Emancipacija preko veze

Pa, posmatraj sve to iz potpuno drugog ugla: Umesto da sebe mucis pitnajima tipa kako da se vratim u business posle ne znam ni ja koliko godina pauze, zapitaj se: sta je to sto me cini srecnom? Kada odgovoris na to pitanje, sve ces prepreke prebroditi, i to ne preko veze.

Statistika nasa dika, sto pozelis ...

Ako sam dobro razumeo, ovaj lepo napisan esej u prevodu na racionalno kaze: "Samo zene mogu da nose trudnocu i da radjaju, sto im onemogucava ravnopravnost u poslovnom planu. Bas zato bi trebala postojati pozitivna diskriminacija ako ne pre, a ono nakon porodjaja da bi se uspostavila ravnoteza polova u poslovnom smislu."

Moze, moze, ali da se uporedo sa tim uspostavi i ravnoteza u svim ostalim aspektima zivota. Evo malo moje statistike:

Sansa da jedan brak opstane u USA u prvih 15 godina: 50%

Sansa da muskarac dobije starateljstvo nad decom nakon razvoda: 15%.

37% muskaraca nema nikakve mogucnosti da vidi/komunicira sa svojom decom.

70% muskaraca smatra da im je dozovljeno isuvise malo vremena da provedu sa svojom decom nakon ravoda.

Ko dobije starateljstvo, dobija i koriscenje kuce/stana u kome su bivsi supruznici ziveli, deciji dodatak i najcesce alimentaciju.

Zajednicki stecena imovina se zajednicki deli. Tada nema veze sto je muskarac vise para unosio u kucu dok je zena dojila bebu. Nakon razvoda, pare su zajednicke, a dete je majcino. Jer pare (i ostala imovina) mogu da se dele, a dete ne moze, a majka je ipak majka.

E pa zene (i ti Milice), htele bi ste i jare i pare. Jare ste dobile, ali za pare, tj. ravnopravnost u biznisu, ima malo da se vise pomucite.

PS. Milice, pitaj svog muza za Nestle akcije. Nesto ne idu najbolje u poslednje vreme, pa da smanjite malo vizitu u onom lokalnom hotelu.

Ranije, ponekada, citao sam "eseje" ove gospodje i uvek sam se smejao-cudio-smejao-cudio i pitao: Stvarno, o cemu pise ova gospodja? Kakav je to dobro skriveni talenat? Evo sad nje ponovo, sa novim nebulozama u stilu - ja sam samo jedna mala pocetnica, sirom otvorenih ociju gledam svet i pricam vam sta sam videla...
Srednjoskolski stil, stereoptipija, snobizam, bez osecaja i osecanja, prazno i pretenciozno, opsta mesta - sve u svemu banalno i kvaziintelektualno.

U akademiji je ista situacija, retko koja zena profesor radja a i te zene radjaju kasno. Ima izuzetaka ali je fakat tesko. Ustvari nije problem tih godinu dana trudnoce i odsustva vec ono posle, dete je nekako uvek vise vezano za majku ili majka vise brine ili sta se vec desi ali nekako uvek majke uglavnom poture svoja ledja. Jedina stvar koja pomaze je imati super muza koji je spreman da pomogne i posle teskog poslovnog dana.

Muskarci i zene nikada nece biti ravnopravni iz prostog razloga sto zene mogu da radjaju decu a muskarci ne. Ne vidim uopste zasto bismo svi bili ravnopravni kada ista statistika (ili jos gora) moze da se izvuce i u odnosu Beograd - Nis, zvezdasi - partizanovci itd. Ljudi su jedinke, nisu skup, i nemoguce ih je tako posmatrati...jer prica o statistici moze da se gleda i ovako - koliko je ko imao vlasnistva teritorije u Bosni, pre rata? Statistika je majka svih prevara i zabluda, a muskarcima ostaje samo da duboko budu tuzni i neravnopravni zato sto mama i tata nisu isto, nazalost, osim kod mama kojima je ova statistika bitna. Ali je to njihov problem.

ne verujem da ce situacija protiv koje se autorka buni ikada moci da se promeni. Bioloske su razlike te koje namecu sve ostale razlike. I ne mislim da je to nesto strasno, neke zene zele da se vise posvete svome poslu, i to je ok. Neke zele da se vise posvete porodici, i to je sasvim ok. Ali te dve stvari ne idu zajedno, prosto zato sto nema dovoljno vremena za sve!
I ne smatram da je to tragicno, vec da je vise stvar licnog izbora - zene (nadam se!)

