Teško poletanje

Žestoko ateriranje deonica EADS–a, najvećeg evropskog koncerna u oblasti istraživanja u sferi kosmosa, aeronautike i odbrambenih sistema neumitno upućuje na velike probleme s kojima je suočena najelitnija kontinentalna kompanija.

„Izvetrila“ je tačno 7,1 milijarda evra vrednosti pohranjenih u njenim berzanskim hartijama. Cena pojedinačne akcije je dodirnula dno kada je pala na  23,65 dolara, najniže od debija jula 2000. godine. Nakon jednonedeljnog trgovanja i „oscilatornog smirenja“ akcija, stok je ipak ostao manji za četvrtinu vrednosti.

Neposredan povod ovom neprijatnom događaju je odlaganje isporuke već ugovorenih letelica najmodernijeg tipa, A-380, koje bi trebalo da na tržište izbaci Airbus, ogranak EADS-a sa sedištem u Tuluzu. Opet, zbog ovog prolongiranja roka, avio kompanije već najavljuju preispitivanje već odobrenih porudžbina ovog aviona, te da će zahtevati kompenzacije od proizvođača. Revizija proizvodnih planova koji su napravljeni sve do 2010. godine, mogla bi ovaj koncern „koštati“ nekih dve milijarde evra projektovane ali nerealizovane zarade, procena je analitičara.

Dve strategije

Boing 787 - najveæi konkurent evropskom projektu A-380

Ovo nije prvi poslovni neuspeh evropskog avio giganta - problemi su bili uočeni već kod tipa A-350. Sada, izgleda, stvar nije u samom odlaganju isporuke već u kredibilnosti onoga što EADS poručuje tržištu. U do sada prihvaćenim porudžbinama iz 16 velikih avio kompanija, ugovorena je izrada 159 „superdžambo“ letelica A-380. Nije šala igrati se s njima.

U pozadini priče o probijanju rokova isporuke A-380 krije se, zapravo, suštinska bitka dve grandiozne „avio strategije“ oko budućeg razvoja civilnog vazdušnog saobraćaja. Jedne američke, druge evropske.

Prva, američka, razvojem Boingovog projekta „Dreamliner 787“, insistira na srednje dugolinijskoj letelici sa 330 sedišta i vrlo efikasnim gorivnim režimom. Ovaj avion bi trebalo da zarula svetskim pistama tek 2008. godine. Evropska strategija je podrazumevala „superteški“ A-380, koji zahteva džinovska aero odredišta.

Vrlo je lako moguće da u ovom trenutku, kada cena kerozina ide nebu pod oblake, pobedu odnese Boing. Bio bi to zapravo više nego uspešan „luping“ američkog takmaca, koji je prošle godine počeo naglo da „gubi visinu“. Budući da se u skorijem periodu ne očekuje dramatično pojeftinjenje goriva, ovakav scenario skoro je izvestan. Pokazalo bi se to i kao strateška dezorijentacija evropskog proizvođača, jer je bukvalno smetnuo s uma rast cena energenata.

Sve to je uticalo da istog dana kada su pale akcije evropskog koncerna, Boingove porastu za 6,5 odsto, a kasnije, za još tri odsto. Sistem spojenih sudova ovde savršeno funkcioniše. Logično je da će najnovije odlaganje isporuke „superteškaša“ A-380 značajno podstaći ugovaranje kupovine konkurentskog Boingovog „Dreamlinera 787“.

Insajderska posla

Noel Foržar, jedan od vodeæih ljudi Airbus-a, prodao je akcije kompanije pre berzanskog kraha

Poslovni problemi sa kojima se suočava EADS prete da eskaliraju u aferu zbog emitovanih optužbi o navodnoj nedozvoljenoj „insajderskoj trgovini“. Saznalo se, naime, da je pre par meseci jedan od vodećih ljudi menadžmenta Airbus-a, Francuz Noel Foržar, prodao obiman deo stoka svojih do tada nerealizovanih deonica, sve iz paketa „opcionog stoka“ koji čini sastavni deo njegove godišnje zarade u kompaniji.

Iskoristio je, po svoj prilici, tada još vrlo povoljan berzanski rejting hartija EADS-a, sve uoči krajnje neprijatnog obaveštenja da će isporuka ugovorenih aviona A 350 početi sa šest do sedam meseci zakašnjenja.

Njegov demanti da nije znao za eventualno odlaganje deluje u nastalim okolnostima naivno i neubedljivo. Pogotovo zbog toga što su sličnoj berzanskoj operaciji pristupila i njegova deca, ali i neki od izvršnih direktora evropskog koncerna. Previše za ukus nepoverljivih investitora.

Dešavanja su nabacila koprenu mnogo ozbiljnijih sumnji na celokupnu strategiju najvećeg evropskog aero društva. Preispituje se koncept dvospratnog rešenja kod A-380, dovodi pod sumnju njegova tržišna budućnost i sa ljubomorom posmatra konkurentsko Boingovo rešenje sa manjim i mnogo efikasnijim modelom. Ocenjuje se da je fundamentalna greška napravljena već u samoj koncepciji modela, koji bi trebalo da u troklasnoj konfiguraciji komfora nosi u različitim varijantama od 550 do 840 putnika.

Loš signal

Rđava poruka koju je EADS odaslao, mnogima bi mogla zagorčati život. Ali, verovatno provocirati i pribegavanje odavno prokaženim vladinim subvencijama. A one su već dugo kamen spoticanja i predmet međusobnih čarki dva avio giganta pred Svetskom trgovinskom organizacijom.

