Evrobrbljarije zbunjuju javnost

A upravo jezik koji će se koristiti u preopširnim dokumentima Evropske unije predstavlja najveći izazov. Jer, kako objasniti gradjanima 25-člane Unije komplikovane poslove na način koji bi bio razumljiv pa time i prihvatljiv za "obične ljude"?

I dok širom Evrope blago opada javna podrška EU, njeni lideri već godinama obećavaju da će smanjiti broj dokumenata, tekstova i kominikea kao vrstu zbunjujuće "evrobrbljarije", kako je to ocenila agencija DPA.

Ali nisu bili posebno uspešni.

Na sopstveni vebsajt EU je uključila i odeljak pod nesvakidašnjim naslovom "Vodič običnog jezika za evrožargon". U njemu se običnim smrtnicima objašnjava značenje termina kao što su "acquis communautaire", "subsidiarity" i "rendez-vous clause" koji zbunjuju i dovode do očajanja čak i iskusne eurokrate, vrsne prevodioce ali i najokorelije novinare navikle na svakakve egzibicije.

I insajderi oštro kritikuju teške, najčesće nerazumljive termine.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel je u intervjuu DPA oštro kritikovao EU zato što koristi težak, često nerazumljiv pa i glup jezik u teško shvatljivim i još teže "izgovorljivim" jezičkim ekvilibristikčkim kompromisima.

Tražeći da se državama zapadnog Balkana pruži šansa da se priključe EU, Rupel, poznat po tome da nema dlaka na jeziku, upozrio je EU da se ne treba poigravati idejama da se zemljama tog regiona, pritisnutih teškim problemima, nudi "drugorazredno članstvo".

"Zamislite srpskog političara koji ode u selo negde na bugarskoj granici i kaže 'slušajte, ako se budemo lepo ponašali i upristojimo se, dobićemo pridruživanje i pakt stabilizacije" - rekao je Rupel, očigledno ljut zbog naznaka neke vrste politike "polučlanstva" u EU. On je izneo uverenje da zemlje regiona zapadnog Balkana "jednostavno ne shvataju šta se to mulja oko njihovog potencijalnog članstva u EU".

Potpuno neshvatanje najčešći je odgovor javnosti na nerazumljiva, zbunjujuća dokumenta EU iako njih moraju da prihvate sve države-članice, a da se neretko sve završava grčevitim formulacijama koje moraju uzeti u obzir nacionalnu osetljivost 25 država. Glomazan i pritom dosadan i neinspirativan na 125 stranica smešten Ustav EU, koga su prošle godine torpedovali glasači u Francuskoj i Holandiji, bio je neka vrsta "dečjeg postera" za jezik koji nije uspeo da inspiriše širu javnost.

Neuspela preambula Ustava tvrdi da "inspiraciju nalazi u kulturnom, verskom i humanističkom nasledju Evrope, u vrednostima od kojih su mnoge i danas prisutne u nasledju jer su sve one utkane u životu društva i predstavljaju percepciju središnje uloge svake osobe".

Ko je shvatio neka objasni onima koji nisu.

Tekstovi EU, tvrde zlobnici, prave su "svaštare" jer svaka država-članica gorljivo nastoji da u njih ubaci ponekad neobične pa i neostvarljive projekte ili ideološke floskule. Možda su namere dobre ali se zato neretko dogadja da kominikea sa samita EU često sadrže zaključke koji su kontradiktorni dok su deklaracije EU najčešće predugačke pa i beskrajno dosadne.

Klasičan primer takve "raspolućenosti" koja izaziva ozbiljne podele u EU su zalaganja za promarketinšku privredu anglo-saksonskih i zemalja severne Evrope nasuprot Francuskoj koja zagovara veću ulogu vlade u ekonomiji i koju često optužuju da uvodi protekcionističke mere.

Materijal pripremljen za naredni samit je pravi primer takvih podela i već na prvi pogled se vidi koji su delovi napisani inspirisani francuskim stavovima, a koji su uvršteni na zahtev Londona.

Priznajući da "Lisabonska strategija 2.000" EU, centralni plan čiji je cilj da privredu u Uniji do 2010. godine učini najkonkurentnijom u svetu, ipak zahteva detaljnu reviziju zbog neuspešnog pokušaja da postigne rezultate, tekst sadrži seriju pomalo čudnih neobavezujućih sugestija.

"Evropske vrednosti mogu pomoći modernizaciju naših privreda u globalizovanom svetu" - glasi deo kominikea samita.

Medjutim, šta su evropske vrednosti ili kako će one pomoći privredi da "uzleti" lideri EU jednostavno nisu objasnili niti su navedeni detalji ekonomske politike ili pak brojke koje će radoznalim gradjanima pomoći da se odluče šta će i u kojoj meri podržati.

Umesto svega toga, sledi niz zaključaka očigledno inspirisanih iz Londona koji pozivaju na "kreiranje prihvatljivijeg poslovnog okruženja" a odmah iza toga sledi očigledno zahtev Francuske da se, "uporedo sa privrednim rastom, stvor socijalna kohezija u skladu sa evropskim vrednostima".

Na kraju deklaracije evropski lideri nisu izdržali a da ne lansiraju još jednu novu jezičku evrobrbljariju koja glasi - "flexicuriti" a trebalo bi da se odnosi na "fleksibilnu bezbednost".

A šta ona treba da podrazumeva, nije objašnjeno.