Kosovo: Tihi sukob Rusije i SAD

Politika piše da se stavovi Rusije i SAD o pregovorima o statusu Kosova i Metohije sve više razlikuju. Te dve ključne članice Kontakt grupe, neformalne organizacije šest država uključenih u rešavanje balkanskih kriza, ovih dana i javno i iza zatvorenih vrata iznose niz zamerki jedna drugoj, a ta razmena vatre dostigla je vrhunac juče, kada su objavljeni komentari državnog podsekretara SAD Nikolasa Bernsa.

Berns je u intervjuu za BBC izjavio da rešenje za Kosovo ne može biti primenjeno na slične situacije u drugim delovima sveta, pre svega na teritoriji SSSR, usprotivivši se time zahtevu predsednika Rusije Vladimira Putina da svako rešenje statusa za južnu srpsku pokrajinu treba da bude univerzalno, odnosno primenjivo na nerešene teritorijalne sukobe u susedstvu Rusije. "Nismo saglasni sa idejom da rešenje kosovskog problema postavi presedan ili stvori šablon za teške probleme na drugim mestima. Kosovo je jedinstven slučaj. Tamo je vođen veliki međunarodni rat i tu su se desili neki od najgorih ratnih zločina u Evropi", rekao je Berns.

Berns je posebno govorio o Gruziji, odnosno o oblastima Abhazija i Južna Osetija, koje žele da se otcepe i, eventualno, pripoje Rusiji. "Mi znamo da su Južna Osetija i Abhazija sada deo Gruzije i da će to i biti. Ali, znamo i da o suverenitetu Kosova treba da odlučimo i da se saglasimo svi u međunarodnoj zajednici. Te dve situacije su sasvim suprotne i mi nismo saglasni sa idejom da je jedna na neki način presedan za drugu", izjavio je Berns.

Rusija je na poslednjem sastanku Kontakt grupe, 30. juna u Briselu, kritikovala način vođenja pregovora. Kako je Politika pisala, te kritike odnose se na specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, kom Rusi zameraju da odbija racionalne predloge srpske strane u procesu decentralizacije i traže da mu mandat ne bude produžen po isticanju, krajem decembra. Zvanična Moskva saopštila je partnerima u Kontakt grupi, odnosno SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji, da se protivi svakom nametnutom rešenju. Uz to, Rusija se posebno protivi nameri da pregovori budu okončani do kraja godine.

Berns je za BBC govorio i o toj temi. Na pitanje novinara da objasni zašto je rekao da je 2006. prelomni trenutak za Kosovo, ali da ništa nije garantovano, i zašto onda očekuje da se pregovori završe do kraja godine, Berns je odgovorio: "Mislim da smo svi saglasni da 2006. mora biti godina odluke za Kosovo, godina u kojoj će biti odlučena budućnost Kosova. Prisetimo se šta se dogodilo. Divljački rat 1999, milion ljudi koje je Milošević pokušao da etnički očisti, NATO ga je sprečio da to uradi. Sada, sedam godina kasnije, tim ljudima nije rečeno kakva će im biti budućnost. Nije im dopušteno da o tome sami odluče", kaže Berns.

I pored ruskog protivljenja rokovima, Berns misli da su svi u međunarodnoj zajednici saglasni da razgovori treba da budu završeni do kraja godine. "Obe strane, i Albanci i Srbi, moraće da se nađu na sredini i da postignu pravedno rešenje koje će biti dobro za ogromnu većinu ljudi koji tamo žele da mirno žive", rekao je Berns, praktično ponavljajući jedan od ranijih zaključaka Kontakt grupe, s početka ove godine, u kom je navedeno da rešenje mora da bude prihvatljivo za većinu na Kosovu.