Dve kompanije stalno dokazuju da „ona druga“ dobija nefer vladinu podršku u razvoju komercijalnih tipova letelica. Jer, nesumnjivo je da će u narednih nekoliko godina, zbog novonastale situacije, „cash flow“ Airbasa u većoj meri zakazivati.

Od poslova na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, tek tada ne bi moglo biti ništa. EADS North America Inc. je ogranak evropskog stabla ali se i nalazi u timu koji na severnoameričkom tržištu predvodi čisto domaća kompanija, Northrop Grumman Corp. Trenutno, ova se kompanija bori da od Vazdušnih snaga SAD dobije posao izgradnje tankera za dodatno snabdevanje aviona gorivom pri samom letu.

U utakmici za ovaj isplativ ugovor je, pored ostalih „igrača“, naravno i Boing. Okolnosti, očigledno, ne idu na ruku evropskom ogranku. Air Force, naime, od obe kompanije upravo zahteva sve detalje oko spora pri STO, ali i dodatne informacije oko poreskih izuzeća, „favorizovanih zajmova“, eventualno drugih koncesija... To je već, nema nikakve sumnje, kod obe kompanije, „pipanje po mekanim delovima poslovnog trbuha“.

U ovom trenutku, to naravno, manje odgovara Evropljanima, odnosno njihovoj američkoj posestrimi. Potvrdio je to i Northrop koji je „zamolio“ U.S. Air Force da spor kod STO i ponudu oko sklapanja eventualnog ugovora prihvati separatno. Takve „kontre“ često ne donose nikakvu korist, već štetu.

Partnerski nesporazumi

A da bi neuspeh Airbus-a mogao, eventualno, imati i potencijal mogućeg pogoršanja internih odnosa samih Francuza i Nemaca, ništa bolje nije moglo potvrditi do same reči Noela Foržara. Čovek koji je od 1998. sve do prošle godine vodio Airbus, rekao je da u vreme njegovog rukovođenja, kompanija nikada nije zakazala kada je u pitanju bilo ispunjenje projektovanih zadataka.

Industrijski analitičari sa druge strane Rajne su efektno dešifrovali izjavu, ocenivši je usmerenom protiv poslovnih partnera, spremno zaključivši da ovakva izjava može unekoliko pogoršati već postojeće napetosti unutar samog EADS-a. Registrovana je i „velika ćutnja“ kodirektora koncerna, Nemca, Tomasa Endersa, posebno primetna odmah nakon „velikog praska“.

U DaimlerChrysleru, koji drži 80 odsto vlasničkog udela u Airbus-u, saopštili su da su aprilskim paketom prodali krupan zalogaj u EADS-u. Znači li to i „razvezivanje“ pretencioznog naučno-tehnološkog i proizvodnog projekta, koji još uvek ima značenje ali i nosi skrivenu kontraameričku „tehnološku postavku“, a kome su se svojevremeno Evropljani tako lako odali, rizikujući eventualno i ovakav scenario?

Rano je za decidne odgovore, mada je indikativno što je Noel Foržar sasvim otvoreno sadašnji neuspeh u ispunjenju planova isporuke aviona A-380 adresovao na neke pogone u Sen Nazeru i u Hamburgu. U pitanju su navodno sistemi kontrole i alarma. Može li dodatno pojašnjenje otkloniti posejane sumnje ako ne i prekore upućene drugoj strani? Pravi odgovor će uskoro stići sa najneutralnijeg mesta - sa berze.

Preispitivanja

Luksuzna unutrašnjost A-380

Od naručenih 20 letilica, u idućoj godini tržištu će biti isporučeno tek devet aviona A 380, što je veoma oštra redukcija koja produkcionom imidžu, ali i reputaciji cele kompanije nanosi veliku štetu. Suštinski, problemi su vezani za „usko grlo“ u proizvodnji aviona A-380 čija cena iznosi povelikih 300 miliona dolara te za, specijalne porudžbine klijenata koje se odnose na opremanje pilotske kabine.

Singapore Airlines, najprofitabilniji azijski avio prevoznik, koji se od većih kompanija prvi opredelio za Airbas, naglo je promenio kurs i prišao američkom „jatu“, naznačivši da će od Boinga kupiti 20 aviona tipa 787 vrednih 4,52 milijarde dolara.

Emirates Airlines već preispituje porudžbinu od 45 komada A-380 iako je ovaj najveći naručilac Airbus-ovih modela spreman da prihvati odlaganje koje ne bi prelazilo par meseci. Među kompanijama koje traže reviziju potpisanih ugovora nalaze se još i australijski Qantas, koji je naručio 12 letilica i malezijski Malaysia Airlines, koji je kupio 6 aviona.

Šta je EADS?

EADS je formiran 2000. godine integrisanjem vodećih kompanija u oblasti istraživanja svemira u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji. Ogranak Airbus, kao njen najdragoceniji deo jer učestvuje sa dve trećine u ukupnim prihodima koncerna, nalazi u osamdesetprocentnom posedu EADS-a i dvadesetprocentnom vlasništvu britanskog giganta BAE.

Čim je objavljeno da će doći do probijanja rokova u isporuci A-380, Deutsche bank je trgovcima na berzi preporučila uzdržavanje od kupovanja akcija EADS. „SG Securities“ iz Londona je bio mnogo rigorozniji dajući preporuku za prodaju EADS-ovog stoka.