Da li je livada bolja od plaže?

Ne hvala, nista ne moze da zameni onaj miris mora i ono plavetnilo neba, i onu tolinu peska ili stene pod vama.
Obozavam more i sanjam da jednog dana ostarela (sto i nije bas tako daleko) zivim u kucici kraj mora.

Tekst je dobar, ali samo kao uvod. Nedostaje sledece:
- sta se sve smatra pod ruralnim, seoskim ili kontinentalnim turizmom
- sta je u tom turizmu uopste zanimljivo? Ovaj tekst je trebalo da zainteresuje ljude za seoski turizam, tako da nedostaje da opis kako se ljudi mogu odmoriti, sta mogu videti i saznati
- koji turisticki centri su najpoznatiji u Srbiji, njihove web i email adrese, kao i brojevi telefona
- postoje li neki planovi za prosirenje kapaciteta i kreiranje novih centara

Preporuka autoru: u danasnje vreme ne treba ici daleko pa videti kako se turisticka ponuda prezentuje u svetu. Dovoljno je malo otici na internet, i uz malo znanja engleskog ili nemackog, sve je na dlanu.

Pozdrav iz Nemacke

Ne verujem u to da severne zemlje ne mogu da pariraju mediteranu. Uvek su postojali ljudi koji vole more, plaze i suncanje, ali i ljudi koji vole odmore u selima. Irska, Norveska, Svedska, Ceska... sve je moguce, ljudi idu. A Srbija samo trba da se odluci hoce li da zaradjuje novac ili ne. Kada se to odluci, vise nije ni bitno da li Balkan ima prednost ili ne, vazno je samo ostati fokusiran.

Mišljenja pojedinaca se ne mogu promeniti, međutim je li bolja plaža i more ili livada - moglo bi se raspravljati u nedogled. Što se Srbije tiče - jedna od retkih zemalja koja raspolaže takvom vrstom resursa. Jednostavan,a veoma koristan način rekreiranja mnogo utiče na opuštenost ljudskog tela i uma. Srbiji pašnjaci i livade ne nedostaju, nedostaje samo dobra organizacija i upućenost u ovakve oblike turizma( ruralni turizam, eko-turizam, etnoturizam, gastronomski turizam). Generalno gledano, već decenijama se praktikuju odlasci negde na primorje, zašto sad jednostavno žarište interesovanja ljudi ne bi postala čista i jednostavna priroda?!

Za dobrobit turizma je da bude što više tekstova koji govore o alternativama, o temama koje nisu dovoljno eksploatisane, o novim mogućnostima, o idejama, na kraju i o dobrim iskustvima. Letovanje na moru je oduvek bio deo prestiža i tradicije. Čak bi se moglo reći sinonim. Istovremeno ,banje su bile direktna asocijacija na bolesne, planine na nedefinisane, u zimskom periodu na "šminkere", a selo
na siromašne. To je bio svojevrsni "rođački turizam". Što i jeste.
Lično mislim da je seoski turizam velika i svim i svačim izazvana alternativa koja se, nažalost, nije uvrstila u prioritete. Pokušajte da pronađete makar i jednu ponudu kod agencija, pa će vam sve biti jasno. Mi znamo napamet svako (primorsko) selo u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj...ali ne i u
(seljačkoj) Srbiji. Zamislite da država daje turističke kredite po najpovoljnijim uslovima, zamislite da se grade putevi i sva ostala infrastruktura, zamislite luksuzne brošure i reklamne kampanje, zamislite da znamo šta hoćemo. E tada će biti i rezultata.
Za one koji žele vrelinu, vrevu i buku "dnevnog i noćnog života" ovo nije izbor.Oni su drugi "segment" kako turistički poslenici imaju običaj da kažu. Seoski turizam nudi suštu suprotnost: mir, tišinu, jednostavnost, ekologiju, tradiciju, realni svet. Ovo je ambijent za one koji žele da se odmore od određenih tekovina civilizacije.
Pomozimo im u tome.

Nisam bas razumeo zasto u zemljama severne, centralne, severoistočne Evrope, ili bilo gde, ne bi bilo moguce razvijati seoski turizam, osim ukoliko autor smatra da je tamo vec toliko razvijen, da se vise nista ne moze dodati, dok u Srbiji, naravno, ima prostora i-ha-haj. U Italiji 'agriturizam' se smatra jednom od grana poljoprivrede. To su gostionice koje drze seoska domacinstva i koje imaju obavezu da odredjen procenat (recimo - 50%, nisam siguran, a ne da mi se da sada proveravam) ponude potice sa samog gazdinstva. Agriturizmi (kojih ima svuda) su, odavno, najpopularnija mesta za odlazak 'u provod', na rucak ili, veceru. Druga je stvar sto se cesto agriturizmi, u menjoj ili vecoj meri, svode na obicne restorane, jer se, zbog raznih olaksica, spekulise poreklom namirnica, pa se uvoz iz Maroka protura kao vlastitu proizvod, ali... dok ima propisa, bice i rupa, a za to postoje kontrole, negde ce biti efikasnije, a negde manje. Uostalom, takvi agriturizmi, s domacim bananama i svezim kamiljim mlekom, tesko da se mogu narocito proslaviti.

Seoski turizam je strasna stvar. Imam kucicu van grada i svake nedelje idem tamo za vikend. To sto radim je za mene mnogo bolje od godisnjeg odmora negde na moru. More me smori posle samo par dana.Tako da je tekst na mestu a ko nije probao da se odmara u zelenoj i mirisljavoj prirodi,hoda bos po travi zasluzuje odlazak na more.Za mene je to pravo otkrice te nisam mogao da ne prokomentarisem tekst.Eto da se pohvalim za kraj,za vikend cu gledati fudbal a iz prozora ce se zeleneti sveze pokosena travica.Da nespominjem prednosti svezeg vazduha i izostatak smrada cigareta sa obliznjeg stola.

Ne hvala, nista ne moze da zameni onaj miris mora i ono plavetnilo neba, i onu tolinu peska ili stene pod vama.
Obozavam more i sanjam da jednog dana ostarela (sto i nije bas tako daleko) zivim u kucici kraj mora.

Tekst je dobar, ali samo kao uvod. Nedostaje sledece:
- sta se sve smatra pod ruralnim, seoskim ili kontinentalnim turizmom
- sta je u tom turizmu uopste zanimljivo? Ovaj tekst je trebalo da zainteresuje ljude za seoski turizam, tako da nedostaje da opis kako se ljudi mogu odmoriti, sta mogu videti i saznati
- koji turisticki centri su najpoznatiji u Srbiji, njihove web i email adrese, kao i brojevi telefona
- postoje li neki planovi za prosirenje kapaciteta i kreiranje novih centara

Preporuka autoru: u danasnje vreme ne treba ici daleko pa videti kako se turisticka ponuda prezentuje u svetu. Dovoljno je malo otici na internet, i uz malo znanja engleskog ili nemackog, sve je na dlanu.

Pozdrav iz Nemacke

Ne verujem u to da severne zemlje ne mogu da pariraju mediteranu. Uvek su postojali ljudi koji vole more, plaze i suncanje, ali i ljudi koji vole odmore u selima. Irska, Norveska, Svedska, Ceska... sve je moguce, ljudi idu. A Srbija samo trba da se odluci hoce li da zaradjuje novac ili ne. Kada se to odluci, vise nije ni bitno da li Balkan ima prednost ili ne, vazno je samo ostati fokusiran.

