Nemačka i dalje ograničava pečalbare

Ove odredbe važe za sve države koje su 2004. postale članice EU, izuzev za Maltu i Kipar. To su Slovenija, Madjarska, Češka, Slovačka, Poljska, Litvanija, Letonija, i Estonija.

Vlada je protumačila da ova odluka nije zatvaranje nemačkog tržišta za radnike iz EU, već je nužna mera, s obzirom na veliki broj nezaposlenih u zemlji.  dalje će, medjutim, u skladu za zakonom o useljavanju i bilateralnim ugovorima, biti moguće zapošljavanje stranaca iz novih članica EU.

Prema ugovoru o prijemu novih država u EU 2004. godine, 15 "starih" članica dobilo je pravo da ograniči pristup radnika iz tih zemalja svojim tržištima rada. Ovo rešenje može da važi najduže do 2011. godine.

Prošlog meseca je komesar EU za zapošljavanje Vladimir Špidla pozvao stare članice EU da otvore svoja tržišta za radnu snagu iz srednje i istočne Evrope. On je naveo da su od toga već odustale Velika Britanija, Irska i Švedska i da one već imaju koristi od dolaska radne snage iz novih članica EU.

Ekonomska istraživanja, takodje, pokazuju da dolazak radnika iz novih zemalja EU, čak ni onih slabo kavalifikovanih, nema negativne efekte za ekonomije starih članica, već da one profitiraju od toga.

Pored toga, dotok radne snage iz novih zemalja ionako je mnogo manji nego što se očekivalo. Državljani 10 novih članica EU čine tek oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva u zemljama koje su od ranije u EU.

U Švedskoj, koja je barijere za pridošlice ukinula, ovaj udeo iznosi samo 0,2 odsto, a najveći je u Irskoj - 3,8 odsto. U Nemačkoj on iznosi 0,7 odsto.

Na osnovu bilateralnih sporazuma s novim članicama, u Nemačkoj radi oko 450.000 ljudi iz istočne i centralne Evrope, od kojih su 300.000 sezonski radnici koji uglavnom beru grožće i jagode i vade šparglu.