt, 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu ostao do smrti, 1989.
1938. Umro državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša Ataturk. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, 1923. Turska proglašena za republiku.
1963. U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu za nekoliko nedelja umrlo više od 1.500 ljudi.
1975. Vlade SFRJ i Italije potpisale Osimski sporazum. Regulisane granice između dve zemlje, uključujući sporan deo od međe Vasi do zaliva Sveti Jernej i vode Tršćanskog zaliva.
1982. Umro Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga Jurij Andropov.
1989. Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio Todora Živkova, koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vođstvo partije preuzeo Petar Mladenov. Živkov potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.
1991. U Vukovaru počele ulične borbe pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile Vukovar 18. novembra.
1994. Irak priznao Kuvajt kao suverenu državu.
1995. Vojne vlasti u Nigeriji, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu i osam njegovih saradnika.
1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dve zemlje.
2001. Umro američki pisac Ken Kesi. 1962. objavio roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", o pobuni protiv rigidnih autoriteta, koji je inspirisao hipi-pokret 60-ih godina XX veka.
2001. Članovi Svetske trgovinske organizacije formalno prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.
2003. Ministri odbrane SAD i Vijetnama Donald Ramsfeld i Pam Van Tra sastali se u Pentagonu, u SAD. Prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975.
2003. U Londonu umro Kanan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.
2004. Vlada Republike Srpske uputila javno izvinjenje
porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici od 10. do 19. jula 1995, konstatujući da se u Srebrenici desio zločin velikog obima.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare