Jaša Tomić: Kuće zvrje prazne

Ta akcija na mahove je bila stihijska i uprkos nesumnjivo valjanim namerama učinjeni su previdi čije se posledice sada pokazuju. Parama iz budžeta Srbije građeno je 375 kuća i stanova, a finansirana je i popravka gotovo istog tolikog broja kuća.

Dobrim poznavaocima prilika u ovom selu, u vreme dogovaranja i izvođenja radova nije data prilika da iznesu svoje procene da se, uprkos dobrim namerama, ušlo u gradnju Potemkinovih sela.

Danas, kao potvrda takve procene, na samom ulazu u selo stoje četiri niza novih tipskih kuća od kojih je dobar deo prazan, a u onima koje su useljene žive staračka domaćinstva sa prosekom manjim od tri člana. Samo kraj jedne od tih kuća viore se pelene na štriku za sušenje veša.

Predsednik Saveta mesne zajednice Mirko Škipina kaže da je ove godine u prvi razred mesne osnovne škole upisano svega 18 đaka. Mladi su napustili i napuštaju Jašu tražeći posao kojeg u ovom selu nema. Nekoliko privrednih preduzeća je, kako tvrde u mesnoj kancelariji, u fazi vlasničkog restruktuiranja, pa se tu očekuju u dogledno vreme nekakve mogućnosti zapošljavanja mladih, ali meštani u to ne veruju.

Jaša Tomiæ u vreme poplava 2005. godine

Zorica Sebastijanov ima dva sina i kaže da je gotovo sigurna da će oni napustiti novu kuću u koju su se proletos uselili. Zorica podseća da je Jaša Tomić nekada bila varoš, ekonomski jako sresko mesto, a da su danas, po njenom mišljenju, jedini izgledi za obnovu mesta otvaranje granice sa Rumunijom i oživljavanje komunikacije. "Jaša više nikome nije usput", kaže ona.

Gotovo istovetnu priču ponavlja i Škipina čija tri sina uče škole, ali on veruje da bi podržavanje takozvanih malih inicijativa, prvenstveno u poljoprivredi, bio način da se mladi vrate i zadrže u selu.

Kao predstavnik lokalne uprave on o temi "viška stambenog prostora" kaže da je to realan problem, ali ističe da je u vreme kada su donošene odluke o gradnji selo bilo pod vodom, da je stepen tolerancije kod meštana bio nizak i da se moralo iz više razloga delovati brzo. Samo selo neće moći da reši, kaže on primera radi, završetak radova na tri objekta kolektivnog stanovanja koja nisu useljena jer nema predvidjenih sredstava za uvodjenje struje i vode u njih.

Potrebna je gradnja trafostanice, što će koštati više od tri miliona dinara, a za gradnju i popravku putne mreže, što je još jedan aktuelni problem, biće potrebno uložiti 70 miliona dinara, što čak ni manjim delom meštani koji su u tu svrhu izglasali desetogodišnji samodoprinos, ne mogu da ostvare.

Jaša Tomić ima 3.500 hiljade stanovnika koji su u proseku stariji od 50 godina. U selu, za razliku od vremena pre velikih poplava, kada su napuštene kuće bile zapuštene i trošne, sada su nove, u belo okrečene sa crvenim krovovima.

Pre poplava na oglasnoj tabli mesne zajednice bilo je sijaset ponuda za prodaju kuća po bagatelnim cenama. Danas tih ponuda nema, ali se sve češće vode razgovori o tome kakva će sudbina biti ovolikog stambenog prostora. Među novosagradjenim kućama ima više od 40 takozvanih vikendica. U njih vlasnici koji žive van Jaše Tomić navraćaju samo povremeno, a u neke, svedoče meštani, noga vlasnika još nije kročila.

U želji da iskoriste a ne zloupotrebe, tvrde meštani, spremnost mnogih da im pomognu, prilikom evidentiranja ukućana i prilikom sličnih popisivanja, prikazivali su i nerealno stanje. Zato su rađene i još se rade revizije, posebno načina pružanja pomoći u stambenom prostoru i građevinskom materijalu.

Niko nije utvrdio, a verovatno nikada ni neće, koliko je para uloženo za pomoć meštanima Jaše Tomić, a kao neobična razglednica ovog mesta moguće je da će služiti slika novih gotovo praznih kuća.