"Srpska ekonomija krhka i skupa"

Objašnjavajući da ima pozitivnih rezultata, predstavnica Misije Međunarodnog monetarnog fonda u SCG je rekla da je ekonomija još krhka, da inflacija i spoljni dug ostaju previsoki, kao i da distribucija rasta može da bude poboljšana. Previše resursa je i dalje u nereformisanim delatnostima - previše društvenih preduzeća čeka da bude privatizovano ili zatvoreno, kaže ona za Ekonomist.

Takođe, treba reformisati sektor javnih preduzeća. Sorsa smatra da je Srbija skupa zemlja, jer je država još velika, 45 procenata proizvodnje još generiše javni sektor, što je mnogo čak i po regionalnim standardima (samo Bosna ima veći udeo). Takođe, javna potrošnja je na nivou od 46 procenata bruto društvenog proizvoda i njen veći deo se transferiše od države građanima. Ovo znači da prihodi mnogih ljudi još zavise od države, a ne od privatnog preduzetništva. Zbog toga su, naglasila je Sorsa, porezi i dalje visoki kako bi ovo moglo da se plati.

Među pozitivne rezultate ubrojala je da su prihodi veći posle prosečnog rasta od preko pet procenata od 2002, da je udeo privatnog sektora povećan sa 40 na 55 procenata ekonomije, da Srbija sada ima efikasan većinski privatni bankarski sistem sa brzo rastućom depozitnom bazom i obimom kredita i da su javne finansije na zdravijoj osnovi, sa suficitom i smanjenjem veličine vladine (javne) potrošnje za oko četiri procenta BDP u odnosu na 2002. godinu.

Sada je važno, naglasila je Sorsa, da se smanji ranjivost koja bi mogla da proizađe iz visoke inflacije i spoljnjeg deficita, i dalje poboljša konkurentnost. Stoga su značajne dalje strukturne reforme koje bi podstakle konkurentan izvoz, fiskalna i monetarna opreznost kako bi se obuzdala tražnja, i oprezna politika zaduživanja, ocenila je Sorsa i naglasila da su reforme često teške pošto mogu negativno da utiču na život mnogih ljudi, a da korist dolazi često sa nešto muke.

Vladama nije lako da donesu i primene ove odluke. Ali kada se jednom nešto dogovori treba da bude primenjeno, rekla je Sorsa i navela primer majskog dogovora oko reforme penzionog sistema i privatizacije NIS.

Na pitanje koji je predlog MMF srpska strana najteže prihvatila, Sorsa je odgovorila da su "reforme u mnogim oblastima teške, ali one strukturne su najteže - restrukturiranje javnih i društvenih preduzeća može značiti da ta preduzeća moraju biti zatvorena, a da ljudi mogu izgubiti svoj posao".

"Ali kada preduzeća ostvaruju gubitke i opstaju samo uz pomoć iz budžeta uzimajući resurse od, na primer, obrazovanja, zdravstva, bolje je za budućnost ekonomije da se zatvore ili prodaju i da se razvije pozitivna osnova za razvoj privatnog sektora koji bi ponovo zaposlio te radnike", dodala je šef Misije MMF za SCG. U isto vreme, mere treba da budu takve da imaju odgovarajuće sigurnosne mreže za one na koje promene utiču negativno.

Intervju sa Piritom Sorsom možete pročitati u Pregledu štampe.

Mala podrška budžetu

Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je potvrdio je agenciji Beta da je Evropska unija uplatila Srbiji 25 miliona evra kao makrofinasijsku podršku ekonomskim reformama vlade Srbije. Uslov za bespovratnu finansijsku pomoć EU, u ukupnom iznosu od 70 miliona evra, bilo je uspešno sprovođenje strukturnih reformi i ciljeva ekonomske politike Vlade Srbije, kao što su povećanje izvoza i privredni rast. Dinkić je naveo da ukoliko uspešno budu ostvareni ekonomski ciljevi u narednom periodu od EU se može očekivati i pomoć od još 45 miliona evra: "Pre nekoliko meseci smo sa EU dogovorili ovaj program da ukoliko imamo intenzivne strukturne reforme, ukoliko uspešno ostvarimo ciljeve ekonomske politike, kao što su visok rast izvoza i privredni rast, da ćemo krajem godine se kvalifikovati za podršku EU. Činjenica da smo uspeli da ostvarimo te ciljeve govori da Srbija ide dobrim pravcem i osim ove tranše makrofinansijske pomoći očekujemo i dodatnih 45 miliona evra u narednom periodu, pošto je ukupan paket pomoći 70 miliona. Takođe očekujemo i da nam Razvojna banka Saveta Evrope u narednim danima transferiše 10 miliona evra na ime kredita za obnovu poplavljenih područja u Banatu".
"EU je pokazala da je ekonomska politika Vlade Srbije bila uspešno ostvarena u ovoj godini. S obzirom da sve to ide u budžet, da se radi o bespovratnim sredstvima, odnosno donaciji, ulazimo 2006. godinu sa značajnom budžetskom rezervom koja će nam pomoći da realizujemo ciljeve ekonomske politike i u idućoj godini", rekao je Dinkić.

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je značaj te donacije više simboličan nego stvaran. "Prema definiciji, reč je više o podršci budžetu, a država bi pomenuti novac mogla da upotrebi kako želi. Kada je reč o visini donacije, ona predstavlja 400.-i deo ukupne javne potrošnje u Srbiji, pa je u tom smislu simbolična", kaže Prokopijević.

Pomoć Evropske unije našoj zemlji od 25 miliona evra u znak podrške uspešnom nastavku i okončanju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja potvrdu da smo dobro radili ove godine, ocenio je ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodić.