Srbija je na potezu

B92: Dobro veče. Gost Televizije B92 je Oli Ren, evropski komesar za proširenje. Gospodine Ren, dobro veče. Volela bih da počnem ovaj intervju onim što ste rekli danas. Juče ste se sreli sa premijerom Vojislavom Koštunicom i rekli ste, ohrabrili ste ga da dočeka rezultate referenduma u Crnoj Gori. Šta Vam je on odgovorio?

Ren: Bolje je da premijer Koštunica sam da izjavu za novinare, a ja ću u svoje ime. Verujem da će on i ostali lideri Srbije i Crne Gore poštovati pravila, i kada konačni rezultati budu potvrđeni verujem da će svi lideri i Srbije i Crne Gore raditi zajedno na tome da sprovedu rezultate referenduma u praksu, u duhu fer pleja.

B92: Sigurno ste, medjutim, svesni toga da pojedini zvaničnici i u Srbiji i u Crnoj Gori imaju izvesne sumnje u vezi sa referendumom, koji ste Vi nazvali pravičnim i slobodnim. Bilo je brojnih primedbi od bloka za zajedničku državu. Pošto su svi prigovori odbijeni, u Podgorici je postavljeno pitanje pravičnosti EU. Kako komentarišete optužbe da je EU bila naklonjena jednoj strani?

Ren: EU nije zauzela stav po pitanju suštine referenduma. Ipak, postigli smo dogovor, koji su prihvatile obe strane i svi učesnici referenduma, u oba štaba. Sada je važno da svi lideri, sve političke snage poštuju pravila, da se drže tih pravila do kraja tog procesa. Verujem da će uskoro rezultati zvanično biti potvrđeni.

B92: Da li ste  došli u Beograd i da biste, juče i danas, preneli poruku iz Brisela da je to pitanje gotovo, da su rezultati konačni i da ih treba prihvatiti?

Ren: Moj posao ovde bio je pre svega da učestvujem na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koji se reformiše u regionalnu saradnju. To je važna stvar, to je deo evropske perspektive Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. U isto vreme, želeo sam da ohrabrim sve lidere Srbije i Crne Gore da se drže pravila, da igraju po propisima, i da kada zvanični rezultati budu proglašeni počnu da pregovaraju bez nepotrebnog odlaganja o praktičnim stvarima ’plišanog razvoda’ Srbije i Crne Gore.

B92: Posle tog ’plišanog razvoda’, kako ste ga Vi nazvali, Srbija i Crna Gora treba da nastave proces evropskih integracija odvojeno. Rekli ste da će Crna Gora dobiti novi mandat od EU, dok mandat za Srbiju treba da bude izmenjen. Kažete da mislite da je to samo tehničko pitanje?

Ren: To je tačno. Čim rezultati budu potvrđeni i nezavisnost bude proglašena u skladu sa međunarodnim zakonima, očekujem da se zemlje članice EU i Savet ministara, na osnovu našeg predloga, slože i da prihvate novi mandat za Crnu Goru i izmenjeni mandat za Srbiju kao pravnu naslednicu SCG. Po mom mišljenju to treba da se posmatra kao tehnička adaptacija mandata. U svakom slučaju, mi ćemo pripremati predstojeće pregovore na osnovu onoga što je urađeno do sada, da bismo minimizovali efekat tih tehničkih izmena.

B92: Zvučite kao optimista, rekli ste da to može da traje svega nekoliko meseci. Da li je to dobra procena?

Ren: Na prvom mestu, to zavisi od vođa Srbije i Crne Gore. Ne vidim da bilo ko može da se okoristi nepotrebnim odlaganjem tog procesa. Što se tiče EU, možemo da usvojimo novi mandat za Crnu Goru i izmenjeni mandat za Srbiju čim pravni status Crne Gore i Srbije bude jasan. Naravno, nastavak pregovora odnosno preduslov za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom.

