Rasplet drame VW-a

Svakako da je Bernd Pischetsrieder najviše profitirao u celokupnom događaju. Jednoglasno na oba odbora njegov boravak na čelu VW-a produžen je do 2012. godine omogućivši mu da sa svojim saradnicima u potpunosti sprovede „FourMotionPlus“ plan restruktuiranja i ozdravljenja giganta iz Volfsburga.

Istini za volju, cena te jednoglasne podrške nadzornog odbora, a naročito predstavnika zaposlenih izlazi na videlo tek ovih dana. U najnovijim izjavama za javnost iz uprave VW-a se pored obaveštenja o nastavku planova za izgradnju fabrike kod Klaluge u Rusiji, može pronaći informacija da će Volkswagen broj zaposlenih u nemačkim pogonima smanjiti, ne kako je prvo bilo najavljivano otpuštanjem, nego isplatom velikodušnih otpremnina koje će za najsatarije radnike iznositi i do 250.000 eura.

Zanimljivo je da najveće kritike na sastanku akcionara nije izazvao Pichterseder nego njegov predhodnik na mestu diektora i sadašnji predsedavajući nadzornog odbora Ferdinand Piech. Njega je javno kritikovalo više predstavnika malih akcionara optužujući ga za namernu opstrukciju rada menadžmenta zahtevajući njegovu trenutnu ostavku. Razlog za ovakvu nesvakidašnju javnu kritiku prvenstveno leži u kontraverznoj, i nikada u potpunosti razjašnjenoj, kupovini VW–ovih akcija od strane Porschea u sptembru 2005. godine. Ovom transakcijom Porsche je postao najveći pojedinačni akcionar VW-a.

Da bi dodatno razjasnili ovaj događaj moramo se prvo vratiti nekoliko decenija u nazad. Kada je tokom šezdesetih godina VW doživeo bum, nemačka vlada je izračunala da je skoro svaki sedmi zaposleni u toj zemlji vezan za ovaj koncern. Shvativši od kolike je VW važnosti za ekonomiju zemlje donet je savezni zakon po kom ni jedno lice ne može da poseduje više od 20% akcija ovog koncerna. Na taj način sprečena su bilo kakva iznenađenja po pitanju sudbine VW-a, a samim tim i Nemačke ekonomije. Najveći akcionar do septembra 2005. godine sa nešto manje od 20% akcija bila je VW- ova matična država Donja Saksonija.

Takođe treba reći i nekoliko reči o liku i delu Ferdinanda Piecha. U pitanju je brilijantni inženjer koji je ceo svoj vek proveo u pogonima VW, Audija i Porschea. Unuk Ferdinanda Porschea danas zajedno sa svojom sestrom poseduje više od 50% akcija i 100% upravljačkog prava poznatog Nemačkog proizvođača sportskih automobila Porschea, kao i nešto manje akcija u kompaniji Porsche Holding koja se bavi distribucijom WV- vozila i rezervnih delova u Austriji i istočnoj Evropi.

Vrhunac karijere Piech je doživeo devedesetih na čelu VW. Tada je prvo velikim kupovinama Bugatija, Betleya, Lamborginija i drugih, a zatim i nizom projakata kao što su Bugati Veyron, VW Tuareg i Pheaton, pokušao da uvede VW u krug prestižnih brednova. Takođe je kao ubeđeni Socijaldemokrata u želji da izbegne otpuštanje radnika osmislio i sa čelnicima sindikata sproveo u delo tada revolucionarni i veoma hvaljeni sistem 28-satne radne nedelje.

Dotični sistem je obezbedio da umesto otpuštanja, svi zaposlenici pređu na četvorodnevnu radnu nedelju. Obzirom da su Volkswagenovi radnici plaćeni daleko više nego drugi u Nemačkoj autoindustriji to se smatralo kao prihvatljiv kompromis. Sa mesta vodećeg čoveka VW povukao se 2002. godine na mesto predsednika nadzornog odbora, lično izabravši Piscretsredera za svog naslednika. Našavši se na izuzetno uticajnom položaju, dodatno osnažen političkim vezama i odličnim odnosima sa predstavnicima sindikata koje je izgradio tokom svog šefovanja, Piech je postao veoma uticajan igrač iz senke.

