Kosovo: Insistiranje na kompromisu

Posle jučerašnjih susreta u Prištini, zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova novinarima je rekao da je insistirao na kompromisnim ustupcima pregovaračkih strana i da je glavni cilj njegove posete bio pravljenje pomaka u bečkim pregovorima.

Alber Roan danas nije doputovao u Beograd zbog zdravstvenih problema, ali jesu njegovi saradnici, koji imaju sastanak s članovima pregovaračkog tima. “Gospodin Roan je sinoć osetio ozbiljne bolove u leđima i odlučio da otkaže svoju posetu Beogradu. Zbog toga je doputovao u Beč rano jutros. Leteo je ranim jutarnjim letom iz Prištine u Beč kako bi izvršio lekarske preglede. Ispostavilo se da ima problema sa kičmom“, kaže za B92 Remi Durlo iz kancelarije Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova u Beču.

Umesto Roana, sa pregovaračima iz Beograda razgovarao je tim stručnjaka za decentralizaciju i zaštitu kulturne baštine. Član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković u izjavi za B92 navodi da je beogradski tim na sastanku istakao svoju zainteresovanost da se organizuje još jedna runda pregovora o decentralizaciji i kulturnoj baštini. Bataković kaže i da su verovatni datumi za te pregovore 17. i 18. jul i da bi se prvog dana razgovaralo o decentralizaciji, a drugog o kuturnoj baštini.

"U decentralizaciji mi i dalje insistiramo na poznatim stavovima koji se tiču nadležnosti opština i njihovim posebnim vezama sa Beogradom“, kaže Bataković: "Što se tiče verske i kulturne baštine, posle obilaska ekspertske grupe određenih manastira i crkava, mi smo stavili određene primedbe, najavili da ćemo nastaviti da spremamo predloge za preostale crkve i manastire, kako bismo prevazišli dosadašnje nerazumevanje, a koje se pre svega tiče trajne bezbednosti i restitucije."

Kada će biti održani statusni pregovori, zavisi od sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zakazane za 13. jul, kada bi specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari trebalo da govori o napretku i problemima u pregovaračkom procesu. Međutim, zanimljivo je da će, prema pisanju prištinskog dnevnika Zeri, Ahtisari tražiti da ta sednica bude zatvorena.

Ustupci i kompromisi

Član beogradske delegacije Marko Jakšić kaže za B92 da se ne može govoriti o ustupcima kada je o decentralizaciji reč. "Decentralizacija je nešto što je važno za opstanak Srba, to se ne može meriti piljarskim načinom, ne može se time trgovati. Da smo mi u pregovaračkom timu tako hteli, mi bismo išli sa zahtevom za 25 opština, kako bismo dobili 12 ili 15. Međutim, naš cilj je bio drugačiji, mi smo s međunarodnim posrednicima želeli da utvrdimo kriterijume, a to su da opština treba da ima oko 5.000 stanovnika i da Srba ima oko 75 odsto, što je i utvrđeno s međunarodnim predstavnicima. Mi ne shvatamo decentralizaciju kao podelu Kosova, već kao omogućavanje Srbima da prežive na Kosovu. Ne sme biti kompromisa na srpsku štetu", kaže Jakšić.

Roanovo insistiranje na ustupcima i kompromisu može se razumeti kada se ima u vidu da su pet meseci posle početka bečkih pregovora pregovaračke strane ukopane na početnim pozicijama, a da se međunarodni posrednici ne mogu pohvaliti konkretnim rezultatom. Roan je rekao da su ustupci i kompromis deo svakih pregovora i da se ne može računati na uspeh pregovora u Beču ako strane ne budu pokazale više fleksibilnosti.

"Priština i Beograd treba da smanje međusobne razlike, retorika ne menja stvari, nama su potrebni rezultati i konkretni kompromisi. Apelovao sam na kosovsku stranu da napravi ustupke", kaže Roan i dodaje da apel važi i za srpsku stranu, da je došlo vreme za to da i Priština i Beograd pokažu više dobre volje za uspeh pregovora.