Zaista je tesko biti mama i uspesna u poslu ( a da porodica to ne plati). Ja radim u jednoj medjunarodnoj organizaciji. Radim svakog dana od 8-16:30, a po potrebi i duze, jer ceto putujem. Posto sam se vratila sa porodiljskog odsustva pre par meseci, mimoislo me je redovno povecanje plata u julu, tako da je sada moja plata medju najnizim, iako sam najstariji radnik u firmi. Nedavno sam bila na razgovoru za unapredjenje, i pored dobrog CVa i dobrig ideja, nisam prosla, jer imam malo dete i necu moci da budem 100% posvecena poslu. Naravno, dete je najprece, i kada bolje razmislim, ona zasluzuje da mama bude s njom sada kada joj je mnogo potrebna. A karijera? Ostaje mi samo da razmisljam "sta bi bilo kad bi bilo?". Dok deca ne odrastu...

Kapiram ugao gledanja, i jeste sve to pomalo kontroverzno...ali, zar je moguće da zapsolene žene za dobrim školama i sjajnom karijerom, tek tako - kao nevježe, od na trudničko? Bez plana šta posle? Bez kvake koja sastavlja oba života? Bez dogovora sa nadređenim i obećanja? Eto, to mi je čudno. Da pokupiš prnjice ko sirotica, i posle...uh :(
za sada postoje najave da će nacionalna služba zapošljavanja stimulistai poslodavce koji budu zapošljavali samohrane roditelje i roditeljke...znači, sve ostalo je na ličnoj veštini - komunikacije i mogućeg, kombinovano.

Pa, posmatraj sve to iz potpuno drugog ugla: Umesto da sebe mucis pitnajima tipa kako da se vratim u business posle ne znam ni ja koliko godina pauze, zapitaj se: sta je to sto me cini srecnom? Kada odgovoris na to pitanje, sve ces prepreke prebroditi, i to ne preko veze.

Statistika nasa dika, sto pozelis ...

Ako sam dobro razumeo, ovaj lepo napisan esej u prevodu na racionalno kaze: "Samo zene mogu da nose trudnocu i da radjaju, sto im onemogucava ravnopravnost u poslovnom planu. Bas zato bi trebala postojati pozitivna diskriminacija ako ne pre, a ono nakon porodjaja da bi se uspostavila ravnoteza polova u poslovnom smislu."

Moze, moze, ali da se uporedo sa tim uspostavi i ravnoteza u svim ostalim aspektima zivota. Evo malo moje statistike:

Sansa da jedan brak opstane u USA u prvih 15 godina: 50%

Sansa da muskarac dobije starateljstvo nad decom nakon razvoda: 15%.

37% muskaraca nema nikakve mogucnosti da vidi/komunicira sa svojom decom.

70% muskaraca smatra da im je dozovljeno isuvise malo vremena da provedu sa svojom decom nakon ravoda.

Ko dobije starateljstvo, dobija i koriscenje kuce/stana u kome su bivsi supruznici ziveli, deciji dodatak i najcesce alimentaciju.

Zajednicki stecena imovina se zajednicki deli. Tada nema veze sto je muskarac vise para unosio u kucu dok je zena dojila bebu. Nakon razvoda, pare su zajednicke, a dete je majcino. Jer pare (i ostala imovina) mogu da se dele, a dete ne moze, a majka je ipak majka.

E pa zene (i ti Milice), htele bi ste i jare i pare. Jare ste dobile, ali za pare, tj. ravnopravnost u biznisu, ima malo da se vise pomucite.

