Da li je livada bolja od plaže?

Morske obale toplih mora su uske. Obično se iza njih nalaze ili planinski lanci ili pustinja. Zbog velike navale turista bilo je potrebno graditi velike hotele kako bi se smestio što veći broj gostiju. Za te goste trebalo je izgraditi sav prateći sadržaj, kao i mrežu puteva. Nema bitnih razlika između velikih turističkih centara na primorju i gradova iz kojih turisti dolaze. Na neki način moglo bi se reći da je u tim turističkim centrima boravak čak nepovoljniji nego u velikim gradovima.

Prženje na pesku

Turista posećuje morske obale u najvećem broju slučajeva u julu i avgustu, tj. u vreme kupanja i u vreme školskog raspusta. Tada je morska voda najtoplija i kupanje može zaista da prija. Međutim, kad pogledate morske plaže, možete steći utisak da ste u mravinjaku. Ljudi poput sardina leže na pesku, a od sunca se brane suncobranima. Oni koji žele da pocrne često pocrvene kao rakovi, tako da im presedne boravak na moru. Kad zapreti opasnost da mozak proključa od vrelog sunca i peska na kome se mogu ispeći jaja, naš turista krene u vodu. U plićaku ga čekaju deca i neplivači, pa ako uspe da se ne nabode na ježa ili neki oštar kamen – eto ga u dubokoj vodi gde može da započne plivanje.

Odmor - ili zamor

Određeni broj ljudi na plaži ostaju i po čitav dan, a dobar deo ljudi napravi pauzu tako što u vreme kad je sunce najjače borave u svom hotelu ili apartmanu.

Uveče se odlazi u neki restoran, piceriju, disko-klub ili kafić, a za one koji ne nađu mesta preostaje šetnja, zajedno s masom drugih turista.

Ko se od svega ovoga umori i poželi da ode na spavanje, to mu uglavnom neće poći za rukom od prevelike buke i preglasne muzike.

Turisti hoće promenu

Na sličan način već decenijama milioni ljudi provode svoj godišnji odmor. Da li bi mnogi koji su na takav način provodili godišnji odmor možda želeli da promene način odmaranja?

Prema predviđanjima generalnog sekretara Svetske turističke organizacije (World Travel Organisation), u svetu će 2020. godine biti 1,6 milijardi turista. To je više nego duplo u odnosu na 2004. godinu.

Kad se zna da su skoro sve obale Mediterana, kao i Tunisa, Turske, Egipta već sada više nego optimalno izgrađene i da su prepune turista, mora da se postavi pitanje: gde će još jedna armija turista, veća od prošlogodišnje, moći da se odmara za nekoliko godina?

U svetu već postoji odgovor na ovakvo stanje i ovakve trendove, tako da već više od dvadeset godina postoji turizam pod drugim nazivom, ali sa istom suštinom – „zeleni turizam, održivi turizam, seoski turizam, ruralni turizam, ranč-turizam, ekoturizam…” Dovoljno je ovde istaći da ovaj vid turizma sve više razvijaju Švajcarci, Nemci, Austrijanci, Španci, Slovenci, Mađari, Hrvati, Turci, Bugari…  

Kad se pogleda geografska karta Evrope, jasno se uočava da nije moguće razvijati seoski turizam u zemljama severne, centralne, severoistočne Evrope, kao ni na britanskim ostrvima. Ukratko, zemlje Balkanskog poluostrva imaju najbolje uslove za ovaj vid turizma, a neki smatraju da među njima dominira Srbija.

Savetuje:
Branislav Bajagić
turizmolog