Danski model bi mogao da pomogne

Pivara "Karlsberg" koju, u centru Kopenhagena, čuvaju četiri masivna kamena slona, verovatno predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Danske. Svakog sata tu se puni 50 hiljada flaša piva. Ali, uskoro bi buka u ovoj ogromnoj pivari mogla da utihne. Postoje planova da se ona preseli na lokaciju koja je od danske prestonice udaljena 200 kilometara.

Za mašinistkinju Hajdi Lingsa, staru 38 godina, to je predaleko. Gospođa Lingsa jedna je od 200 osoba kojima preti otkaz. Poput mnogih drugih Danaca, Hajdi Lingsa je u mnogo navrata menjala poslodavce tako da se mnogo ne brine što će se ponovo naći na tržištu rada.

"Moramo biti čili i veseli", kaže ona, "i uporno tražiti posao".

Gospođa Lingsa ima razloga da bude vesela. Narednih četiri godina ona bi mogla da prima i do 90% od sadašnje plate. Njena želja je da postane baštovan ili da se brine o starijim osobama. Finansiranje tako izdašne pomoći za nezaposlene od Danaca zahteva da plaćaju visoke poreze na prihod. Poreske stope idu i do 60%.

Naravno, pored prava postoje i obaveze. Ona bi mogla da izgubi svoja primanja ukoliko bi odbila da prihvati posao koji se nalazi na manje od dva sata puta od njenog doma.

Takođe, ima i obavezu da se prijavi Birou za nezaposlene prvog dana po prijemu otkaza. Nedaleko od pivare nalazi se jedan veliki Biro za nezaposlene. Na velikom prostoru rade savetnici koji na raspolaganju imaju kompjutere povezane sa nacionalnom mrežom slobodnih radnih mesta.

Kopenhagen

Soren Jensen je posao izgubio pre dva meseca. Pretražujući mrežu koristeći kompjuter ovaj 32-godišnjak nalazi 22 slobodna radna mesta.

"Najmanje pet radnih mesta deluje obećavajuće. Mislim da je to prilično visok procenat", kaže on.

U Danskoj se svake godine ugasi 250 hiljada radnih mesta ali ih se gotovo isto toliko i otvori. I zaposleni i poslodavci su spremni na rizik. Jedna od ključnih stvari leži u činjenici da i poslovni krugovi i sindikati marširaju po taktovima iste muzike. Kolektivno pregovaranje ima u Danskoj tradiciju dugu sto godina.

Konsenzus funkcionište toliko dobro da su poslodavci, kada je vlada desnog centra pokušala da ukine pomoć za visokokvalifikovane nezaposlene radnike, bili ti koji su rekli da bi to moglo da ugrozi socijalnu ravnotežu koja Dansku čini konkurentnom. Vlada je celu stvar brzo spakovala u fioku.

U geografskom smislu Danska se nalazi negde između Švedske i Britanije, a i u svom sistemu ima pomešane Švedsku i Britaniju kaže Verner Sand Kirk: "Mi imamo i švedsku bezbednost i britansku fleksibilnost".

Gospodin Sand Kirk, visoki funkcioner u danskom Ministarstvu rada, proveo je mnogo vremena u susretima sa kolegama iz Evrope pa čak i iz Kine. Svi bi oni rado uvezli magičnu mešavinu "fleksigurnosti".

Protesti

Sukobi demonstranata i policije u Francuskoj

Francuska vlada tvrdi da je inspiraciju za protivrečan zakon o zapošljavanju mladih našla upravo u "fleksigurnosti", ali gospodin Sand Kirk nije uveren da je tu pronađena prava tačka ravnoteže.

"Stvar je u tome da ako uzmete samo fleksibilnost a ne dodate i određenu meru bezbednosti, onda to nije lako sprovesti," kaže on.

Studenti su demonstrirali i u Danskoj, ali to su bile veoma skromne demonstracije u poređenju sa francuskim masovnim okupljanjima. Razlog demonstracija u Danskoj bilo je smanjivanje budžeta univerziteta. Reč je o tome da se planiralju nove reforme koje bi trebalo da omoguće suočavanje sa problemima koji će se pojaviti u budućnosti.

Soren Kaj Andersen, profesor sociologije na kopenhaškom univerzitetu, predviđa da bi globalizacija mogla da dovede do odliva radnih mesta iz Danske. Tome bi moglo da doprinese i proširivanje Evropske unije.

"Jeftina radna snaga iz Poljske mogla bi da predstavlja pretnju sistemu kolektivnih pregovora i nivou plata na danskom tržištu radne snage", kaže on.

Najveći izazov u narednoj deceniji biće, kaže Soren Kaj Andersen, ubacivanje imigrantske zajednice u Danskoj - koja trenutno beleži mnogo veće stope nezaposlenosti - na tržiste rada kako bi se nadomestilo smanjivanje radnog stanovništva zbog starenja.

Investicije

Danska se susreće sa istim problemima na koje nailazi i ostali deo Evrope. Iako se njena iskustva i rešenja ne mogu bukvalno kopirati, nije nemoguće da ona budu izvor inspiracije.

Bivši predsednik vlade Pol Nirup Rasmusen, koji je primenom fleksigurnosti uspeo da, tokom devedesetih godina, smanji nezaposlenost sa 13% na 5%, trenutno predvodi Evropske socijaliste.

On se nada da će u Evropi preovladati koalicija nacionalnih vlada voljnih da, tokom naredne tri do četiri godine, investiraju u iste oblasti - obrazovanje, aktivna politika tržišta radne snage i vraćanje majki na posao.

"Možemo da koristimo jedni druge kako bi ostvarili brži rast i napravili neki vrstu evropskog konvoja u kojem se svi krećemo u istom pravcu i stižemo na cilj u istom roku", kaže on.

Brisel ne može nikome da nameće društveni model. Ali sa privredom koja stagnira i sa 19 miliona nezaposlenih raste svest o tome da Evropa mora da razbije stare okvire ili će se naći na repu zbivanja.