Za domaću upotrebu

Pomalo u zapećku intenzivne političke drame u Srbiji, nastale posle ostavke Miroljuba Labusa i crnogorskog referenduma, te naprasno osnažene ustavne reforme kao uvertire u izbore, timovi premijera i predsednika rade na finalizaciji pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. Najnovija ponuda dvojca Kojen-Samardžić Prištini, sažeto, glasi: KIM 20 narednih godina zasebna celina, ali u okviru državne celine Srbije. To je zvanično pojašnjenje floskule "više od autonomije, manje od nezavisnosti", neodoljivo slično onom koji je odmah po preuzimanju resora lane baš u našem listu obnarodovala predsednica Koordinacionog centra za KIM Sanda Rašković-Ivić.
Prevedeno na politički jezik, koji nakon crnogorskog NE zajedničkoj državi razumeju i mnogi van ovih meridijana, savetnički recept se svodi na fukcionisanje Kosova u Srbiji istovetno doskorašnjem položaju i delanju Crne Gore u SCG. Koliko je ta netipična, na brzinu smišljena i montirana državna zajednica odista bila funkcioalna, videlo se i davno pre 21. maja. Tako je svakom osim apsolutnim laicima ili, suprotno liscima koji bi da privremeno zamagle suštinu, apsolutno jasno da su Srbija i Kosovo i pre 1999. funkcionisali paralelno, a posle 1999. uopšte ne fukcionišu zajedno. Uprkos trudu međunarodne zajednice da ih privede za isti sto, zvanični Beograd ne uvažava zvaničnu Prištinu u istoj onoj meri u kojoj ona prezire Beograd. Sa Miloševićem i posle njega.
Zato, uz dužno poštovanje naporima zvaničnika da ipak nešto čine, gotovo kao groteska deluje predlog da Beograd zadrži - baš tako, zadrži - nadležnosti u spoljnoj politici, kontroli granica, zaštiti ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarnoj i carinskoj politici, zaštiti verskog i kulturnog nasleđa. Sa izuzetkom poslednje dve stavke, koje su bezmalo dogovorene, šest pregovaračkih rundi u Beču pokazalo je da se politički i državotvorni stavovi Prištine i Beograda ne mogu primaći ni na puškomet, čak ni kada ih direktno nadziru tzv. međunarodni faktori. Stoga ni izrazita ozbiljnost i nelogičan optimizam sa kojim su pre tri dana Kojen i Samardžić otvorili Pandorinu kutiju "više od autonomije, manje od nezavisnosti", nikoga ne može da prevari, ponajmanje kosovske Srbe. Uostalom, nije li baš njihov uverljivi reprezent Rada Trajković koliko juče našem listu kazala da "ukoliko pregovarački tim nema podršku makar dve zemlje stalne članice Saveta bezbednosti, onda je ova Platforma namenjena isključivo za unutrašnju upotrebu i pokazuje svu neozbiljnost ovog pregovaračkog tima"?