Hleba, hleba, gospodaru!

U SRBIJI je 200.000 dece gladno! Do alarmantnog podatka da nam je trećina dece siromašna, a svako deseto dete neuhranjeno, država je došla na osnovu izrade strategije siromaštva, po kojoj je kao donja granica postavljena cifra od 2,4 dolara potrošnje, po danu. Da je kao donja linija uzet evropski prosek od 2,9 dolara, broj ekstremno siromašne dece bio bi 400.000.
Siromaštvo ima mnogo lica i ne definišu ga samo kriška hleba i šolja mleka. Sva ova deca rastu bez podsticaja, adekvatne zdravstvene zaštite, sa smanjenim higijenskim navikama, bez kulturnih sadržaja i sportskih aktivnosti. Nedostaje im sve, od pristojnog krova nad glavom, čiste postelje, obroka, odeće, obuće. Nebriga o deci i mladima i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vode samo u jednom smeru - ka stvaranju društva traumatizovanih odraslih. Kakva budućnost čeka Srbiju u kojoj je danas 400.000 dece gladno i žedno?
Snežana Stojanović-Plavšić, predsednik Odbora za smanjenje siromaštva u republičkom parlamentu, nedavno je sa sumornom statistikom suočila i poslanike i srpsku javnost. Anketa o životnom standardu stanovništva pokazala je da je najkritičnije u višeporodičnim domaćinstvima u kojima se beda prenosi s generacije na generaciju. Najviše su pogođena deca uzrasta od 7 do 14 godina. Od oko dva miliona dece, koliko je trenutno u Srbiji, 12,7 odsto ovog uzrasta su bez osnovnih sredstava za život. Onih starijih, od 15 do 18 godina, pogođenih siromaštvom je 11 odsto. U porodicama nezaposlenih roditelja živi 21,3 odsto materijalno ugrožene dece.
- Vlada Srbije usvojila je Nacionalni plan akcije za decu u kojem je smanjenje siromaštva prioritetan cilj, planiran kao deo budžeta - kaže za "Novosti" Snežana Stojanović-Plavšić. - Dalekosežni cilj je ekonomska stabilnost zemlje. Siromaštvo se može smanjiti ako je rast bruto nacionalnog dohotka 4,5 odsto i u kontinuitetu 10 godina.
Mogu li deca praznog stomaka da sačekaju taj spasonosni dan?
- Ministarstvo za socijalnu zaštitu uskače i "gasi požar" - kaže naš sagovornik. - Država pomaže različitim finansijskim i socijalnim davanjima, ali smo svesni da je to nedovoljno.
Od ukupnih budžetskih rashoda koji iznose 448.339.788.000 dinara, za narednu godinu predviđeno je da socijalno ugroženim porodicama i deci pripadne više od 19 milijardi dinara. To je za dve milijarde više nego u ovoj godini. Na razna druga socijalna davanja i materijalnu pomoć odvojiće se 65 milijardi dinara, znači 14,5 odsto iz ukupnog budžeta. Sve ovo donekle hrabri, ali dan kada će sva naša deca da budu sita i ugrejana očito je daleko. - Statistika beleži da se siromaštvo u većim gradovima smanjuje - kaže Snežana Stojanović-Plavšić. - Najteže je na jugoistoku Srbije i u ruralnim krajevima. Mnogo je siromašne romske dece. Teško je i u izbegličkim kampovima, gde mališani i njihovi roditelji bukvalno preživljavaju. Zato nam je dragocena pomoć lokalnih vlasti koje moraju da se uključe u nacionalni program suzbijanja siromaštva i plan akcije za decu.
Neretko, dešavalo se da materijalna pomoć ne stigne do onih kojima je namenjena. Do prošle godine, materijalna pomoć bila je na nivou opštinskog proseka. To, ipak, nije bilo korektno prema porodicama iz siromašnijih sredina. Beograd u odnosu na Lebane, opštinu sa najnižom prosečnom zaradom, prednjačio je gotovo duplo. Da bi se razlike ublažile, kao osnovica je uzet republički prosek od 7.800 dinara.
- Oko osam hiljada porodica u Srbiji, zahvaljujući ovoj izmeni, ostvarilo je pravo na pomoć - kaže Stojanović-Plavšić. - Šestočlana porodica koja nema drugih prihoda, osim ovih 7.800 dinara, mesečno od države dobije još sedam hiljada dečjeg dodatka (za četvoro dece) i još toliko za četvrto dete. To je ukupno 21.800 dinara. Ovaj novac, naravno, nije dovoljan za pristojan život, ali država svojim davanjima ne sme ni da pasivizira roditelje, već da ih podstakne da rade i pomognu deci.