Dete umrlo u bujici reke

Nestanak deteta prijavila je juče posle podne njegova majka. Kako je rečeno, beba je nestala oko 17.00 iz dvorišta porodične kuće, neposredno pored reke. “U jednom trenutku majka i deda deteta su se okrenuli, ali kada su se vratili u dvorište, deteta više nije bilo”, rečeno je u kraljevačkoj policiji, koja trenutno vrši uviđaj.

U Srbiji na skoro svim rekama raste vodostaj, a takođe i nivo podzemnih voda i broj aktivnih klizišta. Nikola Marjanović, direktor Agencije za vode, kaže za B92 da se mogu očekivati poplave širom Srbije i navodi da do rasta vodostaja reka dolazi zbog otapanja snega, kog ove godine na planinama ima 50 odsto više od proseka. "Ta voda se sada pomera sa manjih na veće vodotokove. Porasle su Zapadna i Južna Morava, pa se može očekivati porast vodostaja i na Velikoj Moravi, a kasnije, početkom i tokom aprila, i na rekama u Vojvodini, Tamišu i Tisi", kaže on.

Prema njegovim rečima, sada sledi podizanje nivoa zaštite odbrane od poplava na svim vodotokovima. "Najveći deo teške mehanizacije prebacili smo iz centralne u zapadnu Srbiju jer je to trenutno najugroženije područje, obezbedili smo džakove, ljude stavili u visok stepen pripravnosti, a važno je i građanstvo upozoriti na vreme. Ukoliko dođe do teške situacije i naredbe za evakuaciju, to se mora bezuslovno poslušati, što je, recimo, izostalo prošle godine, tokom poplava u Jaši Tomiću", kaže Marjanović.

Nivo Save kod Šapca danas je bio 500 centimetara, pa je javno Vodoprivredno preduzeće Srbijavode na tom delu reke uvelo mere vanredne odbrane od poplava. Mere su uvedene na desnoj strani toka u dužini 93,5 kilometara, od sela Provo, nizvodno od Šapca, do ušća Drine u Savu, u mačvanskom selu Crna Bara. Prema navodima šabačkog Centra za obaveštavanje, nivoi Save i podzemnih voda i dalje su u porastu. Podzemne vode u opštini Šabac poplavile su oko 200 domaćinstava u prigradskim i gradskim naseljima, a najugroženija su sela Majur, Tabanović, Mišar i Štitar.

Vodostaj reke Save kod Sremske Mitrovice u naglom je porastu i približava se nivou na kom se proglašava redovna odbrana od poplava. Nadležni u Vodoprivrednom preduzeću Sava saopštili su da je nivo vode na mernoj kvoti kod Sremske Mitrovice dostigao 643 centimetra, 23 više nego prethodnog dana. Prema njihovoj proceni, nivo vode mogao bi ovog vikenda da dostigne 695cm. U tom slučaju, proglašava se redovna odbrana od poplava, rekao je komandant Štaba opštine Sremska mitrovica za odbranu od poplava Živan Papić. Prema njegovim rečima, očitavanje vodostaja obavljaće se tri puta dnevno. Štab za odbranu od poplava sastaje se redovno svaka tri dana i prati situaciju kada je reč o nivou vode reke Save na delu obale koji kontrolišu.

Vanredna odbrana od poplava u Sremskoj Mitrovici proglašava se kada se izmeri vodostaj od 700 santimetara, a na 750 se uvode vanredne mere.

Opasnost od pucanja brane?

Direktor poljoprivrede u kombinatu Porečje iz Vučja Duško Adžić upozorio je da postoji opasnost od pucanja brane obližnjeg veštačkog Presečinskog jezera, koja je popustila usled klizanja zemljišta. Adžić je apelovao na nadležne da pomognu u saniranju brane i upozorio da bi, ako brana pukne, došlo do tragedije u okolnim selima. "Može doći do pucanje brane i do tragedije u selima Presečina, Veliko Trnjane i Rudare, a bio bi ugrožen i Leskovac", kaže Adžić.

Presečinsko jezero je vlasništvo Porečja, iz koga taj kombinat navodnjava svoje zasade voća. Stručni tim Porečja, prema Adžićevim navodima, svakodnevno ispumpava vodu iz jezera kako bi se smanjio pritisak na zaštitni bedem.

Načelnik leskovačke Uprave za privredu i poljoprivredu Stanoje Sekulić potvrdio je da postoji opasnost od pucanja brane i da su prvi znaci njene erozije primećeni prošle godine, u vreme velikih poplava.  "O toj opasnosti sam obavestio sve nadležne opštinske i republičke organe. Iz Srbijavoda mi je odgovoreno da je jezero vlasništvo Porečja i da ga oni nemaju na svojoj karti", kaže on.

Klizišta: Problemi širom Srbije

Na teritoriji opštine Loznica do danas je prijavljeno oko 160 kližišta, koja ugrožavaju desetine kuća u 15 mesnih zajednica, saopšteno je iz opštinskog kriznog štaba. Kako je saopšteno, klizišta su dovela do pucanja magistralnog vodovoda u selu Brnjac, pa je bez vode za piće već nekoliko dana blizu 1.000 žitelja tog i četiri susedna sela. Reka Jadar, koja je juče počela da se povlači u korito, poplavila je prethodnih dana oko 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok je zbog te nepogode 30 domaćiinstava moralo biti privremeno iseljeno. Članovi opštinskog kriznog štaba su na terenu i utvrđuju štetu uzrokovanu kližištima i poplavama, a Opštinska organizacija Crvenog krsta Loznice izdvojila je 40.000 dinara za pomoć najugroženijim porodicama.

Loznički kraj pretrpeo je i prošle godine štetu od kližišta, procenjenu na 24 miliona dinara.

Klizišta u opštini Krupanj oštetila su više kuća i seoskih domaćinstava i regionalni put, a dodatne probleme izazvalo je izlivanje reka Jadar, Likodra i Bogoštica. Na teritoriji te opštine, usled otapanja snega i obilnih kiša, pojavilo je 120 kližišta koja su oštetila desetak kuća i regionalni putni pravac Krupanj-Loznica u mestu Brštica. Dodatne probleme tamo su izazvale i poplave, a poplavljeni su 500 hektara oranica i dvadesetak seoskih kuća.

Broj klizišta na teritoriji Čačka povećan je na 102, a klizišta ugrožavaju 213 kuća u 35 sela. 

Crveni krst Srbije i Crne Gore obezbedio je pomoć stanovništvu u opštini Ljig, ugroženom pojavom klizišta i odrona. Ekipa Direkcije CK SCG za pomoć stanovništvu pogođenom elementarnim nepogodama danas je obišla 27 ugroženih porodica u desetak sela te opštine. Direktor Direkcije Ranko Demirović rekao je da su obezbeđeni kontejneri za privremen smeštaj, dušeci i ćebad, hrana, higijenski i paketi za bebe.

Aktiviranje neuobičajeno velikog broja klizišta u Srbiji uzrokovale su neravnomerne padavine, podzemne vode i velike temperaturne promene tokom zime, kada su dnevne oscilacije bile i 20 stepeni, ocenio je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Petar Lokin. Navodeći da su pokrenuta klizišta uglavnom poznata i da su područja u kojima su se pojavila trajno ugrožena od klizanja tla, Lokin je ukazao da su ipak najveća i najpopasnija klizišta uz desnu obalu Save i Dunava. On očekuje da će se pokrenuto tle smiriti čim prestanu obilne padavine i s porastom temperatura, što će se, prema njegovim procenama, dogoditi za 15 do 30 dana.