Od Roanovih sagovornika u Prištini jedino je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu obrazložio stavove kosovskog pregovaračkog tima. "Mi smo ponudili najviše što je bilo moguće i što je najnormalnije. Mislim da svako rešenje do kog se bude došlo treba da bude u funkciji stabilnosti institucija na decentralizovanom nivou, ali i mirnog života, kada će biti moguće štititi sve vrednosti", kaže Sejdiu.

OEBS usvojio deklaraciju o Kosovu

Parlamentarna skuština OEBS-a usvojila je u Briselu konačnu deklaraciju u kojoj se Beograd i Priština pozivaju da konstruktivno učestvuju u dijalogu u rešavanju budućeg statusa Kosova i da pregovorima dođu do rešenja.

U deklaraciji, koju su usvojili parlamentarci iz 56 članica OEBS-a na kraju petodnevnog zasedanja u Briselu, ističe se neophodnost poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granica država kao jednog od stubova održavanja međunarodne bezbednosti.

U deklaraciji se daje podrška radu Martija Ahrtisarija, izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i preporuka Kontakt grupe. Takođe se naglašava značaj jačanja napora kako bi se rešenjem za status Kosova obezbedili multietničko i multikulturno društvo, puna zaštita manjina i dobrosusedski odnosi u regionu. U deklaraciji se zahteva da OEBS održi svoju sadašnju misiju na Kosovu i ubrza realizaciju programa vezanih za postizanje standarda, pre svega kad je reč o osposobljavanju tužilaca za rad na stvaranju održive osnove za zaštitu i povratak manjinskih zajednica na Kosovo.

Austrijski poslanik Volfgang Grosruk, koji je podneo predlog deklaracije, izjavio je da je ona umerena i da ne prejudicira rešenje budućeg statusa Kosova. "Rešenje treba naći kroz pregovore. U ovom trenutku niko ne zna kakav će ishod tih pregovora biti, ali svi znamo da će biti teški", izjavio je Grosruk.

Šef delegacije Srbije, poslanica Skupštine Srbije Suzana Grubješić, izjavila je da je zadovoljna usvojenom deklaracijom i da u njoj nema ničeg spornog. U deklaraciji nema impliciranja nezavisnosti, naglasila je Grubješićeva, prenosi RTS. Usvajanjem tog dokumenta, Parlamentarna skupština OEBS-a završila je svoje godišnje zasedanje u Briselu.

SB UN će odlučiti o statusu Kosova ako nema sporazuma

Visoki zvaničnik Evropske unije izjavio je da će Savet bezbednosti UN morati da odluči o statusu Kosova ako se rešenje ne postigne pregovorima. Evropski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, naglasio je da rasplet oko Kosova nije povezan, niti uslov za integraciju Srbije u Evropsku uniju.

On je istakao da će uloga EU na Kosovu biti od velikog značaja, i da su srpski predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica pozvani da dođu 16. jula u Brisel da čelnicima EU obrazlože akcioni plan za saradnju s Haškim sudom. Diplomatski funkcioner EU je podvukao da u Kontakt grupi svi žele rešenje pregovorima do kraja godine, koje može biti sporazum Beograda i Prištine, garantovan od UN i međunarodne zajednice.

Izaslanik UN Marti Ahtisari će, kako je rekao, posle izveštaja SB UN 13. jula, u drugoj polovini ovog meseca organizovati u Beču susret srpskog presdsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice i kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua i premijera Agima Čekua.

Zvaničnik EU je objasnio da Ahtisari želi da se uporedo nastave pregovori o decentralizaciji, zaštiti manjina, kulturnog nasleđa, ekonomiji, privatizaciji i drugim pitanjima koja nisu neposredno vezana za status. On je ocenio da je "glavna prepreka" to što vlasti u Beogradu rešavanje statusa povezuju s pitanjem decentralizacije, ali je dodao da i na polju decentralizacije, a posebno zaštite srpskih crkava i manastira, ima prostora za nagodbu.