La Mélancolie

Zapravo, razlog mog poslednjeg odlaska u Pariz je i bila “Melanholija – genij i ludilo Zapada”, izložba koja je ove jeseni i zime prva na listi must to see na pariskoj kulturnoj sceni. Ipak,i pored ovog radnog naslova, iznevereno očekivanje je utoliko veće što se ova tema nekako izlila i, sa pravom jesenjom kišom a na kraju decembra, preplavila čitav Pariz. Da li je to sama izložba postala trendseter kao u stara dobra vremena slave Montmartra, ili je sama tema savršeno čučnula u pariski ambijent a Parižani prepoznali svoj mood?

Genij i ludilo Zapada

Izložba otvara čitav jedan melanholični kosmos i, već na samom ulazu u Grand Palais, postavljeni su putokazi: godišnje doba - jesen, tečnost - žuč, vetar - Borea, planeta - Saturn, boja - crna,… karakter - melanholičan. Melanholija, sasvim pojednostavljeno, je stanje koje zadržava od svake akcije, momenat sumnje, opšte slabosti, i koje ako potraje vodi u depresiju, nekad u ludilo, nekad ka genijalnim otkrićima. Sećate se da je između ludila i genija granica mala? E, izložba kao da sugeriše da je ta granica Melanholija. Na toj granici se koleba i tumačenje Melanholije u različitim epohama: od srednjevekovnog smrtnog greha, kada su se oni koji bi joj se predavali spaljivani na lomači, romantičarskog fancy raspoloženja, barokne dekadencije, bolesti uma u vreme kada se slavio ratio, pa su u to razumsko doba melanholike zatvarali u ludnice,… do bespomoćnosti i usamljenosti modernog čoveka. Prolazeći kroz izlagačke prostorije tamnih boja, od motiva na grčkim vazama do Zorana Musića i Anselma Kiefera, zavirujući u jesenje pejzaže, mrtvačke glave, peščane satove i vučje njuške, crne haljine, unoseći se u sva lica sa platna naslonjena na dlan, dalekog i zamišljenog pogleda, La Mélancolie kao da mi se u jednom momentu pridružila i nastavila da šeta sa mnom Champs-Elyséeom, i dalje kroz kišni Pariz.

Jesenji pejzaž

Novogodišnje lampice na drvoredima Champs-Elyséea delovale su nekako nabudženo među krošnjama, koje je žuta boja tek načela. Čula sam i za zabrinutost koju su preko radija izražavali stručnjaci za vegetaciju, upozoravajući kako bi ozbiljniji sneg i prvi mrazevi mogli da budu  kobni po drveće Pariza. Tako je ovo šuškanje lišća pod nogama odvraćalo poglede pariskih šetača od svetlećih lampica i realnog vremena.

Portret

Onda su mi pogled privukla raskošna svetla ogromnih izloga Luis Vuitton. Grandiozni ulaz u butik bio je donekle zaklonjen masom ljudi, koja je mirno i dostojanstveno, oivičena zlatnim-bordo špalirom, čekala u redu za shopping čuvenih tašni. Iznad njih, nadnosio se džinovski portet Ume Turman, koju su stilisti našminkali tamnim ružom i tamnim lakom za nokte, obukli u tamnu haljinu, izbledeli ten i izoštrili daleki i zamišljeni pogled nad dekadentnom gomilom.

Nostalgija

Kiša nas je pratila do Montmartra, gde smo se susreli sa prijateljima u njihovom novom stanu, stotinak metara od crkve Sacré-Coeur. U ćaskanju o “Melanholiji”, koju su oni već dva puta išli da pogledaju, domaćin nas je nekako sasvim svečano obavestio da je pročitao oglas da se  prodaje Picassov atelje na Montmartu.

“Ah, bila bi to prilično šik adresa na vizit karti”, uzdisala je Sophie.

Crno

Posle smo svi zajedno otišli u bar, uređen sasvim u neobaroknom, kitnjastom stilu, sa kristalnim lusterima, bordo zidovima, sa mnogo svilenih jastuka i udobnih fotelja. Čitava ekipa obučena u crno, od svedenog T-shirt stila do našušurenih modela, dekoltea, čipke i pliša. Atmosferu su zaokruživali crni svećnjaci i crne sveće, sa odsjajem u velikim ogledalima u širokim ramova. Kasnije sam primetila da su sveže ispolirani crni svećnjaci preplavili izloge antikvarnica u Latinskoj četvrti, i da se, nešto oštrijih linija, mogu naći kao hit novogodišnja ponuda u prodavnicama za dizajnirani enterijer.

Trend

Obratite pažnju na crne ruže, kao dominantni detalj nove Chanelove kolekcije za proleće-leto 2006.

La Mélancolie je, prateći me u mojoj prednovogodišnjoj pariskoj šetnji, nastavila da upirale prstom na prizore koji podvalče zamišljenost, nostalgiju, malaksalonst, dekadenciju grada i njegov odlutali pogled nekud daleko, u prošlost. Ipak, trend se neminovno širi, da li zbog duha vremena, Pariza, genija ili ludila, ali “Melanholija” ide dalje…

Sledeća stanica: Berlin.

Bombonjeru ćete uskoro čitati na stranama novog Života