Prijave za oduzetu imovinu do 30.6.

Reč je o imovini oduzetoj nacionalizacijom, eksproprijacijom, konfiskacijom ili drugim propisima. Do sada je stiglo više od 40.000 prijava, a u Direkciji za imovinu kažu da produžetka roka neće biti.

Građani kojima je država oduzela imovinu ili njihovi naslednici i rođaci u redu ispred Direkcije za imovinu stoje i po nekoliko sati. Iako su imali godinu dana da predaju zahteve za evidentiranje oduzete imovine, najveći broj građana opredelio se da to uradi pred kraj roka, koji ističe 30. juna.

Prema dosadašnjim podacima, najviše imovine oduzeto je nacionalizacijom, konfiskacijom i agrarnom reformom. Država je oduzela 726 miliona kvadratnih metara, odnosno 20.000 objekata. Poslednjih dana stiže i po 3.000 zahteva dnevno, ali u Direkciji za imovinu kažu da pomeranja roka za prijavu neće biti i da građani prijave mogu da pošalju i preporučenim pismom. Svi koji predaju zahteve dobiće potvrdu od Direkcije u roku od sedam  dana, kaže za B92 Milica Đorđević, pomoćnica direktora Direkcije za imovinu. "Naglašavam da građani u ovom momentu mogu da pošalju samo prijavu, a naknadno mogu da pošalju svu drugu dokumentaciju", kaže ona.

Pravo prijave imaju i oni kojima su oduzeti hartije od vrednosti, obveznice, intelektualna ili industrijska svojina. Ako ne podnesu prijave za evidenciju oduzete imovine, građani neće moći da traže njeno vraćanje ili nadoknadu.