Pred vratima stečaja

Ovih dana Matica srpska je, kao jedan od poverilaca, podnela predlog Trgovinskom sudu u Novom Sadu za pokretanje stečajnog postupka nad Društvenim izdavačkim preduzećem Matice srpske. Tako je počela da se raspliće drama nekada velikog izdavača, od koga su, po svemu sudeći, ostali samo dobro ime i veliki dugovi. Na prvi pogled, i ovo preduzeće, nekada veliko u jugoslovenskim okvirima, poput “Prosvete”, “Nolita” “BIGZ-a”, podelilo je sudbinu propale države.

Podsećanja radi Matica srpska je i osnovana (1826) da štampa knjige, što nikada nije ni prestajala da radi. Još 1952. Matica je izdvojila deo svoje izdavačke delatnosti u Izdavačko preduzeće MS, koje se ubrzo dokazalo na tržištu, ali i u intelktualim krugovima. Kao budžetska ustanova, Matica (društvo) ni danas nema pravo da stiče profit, pa je zadržala samo dotirana izdanja Letopisa, naučnih publikacija i edicije “Prva knjiga”.

A izdavačko preduzeće je u prvim decenijama okupilo najbolje domaće pisce i urednike: Tišmu, Kiša, Selenića, Pavića, Svetozara Petrovića, Boška Petrovića... Iza njih su, u milionskim tiražima, ostale edicije “Srpska književnost u sto knjiga”, “Dokument”, “Korist i razonoda”, brojna izdanja antičke književnosti i dr. Tih godina preduzeće je imalo blizu 200 zaposlenih, brojne saradnike, sopstvenu štampariju i elitne knjižare u Novom Sadu, Beogradu, Kruševcu i Sarajevu. Preko te prodajne mreže decenijama su distribuirana izdanja centralne Matice, Biblioteke i Galerije (čiji je osnivač takođe MS).

Početkom devedesetih, izdavačko preduzeće kao poseban privredni subjekat, postalo je društveno. Takav status je značio - svačije i ničije. Matica je i dalje obezbeđivala besplatan prostor DIP-u, ali se nije ni pitala, jer to zakonski nije bilo uslovljeno. Sem ratnog okruženja, smanjenja tržišta, astronomske inflacije i poznatih okolnosti koje su zadesile i druge izdavače, ovom preduzeću se, uz nesavesno poslovanje, izgleda, dogodila i pljačka.

Najbolji Matičin knjižarski prostor, u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu, preko noći je privatizovan, zove se (i danas) “LJubitelji knjige”, a otkupili su ga prijatelji tadašnjeg direktora DIP-a Milorada Grujića. Još dok je Grujić bio direktor DIP-a, preduzeće je ovu knjižaru snabdevalo sopstvenim izdanjima uz rabat i do 80 odsto. Sredinom 2001, Upravni odbor Matice srpske Grujića je razrešio dužnosti, on je potom osnovao sopstvenu izdavačku kuću, a krivične prijave protiv njega usledile su kasnije. Kao i tužbe zaposlenih, zbog neisplaćenih zarada i izostanka uplata u penzione i zdravstvene fondove.

Za novog direktora imenovana je Jelica Nedić (iz DIP-a), ali nije uspela da reši probleme, niti da nađe zajednički jezik sa Maticom srpskom, koju je u više navrata optuživala za nečinjenje, odnosno nespremnost da spasava preduzeće. Odgovor je bio: Matica srpska nije u stanju da dokapitalizacijom i otkupom dugova prevede Preduzeće u svoje vlasništvo. S druge strane, prepuštanjem privatizacije trećem faktoru, bilo bi neuputno ustupanje imena MS na nekontrolisanu upotrebu. Tako su prošle četiri godine, a direktorka je proletos, na lični zahtev, razrešena dužnosti, prethodno zapečativši ono što je ostalo od preduzeća. Tu su još i tri radnika koja ne rade, a ne mogu ni da napuste “firmu”, jer novi rukovodilac nije imenovan.

Prema prvim procenama, ukupna dugovanja Društvenog izdavačkog preduzeća Matice srpske premašuju 15 miliona dinara, a poverioci su bivši zaposleni, Matica srpska, Fond PIOR i mnogi drugi. Žiro-račun je blokiran već godinu dana, Štamparija i Antikvarnica ne rade, a stanje imovine i podaci o materijalno-finansijskom poslovanju, tek treba da se utvrde.

Pošto se deo prostora DIP-a nalazi u Matičinoj gradi, materijalni troškovi su deljeni srazmerno, dok je bilo novca. Sada DIP Matici duguje preko 1,3 miliona dinara (bez kamata), zaključno sa 2005. godinom. Zbog dugovanja prema Toplani, isključenje grejanja preti celoj zgradi, u kojoj je, sem MS i (bivšeg) izdavačkog preduzeća, i Biblioteka MS . Sreća što grejna sezona počinje tek za četiri meseca.
Sudeći po dosadašnjim iskustvima u trajanju stečajnih postupaka, i ovaj će potrajati. Ako Trgovinski sud uopšte odluči da ga pokrene.