Centar za evropsku budućnost

Ideja o otvaranju ovog centra je stara nekoliko godina, jer je još Janez Potočnik, tadašnji ministar evropskih poslova Slovenije, a sadašnji evropski komesar za tehnologiju i razvoj, govorio da je u Sloveniji, koja se zalaže za ulazak zemalja našeg regiona i spremna je da pomogne svojim iskustvima i znanjima u približavanju EU, potrebno otvoriti centar u kome bi se nudila ta vrsta pomoći, a koji bi predstavljao i vezu Brisela sa zemljama zapadnog Balkana. Ideju je još jednom, 2004. godine, na Ministarskoj konferenciji, održanoj na Brdu kod Kranja, promovisao Potočnikov naslednik, Milan M. Cvikl, kada je CEP formalno ustanovljen, ali pod imenom Centar za podršku u približavanju EU. Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova je ime nedavno promenilo, u CEP, zbog lakšeg prepoznavanja i pamćenja.

Centar je ipak otvoren tek pre par dana, a njegovom svečanom otvaranju su prisustvovali domaćini, ministri ili njihovi zamenici iz regiona, kao i bivši visoki političari u Nemačkoj, Hans Ditrih Genšer i Norveške, Jan Petersen. Otvaranju je prisustvovao i slovenački premijer, Janez Janša koji je tom prilikom rekao da CEP treba da omogući svu tehničku i sadržinsku pomoć zemljama koje imaju evropsku perspektivu, da bi se što uspešnije suočavale sa zahtevima integracijskog procesa. Domaćin, slovenački ministar spoljnih poslova, Dimitrij Rupel je tada još jednom naglasio da je EU potreban dogovor o ustavnoj povelji, jer ako do njega ne dodje, to bi moglo imati uticaj na dalje širenje EU.

Kako piše u materijalima, CEP je "nezavisna i neprofitna organizacija", mada je još uvek delom finasira slovenačka Vlada, iz čijeg budžeta je za ovu godinu planirano izdvajanje sume od 625.000 evra, a iduće godine će biti dodato još 375.000 evra. CEP će pokušati da dodatna sredstva dobije i na medjunarodnim i državnim konkursima. Ova organizacija će nuditi tehničku pomoć vladama, nevladinim organizacijama i privatnim ustanovama, održavanjem okruglih stolova, seminara ili konferencija.

Cilj CEP-a je i poboljšavanje dijaloga izmedju kultura, naroda i religija. Projekti kojima se CEP trenutno bavi su obrazovanje makedonskih i kosovskih službenika, a planira se i osposobljavanje bugarskih službenika za borbu protiv korupcije, kao i projekat obučavanja crnogorskih službenika za obezbedjivanje bezbednosti granice Crne Gore.

Najviši organ CEP-a je Upravni odbor, koji čine slovenački ministar Rupel, državni sekretar Slovenije za evropske poslove, Janez Lenarčič, savetnik premijera Slovenije za spoljnu politiku, Andrej Rahten i savetnica Dimitrija Rupela, Maša Šiftar. U CEP- u je trenutno zaposleno samo troje ljudi. Za pojedinačne projekte biće "iznajmljivani"  domaći i strani stručnjaci.

Pored Upravnog odbora, CEP ima i Savetodavni odbor, čiji je jedan od članova i nekadašnji ministar spoljnih poslova SCG, Goran Svilanović.

Otvaranje CEP-a naišlo je i na kritike u slovenačkoj javnosti, jer iako se Vlada ponosi ovim projektom, opozicija smatra da je takav centar mogao da radi i u Ljubljani i da je na obnovu takvog objekta potrošeno previše novca.

U Sloveniji inače već počinju pripreme za predsedavanje Evropskom unijom 2008. godine, koje će Sloveniju uprkos časti i odgovornosti što će biti prva od novih članica koja predsedava EU, dosta koštati. Jedan od odgovora na ove kritike je i da će grad Jable, u kome je smešten CEP, imati svoju protokolarnu ulogu i upravo tokom predsedavanja Slovenije EU.