Počinju dogovori o izborima

Iako je predsednik Skupštine Predrag Marković najavio da bi krajem nedelje, pored proglašenja ustava, mogao da bude usvojen i zakon o njegovom sprovođenju, čini se da ustavni zakon mora da sačeka na politički dogovor. Osim starog pitanja da li bi, uz parlamentarne, trebalo raspisati i predsedničke izbore, pojavila se i nova dilema - koje je najbolje vreme za njihovo održavanje.

Šef poslanika radikala u republičkom parlamentu Tomislav Nikolić nije danas isključio mogućnost da će donošenje zakona o sprovođenju ustava morati da sačeka na dogovor stranaka o svim pitanjima vezanim za raspisivanje i sprovođenje izbora.

"Nisam optimista da to može da bude do kraja godine, ali ako zaista mogu da rade brzo i ako sve te zakone donesu u kratkom roku, što je skoro nemoguće, ponavljam, zbog kvoruma koji Skupština treba da ima da bi započela sednicu, očekujem da izbori budu sledeće godine i da teku jedni za drugim", kaže Nikolić.

Ukoliko se stav radikala posmatra uz činjenicu da bez njih vlast teško može da obezbedi dvotrećinsku većinu za usvajanje ustavnog zakona, onda ne čudi izjava portparola DSS-a Andreje Mladenovića o spremnosti na komprimise.

"Demokratska stranka Srbije je zaista spremna na svaku vrstu dogovora. Svi se slažu da su nam  potrebni izbori, i oni su nam potrebni na svim nivoima, u što skorijem roku. Videćemo, u skladu s dogovorom sa svim političkim strankama, koji će to biti izbori i u kom roku", kaže Mladenović.

DSS, međutim, sa SPS-om i DS-om, može teoretski, uz pomoć još troje nezavisnih poslanika, da obezbedi dvotrećinsku većinu. Ali, socijalisti poručuju da neće glasati za ustavni zakon ako parlamentarni izbori budu zakazani pre februara naredne godine.

S druge strane, potpredsednik Skupštine Srbije iz DS-a Milan Marković termin i nivo raspisivanja izbora vidi nešto drugačije: "Ne može svaka tema u ovoj državi biti predmet političkih, odnosno partijskih nagodbi, toga je svima preko glave. Predsednički izbori, zajedno s parlamentarnim, u decembru. To je zahtev DS-a."

Podsećamo, svečana sednica na kojoj bi trebalo da bude proglašen novi ustav Srbije planirana je za nedelju, 5. novembar, bar prema očekivanjima predsednika Skupštine Srbije. Do tada bi političke stranke morale da porade na definisanju rokova za raspisivanje izbora i nizu drugih pojedinosti koje propisuje prateći ustavni zakon.

Tadić: I predsednički i parlamentarni izbori u decembru

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da neće pristati da izbori u Srbiji budu održani sledeće godine i dodao da će insistirati da i parlamentarni i predsednički izbori budu održani do 23. decembra.

Reagujući na izjavu Tomislava Nikolica da predsednički izbori mogu da budu održani pod uslovom da on podnese ostavku s mesta predsednika Srbije, Boris Tadić je rekao da neće poslušati ono što mu je Tomislav Nikolić rekao.

"Evo sad ću da poslušam Tomislava Nikolića. Sve što mi je on do sada sugerisao, ja sam slušao u životu, sa punom pažnjom. To su smešne priče, to je bavljenje politikom s one strane stvarnosti. Ne dajem nikakvu ostavku zbog toga što nema razloga da dajem ostavku. Hoću predsedničke izbore da proverim svoj mandat, hoću da čujem sta kažu građani o onome kako sam radio svoj posao", rekao je Tadić.

Srpski predsednik je objasnio da predsednički i parlamentarni moraju da se održe do kraja godine.

"Tu nema uopšte govora o kompromisima. Imamo čisto rešenje i nemojte da neko sada zamajava narod i kaže da je to nemoguće, skratimo vreme održavanja i imamo do kraja godine i parlamentarne i predsedničke izbore", rekao je Tadić.

Ljajić u manjinskoj koaliciji

Predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić kaže da će predvoditi manjinsku koaliciju na izborima.

Ljajić je izjavio da će na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji predvoditi Listu za toleranciju, na kojoj će biti organizacije i pojedinici iz više nacionalnih manjina. Okosnicu Liste činiće Sandžačka demokratska partija, njeni odbori u Sandžaku i 12 odbora u drugim gradovima Srbije.

Ljajić je izjavio da računa na Slovake, Rusine, Ukrajince i Rome, a da su u toku pregovari sa albanskim političkim stranakama na jugu Srbije, prvenstveno s Rizom Haljimijem i Pokretom za demokratsko delovanje.

Prema njegovim rečima, mesta na listi biće ponuđena organizacijama i pojedincima iz manjinskih zajednica.