Povećava se broj astmatičara

Ovaj skok u vezi je sa povećanom industrijalizacijom i povećanim aerozagađenjem. Povodom Svetskog dana borbe protiv astme, socijalno najugroženija deca u Srbiji, oko njih 60, posetili su Klinički centar u Beogradu, gde su ih pregledali naši specijalisti. Tokom te akcije, decu je posetio ministar zdravlja Tomica Milosavljević i primio ih je predsednik Boris Tadić.

Imre Nemet iz Kikinde, dvanaestogodišnji dečak, boluje od astme od svoje treće godine. Kada su njegovi roditelji saznali da boluje od te bolesti, živeli su u strahu da se ne uguši dok spava, ali prikladnim lečenjem, i oni i Imre naučili su kako se sa astmom živi. Sada skoro i da nema napade gušenja i svoj život vodi kao i bilo koji drugi njegov vršnjak. „Astma mi ništa ne smeta, normalno trčim i sa drugarima igram sve. Znaju da imam astmu. Tako da kada se zagušim, odmah mi pomognu“, kaže dečak.

Neki od osvajača zlatnih olimpijskih medalja bili su astmatičari. Lekova za astmu ima dosta, ali ne nalaze se svi na pozitivnoj listi. Neki od njih su skupi. Ministar zdravlja kaže da se pozitivna lista lekova svakog meseca povećava. „Prema tome, ni astma nije nikakav izuzetak, i ona je među tim bolestima za čije će lečenje lekovi biti svaki čas stavljani na listu, kada stručni krugovi kažu da je to neophodno“, objašnjava Milosavljević.

Tačnih statističkih podataka o broju dece obolele od astme u Srbiji nema. „Grubo može da se kaže da u jednom školskom odeljenju jedno dete boluje od astme. Svakako, taj broj je verovatno i veći, ali veliki broj dece nije prepoznat ili nije adekvatno lečen ili se ne vodi kao astma, ali svakako 5 posto dece boluje od astme“, kaže dr Milan Marković.

Kako je astma hronično oboljenje disajnih puteva izazvano alergijom ili aerozagađenjem, kod nas najviše astmatičara ima u gradovima koji su ujedno i industrijski centri.