Mišljenja pojedinaca se ne mogu promeniti, međutim je li bolja plaža i more ili livada - moglo bi se raspravljati u nedogled. Što se Srbije tiče - jedna od retkih zemalja koja raspolaže takvom vrstom resursa. Jednostavan,a veoma koristan način rekreiranja mnogo utiče na opuštenost ljudskog tela i uma. Srbiji pašnjaci i livade ne nedostaju, nedostaje samo dobra organizacija i upućenost u ovakve oblike turizma( ruralni turizam, eko-turizam, etnoturizam, gastronomski turizam). Generalno gledano, već decenijama se praktikuju odlasci negde na primorje, zašto sad jednostavno žarište interesovanja ljudi ne bi postala čista i jednostavna priroda?!

Za dobrobit turizma je da bude što više tekstova koji govore o alternativama, o temama koje nisu dovoljno eksploatisane, o novim mogućnostima, o idejama, na kraju i o dobrim iskustvima. Letovanje na moru je oduvek bio deo prestiža i tradicije. Čak bi se moglo reći sinonim. Istovremeno ,banje su bile direktna asocijacija na bolesne, planine na nedefinisane, u zimskom periodu na "šminkere", a selo
na siromašne. To je bio svojevrsni "rođački turizam". Što i jeste.
Lično mislim da je seoski turizam velika i svim i svačim izazvana alternativa koja se, nažalost, nije uvrstila u prioritete. Pokušajte da pronađete makar i jednu ponudu kod agencija, pa će vam sve biti jasno. Mi znamo napamet svako (primorsko) selo u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj...ali ne i u
(seljačkoj) Srbiji. Zamislite da država daje turističke kredite po najpovoljnijim uslovima, zamislite da se grade putevi i sva ostala infrastruktura, zamislite luksuzne brošure i reklamne kampanje, zamislite da znamo šta hoćemo. E tada će biti i rezultata.
Za one koji žele vrelinu, vrevu i buku "dnevnog i noćnog života" ovo nije izbor.Oni su drugi "segment" kako turistički poslenici imaju običaj da kažu. Seoski turizam nudi suštu suprotnost: mir, tišinu, jednostavnost, ekologiju, tradiciju, realni svet. Ovo je ambijent za one koji žele da se odmore od određenih tekovina civilizacije.
Pomozimo im u tome.

Nisam bas razumeo zasto u zemljama severne, centralne, severoistočne Evrope, ili bilo gde, ne bi bilo moguce razvijati seoski turizam, osim ukoliko autor smatra da je tamo vec toliko razvijen, da se vise nista ne moze dodati, dok u Srbiji, naravno, ima prostora i-ha-haj. U Italiji 'agriturizam' se smatra jednom od grana poljoprivrede. To su gostionice koje drze seoska domacinstva i koje imaju obavezu da odredjen procenat (recimo - 50%, nisam siguran, a ne da mi se da sada proveravam) ponude potice sa samog gazdinstva. Agriturizmi (kojih ima svuda) su, odavno, najpopularnija mesta za odlazak 'u provod', na rucak ili, veceru. Druga je stvar sto se cesto agriturizmi, u menjoj ili vecoj meri, svode na obicne restorane, jer se, zbog raznih olaksica, spekulise poreklom namirnica, pa se uvoz iz Maroka protura kao vlastitu proizvod, ali... dok ima propisa, bice i rupa, a za to postoje kontrole, negde ce biti efikasnije, a negde manje. Uostalom, takvi agriturizmi, s domacim bananama i svezim kamiljim mlekom, tesko da se mogu narocito proslaviti.

Seoski turizam je strasna stvar. Imam kucicu van grada i svake nedelje idem tamo za vikend. To sto radim je za mene mnogo bolje od godisnjeg odmora negde na moru. More me smori posle samo par dana.Tako da je tekst na mestu a ko nije probao da se odmara u zelenoj i mirisljavoj prirodi,hoda bos po travi zasluzuje odlazak na more.Za mene je to pravo otkrice te nisam mogao da ne prokomentarisem tekst.Eto da se pohvalim za kraj,za vikend cu gledati fudbal a iz prozora ce se zeleneti sveze pokosena travica.Da nespominjem prednosti svezeg vazduha i izostatak smrada cigareta sa obliznjeg stola.