U proteklih nekoliko godina, međutim, ispostavilo se da je uspeh njegovih projekata bio polovičan i da su upravo oni najvećim delom prouzrokovali stanje u kome se nemački gigant danas nalazi. Čini se da je proizvodnja luksuznih, tehnološki sofisticiranih automobila koja sa sobom povlači i znatno više cene, previše udaljila „narodni auto“ od njegovih korena i vrednosti po kojima je bio prepoznatljiv te ga doveli ga u veoma nezavidan finansijsjki položaj. Upravo snižavanje troškova i proizvodnja jednostavnijih i jeftinijh automobila koji su godinama zaštitni znak VW-a jesu okosnice Pischetsriederovog plana za finansijsko ozdravljenje koncerna.

U isto vreme Evropska komisija se okomila na prethodno spomenuti nemački protekcionistički zakon koji po njima sprečava slobodnu trgovinu i protok kapitala. Tada je pod još ne razjašnjenim okolnostima, i kako istali akcionari tvrde na ivici zakona i mimo ustaljenih normi, Porsche za 3,6 milijardi Eura kupio 8.36% akcija VW-a postavši na taj način najveći pojedinačni akcionar sa 18.96% akcija.

Ceo ovaj konraverzni događaj prećutno je podržala i nemačka savezna vlada pokušavajući da ga zataška. Na ovaj način Porsche i nemačka savezna država Donja Saksonija zajedno poseduju oko 40% akcija što uz VW-ovih 13% daje dobre garancije da u budućnosti, čak i ukoliko se zakon koji ograničava vlasništvo nad akcijama ukine, neće doći do takozvanog „neprijateljskog preuzimanja“ i samim tim neželjenih posledica po nemačku ekonomiju.

Naravno da je ovaj potez izazvao bes među ostalim akcionarima. Kulminacija se dogodila na sastanku akcionara kada je Hans-Christoph Hirt predstavnik Hermesa najvećeg Britanskog penzionog fonda u čijem je vlasništvu  0,5%  VW akcija govoreći takođe u ime takozvanog „anglo-saksonski bloka“ kao i velikog broja malih akcionara, optužio Piecha za zloupotrebu položaja i sukob intersa zatraživši od njega da podnese momentalnu ostavku na sve funcije u VW-u. Na ove optužbe Piech je lakonski odgovorio da nije uradio ništa protivzakonito.

U Porscheu tvrde da su zbog veoma bliske tehnološke saradnje bili primorani da zaštite svoje investicije u Tuareg-Cayen projekat kao i u veliki broj drugih koji ove dve kompanije zajedno razvijaju, a u koje se ubraja i novi hibridni pogon. Takođe Piech tvrdi da se njegovo poimanje biznisa ne poklapa sa onim predstavnika „anglosaksonskog bloka“ u kome se uspeh određuje isključivo profitom koji se juri bez obzira na posledice. Razumljivo je da Piech čini sve što može da spreči da kompanija koju je osnovao njegov deda i u kojoj je proveo ceo život vođena tim principima dođe u situaciju u kojoj se danas nalaze GM i Ford.

Bez obzira na njegovo protivljenje, zaključak većine akcionara je bio da Piech treba da odstupi sa funkcije predsednika nadzornog odbora. Ovo, naravno, nije kraj pošto će Ferdinand Piech i dalje sedeti u nadzornom odboru. Dodouše ovog puta ne kao predsedavajući nego kao predstavnik Porschea, jednog od dva najveća akcionara.

Bilo kako bilo sastanci su prošli i Volkswagen sada može nesmetano da nastavi putem oporavka. To potvrđuju i izveštaji prema kojima je u prvom kvartalu ove godine VW ostvario prihod od 408 miliona dolara. Ovo je još uvek manje od planiranog, ali svakako veliki napredak u odnosu na predhodnu godinu.