Emancipacija preko veze

Dva dana nakon Match Pointa, stigao mi je e-mail od prijatelja Alberta: Fwd: Business Development Manager. Iz pisma sam saznala da Albert nije dobio posao na koji je konkurisao i da je Woody Allen ipak upravu. Ha! Bio je tu i razlog Albertove eliminacije iz najužeg kruga na konkursu za otvorenu poziciju prestižne advokatske firme: uz crveni znak uzvika za viskopoverljivu pošiljku, Chief Executive se žali na jednog od partnera firme, koji je odlučio da na naznačenu poziciju bude primljena njegova prijateljica, manje blistavog cv-ja, doduše sa odličnim školama, majka četvoro dece koja se vraća u business.

Uz vlasnikovu intervenciju, dali su joj šansu probnog rada na tri meseca i ukoliko ne odgovori zahtevima, Albert će biti prvi pozvan da je zameni. Albertov No Comment na forwardovanom e-mailu bila je prilično lakonska ispovest o tome kako se oseća i da mu je potrebna prijateljska podrška. Eh, a u meni je čitav ovaj issue isprovocirao automatski Klik na Žensku solidarnost. Jer, prijateljska podrška se, dakako, podrazumeva, ali podrška Ženama uvek nekako dođe kao incident ili ne/prijatno iznenađenje.

A podrška ravnopravnosti žena u liberalno-kapitalističkom svetu prostire od Zakona o pravu žena na rukovodeće funkcije u razvijenoj Norveškoj, te sudskih presuda u korist diskriminisanih žena u Velikoj Britaniji, do prijateljske podrške moćnog prijatelja, zvane “preko veze”. Koliko ovakva “pordrška” zaista pomaže Žensku emancipaciju? Da li je “preko veze” jedini način za ženu da bude i majka i provajder? Da li je moguće biti i uspešna majka i uspešna poslovna žena?

Index:

- Žene na rukovodećim položajima: USA 14%, Evorpa 10%

- Rukovodioci u kompanijama koji nemaju dece: Žene 49%, Muškarci 19%

- Prosečna suma od koje je žena, tokom svoje karijere, uskraćena zbog nejednakosti plata sa muškarcima: 537.000 $ (u USA)

- Razlika u platama u korist muškaraca, nakon 30 godina od donošenja Zakona o jednakosti plata u Velikoj Britaniji: 13%

- Godina u kojoj se očekuje postizanje ravnopravnosti u platama muškaraca i žena, s obzirom na aktuelni koeficijent: 2039.

- Koeficijent nagomilanih predrasuda o poželjnoj ulozi žene u društvu: nagađajte sami

Emancipacija žene-majke-koja-se-vraća-u business, u pet koraka:

1. Dugo školovanje vratilo joj se u vidu H-bombe. Na osnovu istraživanja, priznanje većine žena da su pohađale Harvardovu poslovnu školu, na prvom sudaru sa partnerom, ima efekat poljupca smrti. Ne treba posebno naglašavati da je veliko H jedan od najboljih muških udvaračkih recepata.
2. Pomirila seksualnu privlačnost i poslovni uspeh. Konačno srela partnera kome ne smeta što ima nadređen poslovni položaj. Statistike tvrde da muškarci masovno radije odlučuju da se ožene sekretaricama i ženama na podređenom položaju i sa manjom platom.
3. Nakon nekoliko godina “jalovog” braka, poverovala majci da mora već jednom da odluči da li će biti uspešna majka ili uspešna poslovna žena.
4. Rodila četvoro dece, postala uspešna majka, i nakon sedam godina ‘udobnog koncentracionog logora’ i završenog MBA, odlučila se na beg. Za to vreme, kolege njenog kalibra bildovale svoj cv i profesionalna iskustva.
5. Jedini način da se vrati u business, bila je intervencija prijatelja njenog muža (koji ju je u međuvremenu prešišao u karijeri). Dobila posao preko veze, na uslovna tri meseca.

Mogli bismo još da se razmaštamo i zamislimo je u nekom woodyallenovskom dijalogu, nakon čaše vina, kako rado zagovara jeretičke teorije o tome kako bi već jednom trebalo da se počne sa ulaganjem u razvoj inkubatora za proizvodnju dece. Jer, ako ne živi u Norveškoj, koja je opcija da kao majka sa prirodnim porođajem, dojenjem, “urođenom” veštinom mešanja kašica i iskuvavanja benkica, opstane u modernom demokratskom svetu, čiji je stub nemilosrdna konkurencija kapitalističkog proizvodnog sistema? Jedino, čini se, čarobna formula “preko veze”. E sad, dokle će tako dogurati kapitalistički poredak, demokratija i prava žena…

Uz ovo zamišljeno ćaskanje sa mojom rodnom srodnicom, zaboravih na Reply prijatelju, koji očekuje razumljivu podršku:

“Dragi Albert, sigurna sam da ćeš zahvaljujući svom impresivnom cv-ju sasvim ubrzo naći posao kakav zaslužuješ, i da nećeš morati da čekaš ta tri uslovna meseca. Ova neprijatna vest, samo je incident, nikako pravilo. Ostaj mi vesel…”

Preskočila sam da mu saopštavam sve moje feminističke indexe i teorije… Ipak, nismo baš toliko dobri.