"Bilo zločina, ne i genocida"

Srebrenica je grozan zločin, ali nije posledica pripremljenog plana koji se može pripisati bosanskim Srbima i SCG, rekla je Nataša Fovo-Ivanović pred Međunarodnim sudom pravde. U nastavku završne reči zastupnika SCG, ona je podsetila da i dokumenta Haškog tribunala pokazuju da nije postojao plan za uništenje Muslimana u Srebrenici, svakako ne pre 11. jula 1995.

Čak ni u presudi generalu Radisavu Krstiću, jedinoj pravosnažnoj presudi u kojoj je konstatovano da je u Srebrenici izvršen genocid, utvrđeno je da Krstić nije imao nameru da izvrši genocid, iako je osuđen za pomaganje počiniocima genocida. Tu presudu Nataša Fovo- Ivanović nazvala je pravno diskutabilnom, rekavši da tumačenje genocida u Haškom tribunalu svakako odstupa od odredaba važeće Konvencije o genocidu.

Nataša Fovo-Ivanović rekla je da se nikada niko nije bavio vojnicima Armije BiH koji su stradali u Srebrenici i da taj događaj nije posmatran u kontekstu višegodišnjih sukoba Srba i Muslimana. Ona je podsetila i na ocenu bivšeg komandanta UNPROFOR-a, kanadskog generala Luisa Makenzija, da je podatak o 8.000 žrtava u Srebrenici preteran, i da uključuje i borce poginule od 1992. do 1995. u borbama u tom kraju. Komentarišući ubistvo šest Muslimana u Trnovu, Nataša Fovo-Ivanović rekla je da nema dokaza da je taj zločin deo masakra u Srebrenici.

Zastupnici SCG ne spore da su se tokom opsade Sarajeva dogodili ratni zločini, ali osporavaju tezu BiH da je i blokada grada bila deo namere da se izvrši genocid nad Muslimanima, rekla je ona. Ponovo citirajući Makenzija, ona je Sudu skrenula pažnju na činjenicu da su u Sarajevu operisale naoružane jedinice koje su napadale srpske delove grada. "U Bosni nema nevinih. Tamo su ljudi koji nisu mogli da se dogovore o budućnosti svoje države niti da se mirno razdvoje. Srbi, Bošnjaci i Hrvati ostali su na svojim pozicijama uprkos opasnosti od građanskog rata", citat je generala Makenzija koji je pročitan u sudnici. Nataša Fovo-Ivanović rekla je da dnevničke beleške tog kanadskog generala potvrđuju da Muslimani nisu bili nenaoružani. "Da nisu, ne bi napadali Srbe niti počinjali sukob, već bi tražili pregovore. No, oni su izbegavali pregovore i provocirali sukobe, i to uspešno", rekla je ona.

Opsada Sarajeva za Srbe je bila neophodna jer taj grad nije bio demilitarizovan, rekla je zastupnica i dodala da nema spora da su se za vreme opsade dogodili zločini. "Da, bilo je zločina, ali nije bilo genocida", rekla je i podsetila da ni u Haškom tribunalu zločini oko Sarajeva nisu predstavljeni kao genocid.

"Bez plana, projekta i namere"

Za zločine koji su se dogodili u Bosni nema opravdanja, ali ti zločini nisu bili genocid, izjavila je zastupnica SCG pred Međunarodnim sudom pravde. Nataša Fovo-Ivanović rekla je da su Srbi u Bosni bili jedna strana u građanskom ratu, da su se zločini koji su se dogodili dešavali pod različitim okolnostima, ali "bez plana, projekta i, svakako, bez namere", što bi bilo neophodno da se oni okvalifikuju kao genocid.

To potvrđuju presude Haškog tribunala bosanskim Srbima Radoslavu Brđaninu, Milomiru Stakiću, ili grupi optuženoj za zločine u Bosanskom Šamcu, na koje se zastupnica pozivala. U presudi Stakiću, bivšem predsedniku opštine Prijedor, gde su se nalazili najozloglašeniji logori - Keratern, Omarska i Trnopolje - sudsko veće je konstatovalo da, iako su zločini nad zatvorenicima bili teški a uslovi u logorima ponižavajući, ti logori ne mogu biti dokaz genocidne namere onih koji su ih organizovali. U istoj presudi, odbacujući optužbe za genocid, prvostepeno veće konstatovalo je da "kada bi bilo tačno da je bilo namere da se izvrši genocid u Prijedoru, postojala bi i struktura da se to i učini".

Ona je rekla da zastupnici SCG ne spore da su bosanski Srbi imali nameru da se odvoje od drugih naroda, da organizuju teritoriju na kojoj su činili većinu, pa i da se čvršće povežu sa Srbijom, ali da su to bile njihove želje, a ne namera Beograda. Osim toga, "namera da se stanovništvo razdvoji ili raseli, nije isto što i plan da se jedna zajednica uništi", izjavila je Nataša Fovo-Ivanović pozivajući se na stručna tumačenja definicije o genocidu.

Nataša Fovo-Ivanović je ponovila da se o genocidu u Bosni govori a da ne postoji nijedan dokument ili prisluškivani razgovor koji bi podržao tezu o postojanju namere ili plana da se unište Bošnjaci. Umesto toga, teza o genocidnoj nameri gradi se na dobrovoljnim priznanjima krivice pred Haškim tribunalom i to optuženika poput Miroslava Deronjića, za čije priznanje Nataša Fovo-Ivanović kaže da je prepuno protivrečnosti. Deronjić, bivši predsednik opštine Bratunac, priznao je krivicu za ubistvo oko 40 Bošnjaka u selu Glogova. Osuđen je na 10 godina zatvora, a predsedavajući prvostepenog veća predlagao je da njegova kazna ne bude manja od 20 godina.

U osnovi zločina koji su nesporni i ne mogu se pravdati, rekla je zastupnica SCG, bio je strah bosanskih Srba za svoju egzistenciju, a ne namera da se unište drugi narodi. Ona je podsetila da je u više presuda u Haškom tribunalu konstatovano da su se i bosanski Muslimani organizovali, naoružavali i da su se borili protiv Srba.

U obraćanju sudijama, Nataša Fovo-Ivanović komentarisala je i izjave lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koje su obilato korišćene kao dokaz namere da se unište nesrbi u Bosni. Nataša Fovo-Ivanović je rekla da je u mnogo prilika Karadžić citiran tako što su njegove reči vađene iz konteksta. Ona je podsetila da je, već čuvenoj, njegovoj konstataciji da "će Muslimani nestati" ako dođe rata u Bosni, prethodio poziv da se shvati ozbiljnost situacije i da rat bude izbegnut i ocena da su Bošnjaci najslabiji od svih naroda.

Na kraju današnje rasprave, nemački sudija Bruno Zima pitao je zastupnike SCG da li će se do kraja svoje završne reči pozabaviti pitanjem redigovanih zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane o kojima je bilo reči tokom rasprave pred Međunarodnim sudom. Pre završetka rasprave u Hagu, zastupnici SCG treba da odgovore i na pitanje sudije iz Slovačke Petera Tomkema, koji je želeo da zna da li je SRJ posle 1992. prihvatila bilo koji međunarodni ugovor, sem Konvencije UN o genocidu, koju je potpisala SFRJ odmah po donošenju, 1948.

Rasprava pred Međunarodnim sudom nastavlja se u ponedeljak, a zastupnici SCG Tibor Varadi i Vladimir Đerić još jednom će osporiti nadležnost Suda u sporu po tužbi BiH.