B92: Preći ćemo na to malo kasnije. Htela sam da Vas pozovem da nam pomognete da bolje shvatimo šta će to u mandatu Srbije biti izmenjeno. Da li treba da razmišljamo o novom mandatu? U Beogradu postoje dve teorije, o tome se ovih dana dosta govori. Prema nekim izvorima, pojedine evropske zemlje spremne su da to potpuno prepuste Vama. Druga teorija kaže da ćemo na kraju možda videti da će 25 zemalja članica, preko šefova diplomatija, morati da glasaju o tome da li će Srbija dobiti taj izmenjeni mandat da nastavi pregovore sa EU.

Ren: Kristalno je jasno kako ćemo nastaviti. Drugim rečima, ako govorimo samo o Srbiji, da bi bilo jasnije, Komisija će predstaviti izmenjeni nacrt mandata za pregovore Savetu ministara, drugim rečima dvadesetpetorici, tj. članovima EU, a onda će 25 zemalja članica i Savet ministara, pre ko ministra inostranih poslova konsenzusom usvojiti taj novi izmenjeni mandat za Srbiju, koji će potom olakšati nastavak razgovora na bazi onoga što je učinjeno do sada, čim bude ostvarena puna saradnja sa Haškim tribunalom.

B92: Svako ko  poznaje birokratiju EU mogao bi sada da pomisli da će to potrajati, ako treba da bude postignut konsenzus 25 članica.

Ren: Ne mora da traje suviše dugo. U samoj Komisiji potrebno je nekoliko nedelja da se pripremi izmenjeni mandat, a zatim je na veću i zemljama članicama i Predsedništvu da odluče kako će to sprovesti. Svakako će to biti usvojeno u pristojno vreme, u dogledno vreme. U praksi neće biti ili će biti minimalnih ometanja pregovora. Sada je za Srbiju mnogo važnije da ispuni svoje obaveze, posebno što se tiče pune saradnje sa Sudom u Hagu, i da izruči Ratka Mladića Hagu kako bi se suočio s pravdom. To je ono na šta Srbija u bliskoj budućnosti treba da se koncentriše. Lopta je u srpkom dvorištu. Što se EU tiče, mi smo spremni da nastavimo pregovore čak istog dana čim se postigne puna saradnja sa Hagom.

B92: Najveći strah u Srbiji danas, među ljudima koji imaju mandat da vode pregovore sa EU, jeste da bi odluka u Briselu, koja se tiče mandata Srbije za nastavak razgovora, mogla da bude povezana sa punom saradnjom s Haškim tribunalom, koja u ovom trenutku ne postoji.

Ren: Na zemljama članicama EU je da usvoje izmenjeni mandat za pregovore, to je njihova odluka. Što se Komisije tiče, ja ću preporučiti zemljama članicama da prihvate ovaj izmenjeni mandat bez nepotrebnog odlaganja, imajući u vidu da su to tehničke izmene.

B92: Kada pričamo o Hagu, sreli ste se sa premijerom Vojislavom Koštunicom i  to je bio prvi sastanak posle onog veoma dobro poznatog telefonskog razgovora koji ste imali s njim krajem marta, kada je navodno premijer Koštunica rekao da će general Ratko Mladić, ključna prepreka na putu ka EU, biti uhapšen pre kraja aprila. Da li ste pričali o tom navodnom nesporazumu - i Vi i Karla del Ponte rekli ste da je obećanje dato. Sa druge strane, premijer Koštunica negira da je ikada pominjao nekakav datum.

Ren: Razgovarali smo o punoj saradnji sa Haškim tribunalom i hapšenju Ratka Mladića sa premijerom Koštunicom krajem marta. U tom telefonskom razgovoru, a zatim i u onome što je sledilo u EU, naše pozicije su bile veoma jasne što se tiče obaveze Srbije da uhapsi Mladića pre kraja aprila, što se nažalost nije dogodilo. Komisija ima punu podršku zemalja članica EU. Na primer, pre dve nedelje zemlje članice jednoglasno su prihvatile odluku Komisije da prekine pregovore. Nažalost nismo imali alternativu. I sada je važno da Srbija da sve od sebe da nađe političku volju, mogućnost i sposobnost da postigne ove rezultate, tako da možemo da uklonimo tu prepreku i nastavimo pregovore.

B92: Ako sam Vas dobro razumela, bilo je obećanja. Vi ostajete pri tome što ste rekli, da je bilo obećanja da će taj problem biti rešen do kraja aprila?