PS. Milice, pitaj svog muza za Nestle akcije. Nesto ne idu najbolje u poslednje vreme, pa da smanjite malo vizitu u onom lokalnom hotelu.

Ranije, ponekada, citao sam "eseje" ove gospodje i uvek sam se smejao-cudio-smejao-cudio i pitao: Stvarno, o cemu pise ova gospodja? Kakav je to dobro skriveni talenat? Evo sad nje ponovo, sa novim nebulozama u stilu - ja sam samo jedna mala pocetnica, sirom otvorenih ociju gledam svet i pricam vam sta sam videla...
Srednjoskolski stil, stereoptipija, snobizam, bez osecaja i osecanja, prazno i pretenciozno, opsta mesta - sve u svemu banalno i kvaziintelektualno.

U akademiji je ista situacija, retko koja zena profesor radja a i te zene radjaju kasno. Ima izuzetaka ali je fakat tesko. Ustvari nije problem tih godinu dana trudnoce i odsustva vec ono posle, dete je nekako uvek vise vezano za majku ili majka vise brine ili sta se vec desi ali nekako uvek majke uglavnom poture svoja ledja. Jedina stvar koja pomaze je imati super muza koji je spreman da pomogne i posle teskog poslovnog dana.

Muskarci i zene nikada nece biti ravnopravni iz prostog razloga sto zene mogu da radjaju decu a muskarci ne. Ne vidim uopste zasto bismo svi bili ravnopravni kada ista statistika (ili jos gora) moze da se izvuce i u odnosu Beograd - Nis, zvezdasi - partizanovci itd. Ljudi su jedinke, nisu skup, i nemoguce ih je tako posmatrati...jer prica o statistici moze da se gleda i ovako - koliko je ko imao vlasnistva teritorije u Bosni, pre rata? Statistika je majka svih prevara i zabluda, a muskarcima ostaje samo da duboko budu tuzni i neravnopravni zato sto mama i tata nisu isto, nazalost, osim kod mama kojima je ova statistika bitna. Ali je to njihov problem.

ne verujem da ce situacija protiv koje se autorka buni ikada moci da se promeni. Bioloske su razlike te koje namecu sve ostale razlike. I ne mislim da je to nesto strasno, neke zene zele da se vise posvete svome poslu, i to je ok. Neke zele da se vise posvete porodici, i to je sasvim ok. Ali te dve stvari ne idu zajedno, prosto zato sto nema dovoljno vremena za sve!
I ne smatram da je to tragicno, vec da je vise stvar licnog izbora - zene (nadam se!)

Zaista je tesko biti mama i uspesna u poslu ( a da porodica to ne plati). Ja radim u jednoj medjunarodnoj organizaciji. Radim svakog dana od 8-16:30, a po potrebi i duze, jer ceto putujem. Posto sam se vratila sa porodiljskog odsustva pre par meseci, mimoislo me je redovno povecanje plata u julu, tako da je sada moja plata medju najnizim, iako sam najstariji radnik u firmi. Nedavno sam bila na razgovoru za unapredjenje, i pored dobrog CVa i dobrig ideja, nisam prosla, jer imam malo dete i necu moci da budem 100% posvecena poslu. Naravno, dete je najprece, i kada bolje razmislim, ona zasluzuje da mama bude s njom sada kada joj je mnogo potrebna. A karijera? Ostaje mi samo da razmisljam "sta bi bilo kad bi bilo?". Dok deca ne odrastu...

Kapiram ugao gledanja, i jeste sve to pomalo kontroverzno...ali, zar je moguće da zapsolene žene za dobrim školama i sjajnom karijerom, tek tako - kao nevježe, od na trudničko? Bez plana šta posle? Bez kvake koja sastavlja oba života? Bez dogovora sa nadređenim i obećanja? Eto, to mi je čudno. Da pokupiš prnjice ko sirotica, i posle...uh :(
za sada postoje najave da će nacionalna služba zapošljavanja stimulistai poslodavce koji budu zapošljavali samohrane roditelje i roditeljke...znači, sve ostalo je na ličnoj veštini - komunikacije i mogućeg, kombinovano.