Gde su tri dokumenta iz dosijea M.

Nacionalnom savetu za saradnju s Haškim tribunalom dostavljena su tri zahteva koja navodno nedostaju iz dosijea Ratka Mladića, izjavio je predsednik Saveta u emisiji Kažiprst Radija B92.

"Prvo, traži se odluka Vojne pošte u Banjaluci, navodno iz marta 2002, kojom se Mladić otpušta iz vojne službe. Drugo, traži se poštanska dostavnica iz juna 2002, koju je opet navodno potpisao Mladić, što bi trebalo da sugeriše da su u Vojsci Jugoslavije 2002. znali gde se krije Mladić pošto je navodno on tu dostavnicu potpisao. Treće, traži se sva dokumentacija u vezi s kontrolom koju je VJ imala nad Mladićem, što podrazumeva razne naredbe koje su navodno davane, uputstva, zadatke, unapređenja", kaže Ljajić.

Ljajić je izjavio i da je Vojska Srbije i Crne Gore, preko Nacionalnog saveta, Tribunalu odgovorila da to nisu delovi Mladićevog dosijea i da oni ne poseduju dokumentaciju o te tri stvari.

O tome ko i kako sprema dokumenta za Hag, pročitajte ovde.

Zašto su važna arhivirana dokumenta

Činjenica da Tribunal u Hagu ne poseduje tražena dokumenta iz arhiva SCG mogla bi štetiti odbrani SCG po tužbi BiH. Zastupnik Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović kaže da bi izostanak dostavljanja arhive Tužilaštvu Tribunala mogao štetiti odbrani Srbije i Crne Gore po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid i da nije isključeno da zbog toga što krije arhivu država izgubi spor koji on vodi.

Stojanović navodi da vlasti moraju odgovoriti na pitanje zašto dokumentacija nije dostavljena Tribunalu jer ne postoje dokumenta koja okrivljuju državu, već samo pojedince. Prema njegovima rečima, dokumenta koje traži Tribunal ne bi mogla da štete SCG u sporu pred međunarodnim sudom pravde. "Skrivanje dokumenata može značiti da SCG skriva istinu, a odbrana pred tim sudom mora biti zasnovana na istini jer tužba Bosna i Hercegovine ima toliko neistine da će naša istina prevladati", kaže on.

Jednostavna logika

Stojanović kaže da bi izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija bio pozitivan da je SCG dostavila svu potrebnu dokumentaciju, iako nije izručila Ratka Mladića. "Mogu slobodno da izjavim da treba predati sva dokumenta. Ta dokumenta ne mogu nas optužiti više od optužbe BiH, ne mogu nas ni mnogo braniti. Može nas braniti samo to što bismo tim dokumentima pokazali istinu", kaže Stojanović.

"U tužbi BiH se navodi da je 20.000 vojnika JNA učestvovalo u ratu, od 1992. do 1995, u BiH, a ja imam podatke, koji su stranog porekla i koji su verodostojni, da ih nikada nije bilo više od 2.000. Prema tome, zašto ne bismo dali svoja dokumenta, zašto da se oslanjamo na stara. Ako nešto nećete da date, to znači da to skrivate, a ako nešto skrivate znači da ste krivi. Logika je jednostavna i zbog toga moramo izbeći sitaciju, najgoru moguću, da izađem pred sud i tvrdim nešto, a bosanska strana iznese dokument i demantuje to što sam ja rekao i takoreći me utera u laž. Ja ću kao čovek to teško podneti, ali će država zbog toga izgubiti spor", kaže Stojanović.