Ren: Obično oklevam da u medijima govorim o privatnim telefonskim razgovorima sa stranim zvaničnicima, ali jasno je da smo mi tada izjavili da Srbija mora da uhapsi Mladića do kraja aprila. I ja sam razumeo da imamo isti pogled na tu obavezu, kako bi se postigli rezultati i kako bi se izbegao prekid  pregovora.

B92: Gospodine Ren, šta premijer Koštunica i predsednik Tadić, sa kojim ste takodje razgovarali, kažu danas? Ima li nekih novih uveravanja, obećanja da će problem uskoro biti rešen?

Ren: Lopta je sada u srpskom dvorištu. Kao što sam rekao, možemo da nastavimo pregovore bukvalno istog onog dana kada se ostvari puna saradnja s Haškim tribunalom. Diskutovali smo o tome, sada je na srpskoj Vladi i vlastima u Srbiji, uključujući i bezbednosne službe, vojne obaveštajne službe, da pokažu puno opredeljenje da postignu ovaj konkretni cilj.

B92: Očigledno je da Vlada nešto radi, traga za Mladićem, hapsi ljude za koje se veruje da su u krugu onih koji pomažu beguncima. Ali, kako kažu u Haškom tribunalu, oni se neće zadovoljiti ni sa čim manjim od generala Mladića lično. Poruka iz Haga je: „Možete da radite šta god hoćete i u redu je, ako vi mislite da će to voditi ka pozitivnom ishodu, ali nas više ne zanima da čujemo o policijskim akcijama, želimo da vidimo begunce u Hagu.“ Da li je to stav koji delite i Vi u Briselu?

Ren: Srbija mora da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom, a to treba da vodi hapšenju i prebacivanju Ratka Mladića u Hag, da se on izvede pred lice pravde, što će olakšati proces pomirenja u regionu.

B92: Posle izneverenog obećanja, ako to možemo tako da nazovemo, šta se dešava sa kredibilitetom Srbije, njenih zvaničnika, premijera u Vašim očima? Da li im i dalje verujete kada kažu da čine najviše što mogu?

Ren: Pre svega, nismo prekinuli političke odnose, mi radimo zajedno da bismo pronašli rešenje za nagomilane izazove sa kojima se Srbija suočava ove godine – Crna Gora, Kosovo, Haški tribunal itd. U isto vreme radimo zajedno na tome da pripremimo teren za približavanje Evropi. Nismo imali izbor, nismo imali alternativu osim da prekinemo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zbog nedostatka saradnje. U isto vreme mi, na primer, nastavljamo da radimo na tome da postignemo konkretne rezultate u olakšavanju dobijanja viza, posebno za mlade, za studente, za istraživače, za poslovne ljude i za neke druge grupe. Predstavićemo izmenjeni mandat za pregovore zemljama članicama pre letnjeg odmora, i očekujem da ćemo stići do kraja pregovora do kraja ove godine, očekujem konkretne rezultate na tom polju. To je zato što želimo da radimo sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji, želimo da dugoročno pomognemo njenim građanima. Nažalost, ne možemo da nastavimo u ovom trenutku pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji zbog poznatih prepreka.

B92: Ako sam dobro razumela, postoji jedan nivo poverenja između Vas i zvaničnika u Beogradu, ali ono ima svoje granice?

Ren: Vaše pitanje je puno onoga ’ako’ i puno relativizacija. Rekao bih to da imamo normalne političke odnose koji trenutno trpe zbog nedostatka pune saradnje s Haškim tribunalom, a to je ključna međunarodna obaveza Srbije i to je neophodan uslov za dalji napredak ka EU.

B92: Havijer Solana je rekao da EU treba da nastavi razgovore sa Srbijom što je pre moguće, čak iako general Mladić ne bude uskoro izručen Hagu. Prve reakcije stigle su iz Haškog tužilaštva od predstavnika za štampu, Anton Nikiforov je rekao da u Hagu ne dele to mišljenje. Da li je je to lična inicijativa gospodina Solane i da li ona ima bilo kakvu podršku u EU?

