Ahtisari izneo "papir"

Razlog za to jeste jaz između stavova Beograda i Prištine u vezi sa budućim statusom Kosova. To su novinarima rekli zvaničnici ministarskog zasedanja EU, koji su precizirali da je na sastanku iza zatvorenih vrata izaslanik UN-a za status Kosova Marti Ahtisari ministrima pokazao "papir" sa odrednicama budućeg rešenja, ali na sastanku nije bilo rasprave o njegovoj sadržini.

Na pitanje da li to znači da Ahtisari misli da više nema mogućnosti za dodatne pregovore srpske i albanske strane, zvaničnici EU su uzvratili da "to on nije izričito ni rekao ni porekao".

Ahtisari je četrdesetak minuta obrazlagao šta je dosad učinio i kakve su njegove ključne zamisli o predlogu statusa Kosova i upoznao evropske ministre sa ocenama i zaključcima sa poslednjeg sastanka Kontakt grupe, a potom je odgovarao na njihova pitanja.

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio da nema naznaka da bi posle januarskih izbora u Srbiji trebalo da bude novih odlaganja u rešavanju statusa Kosova.

Šef finske diplomatije Erki Tuomioja je, na završetku zasedanja šefova diplomatija EU, ocenio da odlaganje procesa do srpskih izbora ne može destabilizovati pokrajinu.

Tuomioja je podvukao da je izaslanik UN Marti Ahtisari tu odluku doneo posle razmene mišljenja u Kontakt grupi "upravo sa ciljem da se svede na najmanju meru mogućnost bilo kakve destabilizacije u regionu".

Finski ministar je time odgovorio na pitanje novinara može li odluka o odlaganju predloga za status izazvati destabilizaciju, imajući u vidu pretnju kosovskih Albanaca da će u parlamentu proglasiti nezavisnost.

Tuomioja je istakao važnost pokretanja pregovora o viznim olakšicama sa Srbijom i zemljama regiona i naglasio značaj koji EU pridaje očuvanju evropske perspektive Srbije i da Evropska unija ostane zajedno sa Srbijom u njenom razvoju.

Evropski komesar Oli Ren je, na zajedničkog konferenciji za novinare po završetku zasedanja šefova diplomatija EU, istakao da je odluka o "kratkom ograničenom pomeranju" roka za predlog o statusu Kosova bila "razložna" zbog izbora u Srbiji i "imala za cilj da se omogući dalje politička stabilizacija u regionu".

Ren je, medjutim, podvukao da predugog odlaganja u naporima da se nadje rešenje za status Kosova ne bi smelo biti zato što bi zapretila opasnost da pokrajina zapadne u "pravni škripac".

Tuomioja je posebno naglasio značaj pokretanja pregovora o viznim olakšicama i "veliki značaj koji je Evropska unija predočila da daje da Srbija ostane privržena (EU) i da se očuva konkretna evropska perspektiva za Srbiju, iako, nažalost, nismo uspeli da nastavimo pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju".

Na pitanje novinara da li je Ahtisari evropskim ministrima stavio do znanja da će, bez obzira na "preveliki jaz" u stavovima albanske i srpske strane, ipak pokušati da obnovi pregovore dve strane, Tuomioja je uzvratio da "odluku treba da donese Ahtisari".

Španija, Italija i Rumunija za snažan signal Srbiji

Španski državni sekretar Alberto Navaro izjavio je u Briselu da se njegova zemlja protivi predlogu da Kosovo dobije pravo na samoopredeljenje ili ograničenu nezavisnost i istakao da to "nema pravnu osnovu u srpskom ustavu".

Navaro je, posle zasedanja šefova diplomatija EU, istakao da Srbija Kosovo smatra "sastavnim delom svoje teritorije" i upozorio na opasne posledice koje bi eventualni predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija za neki vid nezavisnosti Kosova imao po druge oblasti u svetu.

Navaro je upozorio da, između ostalog, predsednik Republike Srpske "već traži ista prava na samoopredeljenje" entiteta bosanskih Srba.

Španski državni sekretar je podvukao da Španija, Italija i Rumunija, naprotiv, traže da se Srbiji uputi "snažan znak" podrške i stavi do znanja da "ne valja da nastavimo da se krećemo u sadašnjoj situaciji kada Srbija izgleda da se nalazi u nekoj crnoj rupi".

Navaro je podvukao da "ne izgleda da je za Balkan rešenje da međunarodna zajednica nametne samoopredeljenje nekom regionu ili jednoj suverenoj zemlji".

"Skupo izazivanje nestabilnosti"

Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, kaže za B92 da nova rezolucija verovatno neće sadržavati reč nezavisnost.

"Mislim da je sve što smo slušali prethodnih meseci indikovalo da će rezolucija težiti jasnoći i održivosti, što traži Evropska unija. Činjenica je da neće biti stolice u UN niti vojske za Kosovo, pa ni ministra spoljnih poslova", kaže Vejvoda. "Nestabilnost nikome nije u interesu, ni nama ni državama u regionu, ni Rusiji ni SAD.

"Činjenica je da Rumunija i Bugarska postaju članice EU, druge zemlje u našem susedstvu napreduju u integracijama, a mi želimo da nadoknadimo izgubljeno vreme što pre. Znači, svi želimo stabilnost, temelj za trajan mir, a to je konstruktivan pristup", kaže on.

"To znači da svi misle na svoju budućnost i interese, a da se ponašaju odgovorno kao evropske države koje teže ujedinjenju. Svako ko bude želeo da izazove nestabilnost, platiće visoku cenu zaostajanja u svim tokovima", kaže Vejvoda.