Korak bliže referendumu

Ključni stavovi komisije su da je Zakon Crne Gore o referendumu u skladu s međunarodnim standardima, da na referendumu ne treba da glasaju državljani koji već imaju pravo glasa u Srbiji, da učešće na referendumu treba da ima preko 50 odsto upisanih u birački spisak i da političke stranke treba da postignu što veći konsenzus o uslovima referenduma i potrebnoj većini.

Evropski pravni stručnjaci, okupljeni u okviru Venecijanske komisije Saveta Evrope na sastanku u istoimenom gradu, ostali su pri preporuci da za nezavisnost Crne Gore treba da se izjasni natpolovična većina crnogorskih građana s pravom glasa. Komisija je ipak donekle ublažila stavove, pa ta odredba više nije tvrda preporuka, već se pominje samo kao iskustvo stručnjaka u drugim slučajevima, koje nije obavezujuće.

Na nacrt izveštaja Venecijanska komisija je ugradila tri amandmana. Jednim amandmanom se ublažava član 64, u kom je kao uslov legitimiteta referenduma naveden konsenzus zainteresovanih strana. Umesto toga sada se navodi da bi konsenzualno rešenje o potrebnoj većini osnažilo legitimitet rezultata referenduma, a izostanak te većina bi bio vrsna osnova za crnogorsku nezavisnost.

Kada je reč o spornom članu 39, on u izmenjenoj verziji glasi da je odluke o pravnim pitanjima u praksi obično prihvatalo više od 50 odsto registrovanih birača. Takođe je precizirano da to nije pravni zahtev Komisije, već praksa koja je varirala od zemlje do zemlje.

Treća izmena nacrta odnosi se na paragraf 7, gde je Venecijanska komisija dodala deo da rezultati referenduma, kakvi god bili, moraju biti primenjeni na način koji održava ustavnost u Crnoj Gori. To se odnosi na deo Ustava Crne Gore u kom je propisano da odluku građana o promeni državnog statusa treba da verifikuje dvotrećinska većina poslanika u Parlamentu.

Reakcije u CG

Vladajuća koalicija je u prvim reakcijama navela da je zadovoljna izveptajem Venecijanske komisije. Predsednik Parlamenta Ranko Krivokapić kaže da bi se moglo reći da je u Veneciji crnogorski lav dobio krila ka referendumu. "Dobio je prostor da se pokaže zrelost onih koji to još nisu dosegli u demokratiji i da pristanu da u okviru ovog zakona i njegovih poboljšanja idemo na referendum. Sigurnost je tu, u februaru će biti odluka o referendumu, a u aprilu izjašnjavanje građana Crne Gore", kaže on.

Opozicija je ostala pri stavu da je i izmenama izvestaja Venecijanska komisija ostala pri stavu da zahteva kvalifikovanu većinu za odluku o referendumu od preko polovine upisanih u birački spisak. Funkcioner Socijalisticke narodne partije Velizar Kaluđerović kaže: "Venecijanska komisija je ostala pri stavu iz nacrta da se sugeriše političkim subjektima u Crnoj Gori da konsenzusom dođu do tog problema i da to predstavlja uslov za legitimost referenduma".

Opoziciona Srpska narodna stranka nije želela da se izjašnjava o stavovima Venecijanske komisije dok ne dobije zvaničan dokument.

Pokret za evropsku državnu zajednicu Srbija i Crna Gora ocenjuje da politički subjekti koji se zalažu za očuvanje zajednice ne bi smeli da pristanu da odluku na referendumu o državnom statusu Crne Gore donese manje od 50 odsto upisanih birača. "U izveštaju Venecijanske komisije i dalje je sadržan stav da je za odluku o nezavisnosti potrebno da glasa više od 50 odsto ukupnog broja upisanih birača", navodi se u saopštenju.

Zamenik sekretara Venecijanske komisije Tomas Markert je, međutim, u izjavi za podgoričke Vijesti objasnio da to nije preporuka, već konstatacija.

Pokret smatra da je dobro što je Komisija potvrdila imperativnu odredbu Ustava Crne Gore da odluka na referendumu mora biti potvrđena dvotrećinskom većinom u Skupštini Crne Gore, ali predstavnici crnogorskih vlasti navode da je Ustavni sud Crne Gore u aprilu 2002. utvrdio da je odluka građana na referendumu obavezujuća i da ne traži dodatnu potvrdu Skupštine. 

Simić: Posle referenduma i skupština CG

Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da stav Venecijanske komisije o mogućem referendumu nije pretrpeo suštinske izmene u odnosu na nacrt, navodeći da je posebno značajno što referendumska volja građana mora biti usklađena sa Ustavom. Simić tumači da to znači da odluku, kojom se menja državni status, mora da potvrdi i dvotrećinska većina poslanika u Skupštini Crne Gore. Simić kaže da je sada potpuno jasno da se traži evropski demokratski status i da je to potrebno da bi se referendum uspešno održao i realizovao u skladu sa Ustavom Crne Gore.

Uskoro skupštinske grupe za primenu preporuka

Funkcioner crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković izjavio je danas da će ta partija naredne nedelje inicirati formiranje radnih parlamentarnih grupa koje će raditi na primeni preporuka Venecijanske komisije. On je Beti rekao da će vlasti Crne Gore predložiti da sve parlamentarne stranke imenuju po jednog predstavnika u ta tela, koja bi radila na pripremi zakona o referendumu, uslovima za predstavljanje u medijima, finansiranju kampanje i drugim pitanjima.

Vuković je ponovio stav crnogorskih vlasti da bi pregovori o proceduri za organizovanje referenduma trebalo da se vode u Parlamentu. On, međutim, nije mogao da precizira da li će vlast i formalno pozvati opoziciju na dijalog i kada bi to mogla da učini. Opozicija je do sada odbijala učešće u višestranačkim radnim telima.

Lajčak predstavnik EU

Predstavnik EU Havijer Solana imenovao je slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka za svog predstavnika u pregovorima o uslovima za održavanje referenduma u Crnoj Gori, saopštila je Solanina kancelarija u Briselu, prenosi Tanjug. Lajčak je, kako je saopšteno, slovački diplomata visokog ranga sa širokim iskustvom u evropskim i balkanskim poslovima, a bio je ambasador Slovačke u Beogradu.

Lajčak je najavio da početkom naredne nedelje planira da poseti Podgoricu i Beograd. "Svoju ulogu vidim kao partner, medijator i pomoćnik. Mislim da političari reprezentuju volju gradjana i to je jedan vrlo odgovoran trenutak i odgovorno pitanje. Računam na odgovornost politicara u Crnoj Gori, i vlasti i opozicije, i optimista sam po tom pitanju", rekao je Lajčak za RTS.

Proslava u ponedeljak

Skupština Crne Gore će svečanom sednicom u ponedeljak obeležiti 100. godišnjicu prvog crnogorskog Ustava i parlamentarizma. Okupljanjem 19. decembra na Cetinju, poslanici i druge zvanice podsetiće se 19. decembra 1905, kada je Crnogorska narodna skupština, izabrana samo radi toga, proglasila Ustav za Knjaževinu Crnu Goru, koji je istog dana stupio na snagu. Na osnovu tog Ustava, održani su prvi parlamentarni izbori u Crnoj Gori, prenosi Beta.

Narodna skupština, koja je kao nova institucija bila predviđena prvim Ustavom, zamenila je dotadašnje oblike narodnog većanja, narodne zborove i sastanke glavara. Najveću vlast, ipak, i dalje je imao Knjaz-gospodar, kako je Ustavom bila definisana titula vladara Nikole Petrovića.