Ren: Prema informacijama koje sam ja dobio, taj izveštaj medija nije bio dobar i možda je napravljen da bi uneo zabunu u raspravu. Što se EU tiče, veoma je jasno da puna saradnja sa Haškim tribunalom, koja treba da vodi hapšenju Ratka Mladića, mora da se ostvari, to je politika koju je usvojila EU pre dve godine na sastanku u Briselu, to je veoma jasno rečeno.

B92: Da li su mediji pogrešili i kada su preneli Vašu izjavu da će posle Ratka Mladića biti postavljeno i pitanje Radovana Karadžića?

Ren: Jasno je da i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, koji snose najveću odgovornost za jedan od najgorih zločina u ratovima na Balkanu, treba da budu izvedeni pred lice pravde i da to treba da se desi bez odlaganja.

B92: Ko je, po Vašem mišljenju, odgovoran za pružanje utočišta Karadžiću? Da li delite mišljenje Karle del Ponte da je to Srbija?

Ren: Sada se koncentrišemo i fokusiramo na Ratka Mladića pre svega, jer smo razumeli da postoji uverljiva mogućnost njegovog hapšenja kao i da je pitanje političke volje i tehničkih mogućnosti da se to uradi. To je povezano jedno s drugim, jer je zadatak srpske Vlade da političku volju prevede u konkretne akcije bezbednosnih službi i drugih agencija koje sprovode zakon, to je prva obaveza, to je prvi prioritet. Cilj EU, a po mom mišljenju i ostalih, treba da bude i to da se Radovan Karadžić izvede pred lice pravde, da se uhapsi i izruči Hagu.

B92: Da rezimiramo: Ratko Mladić ostaje ključna prepreka na putu saradnje sa EU?

Ren: Srbija ima veoma konkretnu opipljivu evropsku perspektivu ako ispuni neophodne uslove. Prva, najbliža prepreka, najvidljivija jeste hapšenje i izručenje Ratka Mladića.

B92: Konačno, uprkos tome da su razgovori o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji prekinuti, postoji dijalog između Beograda i Brisela, kao što ste rekli. Danas ste izjavili, a to ste pomenuli i u ovom razgovoru, da pre letnje pauze EU treba da formira komisiju sa novim mandatom koja će se baviti pitanjem viznih olakšica. Koliko su daleko građani Srbije od mogućnosti da slobodno putuju u Evropu, u zemlje EU?

Ren: Cilj jeste da omogućimo što lakše dobijanje viza, i mi ćemo predstaviti svoj predlog mandata za pregovore zemljama članicama pre letnje pauze. To će trajati izvesno vreme, biće potrebno nekoliko meseci da Savet odluči o tome. Ukoliko sve bude išlo glatko, imaćemo završetak razgovora o tome pre kraja ove godine. To znači da će građani Srbije imati lakši pristup jeftinijim vizama od 2007. godine na dalje, ukoliko sve bude išlo po planu, a nadamo se da će tako biti. Naravno, imamo i druge važne stvari koje se tiču saradnje. Danas sam posetio Klinički centar Srbije, Institut koji je specijalizovan za lečenje bolesne dece. Moram da kažem da EU značajno doprinosi poboljšanju zdravstvene mreže u Srbiji, dajemo sredstva za 20 institucija u okviru ovog programa, odnosno pola miliona evra, a to je deo od ukupno 50 miliona evra koliko iznose investicije Evropske banke u Srbiju. To je konkretna stvar koju Evropa radi za Srbiju da bi olakšala, da bi omogućila bolje uslove života za sve građane.

B92: Pre nego što napustite Beograd moje poslednje pitanje je – da li ostajete optimista da će razgovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti završeni do kraja ove godine?

Ren: Ja nikada nisam ni pesimista ni optimista, ja sam realista.

B92: Utoliko bolje.

Ren: Ako bude postojala odlučnost i jaka volja, možemo da postignemo punu saradnju sa Srbijom. I ako postignemo punu saradnju sa Srbijom uskoro, uveren sam da možemo da zaključimo pregovore (o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju) do kraja godine, pod uslovom da obe strane budu ozbiljne i u drugim pitanjima.

B92: Hvala Vam na razgovoru.

Ren: Hvala vama.