Glasna voda

Novine prenose katastrofalne slike sa terena. Slike iz Srbije ponovo su obišle svet, ali drugačije nego ranije. Na jednoj strani su ljudi koji se bore sa stihijom, pokušavajući da spasu imovinu, a na drugoj su skijaši na vodi po beogradskim ulicama.

Blic se bavi popisivanjem ugroženih područja. " U Srbiji je, prema do sada prikupljenim podacima, ukupno 223.676 hektara obradivog zemljišta poplavljeno i ugroženo podzemnim vodama, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije. Kako je navedeno, 111.503 hektara obradivog zemljišta poplavljeno je, a 112.173 hektara je ugroženo zbog visokog nivoa podzemnih voda. Vlada Srbije još nema podatke o šteti nastaloj u poslednjem talasu poplava, a komisija za procenu štete će podatke o posledicama poplava početi da popisuje tek 5. maja." Do tada će oni koji su propali u polavama morati da sačekaju. Postoji opasnost da, na osnovu dosadašnjih iskustava, zimu dočekaju na ulici. To se nije desilo pre 25 godina, kada su nakon katastrofalnih polava počeli da se grade nasipi, ali se sa tim ubrzo prestalo.

Politika daje pregled: " Dunav i Sava i dalje rastu, a vrh vodenog talasa, koji je početkom ove nedelje najavljen prvo za sredu, a onda za petak, još nije stigao do glavnog grada. Na Dunavu kod Zemuna, juče oko 16 časova, izmereno je 775 santimetara, a na Savi kod Beograda 728 santimetara. To je za dvadesetak centimetara više od onog rekordnog iz 1981, a očekuje se da će vodostaji rasti sve do večeras i dostići čak 785, odnosno 738 santimetara. Kako stvari stoje, u subotu će Dunav dostići najviši nivo, a onda početi da stagnira."

Kao po pravilu posledice loše uprave se vide u kriznim trenutcima. Decenije nemara, divlje gradnje, i neorganizacije sad se vide. Delovi Beograda su bili pod vodom dva dana pre nego što su pošele da se primenjuju prve mere, koje su u početku izazvale veće štete nego koristi. Gradonačelnik se pojavio tek posle pet dana. Ne treba da čudi što ljudi kojima su i životi ugroženi negoduju.

Ministar Predrag Bubalo nazuo je zelene gumene čizme ispred audija, a ministar Zoran Lončar zagazio je preko blata u cipelama. Vojska, u blatu do članaka, pretovarala je na baržu vreće s peskom u Žablju, šaleći se: "Evo džakovi upola cene", dok je komandant Novosadskog korpusa sedeo na "isturenom komandnom položaju" - u obližnjoj kafani. Martovska klasa Vojske još nije osetila uniformu, a već su se osetili važni. Spasavaju u tri smene, što se spasti može, a poslednjem bedemu odbrane može se prići samo čamcem, sa vode. Juče je na obalama Tise od Mošorina do Žablja sve bilo užurbano i neizvesno. Najveći talas koji sledi za vikend mnogo je brinuo Branka Zeljkovića, koji je na prvoj liniji kod Mošorina sedeo i gledao u krov od trske nekadašnje "nadvodne, a sad podvodne čarde".

-Tisa, ako probije nasip na nekom delu, za dva sata ode i "dere" tri kilometra prema selu. To je sila, milijardu kubika vode. Voda je zao gospodar. Nije problem što prelije već što potera sve ispred sebe - pričao je, dok su na tom trećem kilometru, u ataru, meštani ojačavali bedem tik kod prvih kuća. I gledali u nebo. Da ne padne kiša, a tražili su još nekog "gore". Juče im bio Velja Ilić. Došao samo do druge linije odbrane, kilometrima od Tise. - Ministri dolaze da se slikaju i ajd ćao. Nisu ludi da sa nama idu kroz ovo blatište. Uzmite novinari i nosite ovo mošorinsko blato u Beograd. Gospodi! - šalio se jedan, pomalo besan", piše Glas.