Napadnut Rom u Kovačici

U tom napadu mu je Igor Venjarski izbio zub, navodi Savet. "Igor Venjarski je sin inspektora Venjarskog, koji je u Kovačici poznat po torturi nad Romima-preduzetnicima, tako što puno češće proverava poslovanje njihovi firmi i radnji, nego što to radi vlasnicima koji nisu romske nacionalnosti", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Savet za integraciju Roma o ovom incidentu obavestio i lokalnu samoupravu u Kovačici i lokalnu policiju, od kojih je dobio uveravanja da će "situaciju biti stavljena pod kontrolu". Savet je pozvao Rome da se uzdrže od osvete i sukoba.

Mržnja ili prihvatanje razlika

U Srbiji je konačno pokrenuta priča o delovanju ekstremnih, uglavnom neregistrovanih, organizacija. Više od 40 nevladinih organizacija iz Srbije zatražilo je od vlasti da stanu na put neonacističkim i klerofašističkim organizacijama i idejama. "Zahtevamo doslednu primenu zakonskih propisa, kojima se krivično sankcionišu izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje", navodi se u proglasu koji je na tribini "Stop fašizmu" u Novom Sadu, povodom Dana ljudskih prava, pročitala koordinatorka "Žena u crnom" Staša Zajović.

Svim sekretarijatima MUP je naložio da evidentiraju i prate delovanje tih organizacija, kao i da protiv njih preduzimaju zakonske mere, te da o svemu hitno izveštavaju Ministarstvo. A očekuje se i da Skupština Vojdvodine razmatra taj izveštaj, što bi moglo da vodi i zahtevu da te organizacije budu ukinute.

Nacistički serveri u SAD

Ministarstvo unutrašnjih poslova identifikovalo je učesnika Internet foruma RTS-a pod nadimkom Kajzer Sose, koji se oglašavao kao informativna služba „Nacionalnog stroja” i nesmetano iznosio stavove takve organizacije.

MUP je naveo da je policajcima veoma teško da identifikuju osobe koje ostavljaju poruke po nacističkim Internet forumima, kao što su, na primer, spisak Jevreja u Srbiji s adresama stanovanja i slično. Članovima Nacionalnog stroja, skinhedsima i Krvi i časti posebna je pogodnost što se serveri tih međunarodnih organizacija nalaze u Americi. Samom tom činjenicom oni su na neki način zaštićeni, izazivaju i rugaju se pripadnicima policije i javnom tužilaštvu da su nesposobni da ih lociraju i identifikuju, navedeno je u zajedničkoj informaciji MUP Srbije i Odbora Skupštine Vojvodine za bezbednost, preneo je Tanjug.

Obrazovanje o zločinima važno

Predsednik Saveza jevrejskih opština SCG Aca Singer izjavio je da se u Srbiji i Cnoj Gori ne pridaje dovoljno pažnje Holokaustu.
On je, na početku četvorodnevnog seminara "Moralni pristup genocidu: S onu stranu getoizacije žrtava", kazao da je Savez jevrejskih opština u oktobru predložio vladama Srbije i državne zajednice da se 21. januar, dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic, proglasi danom Holokausta, ali da do sada nije dobio odgovor.

Singer je podsetio da je 21. novembra Generalna skupština UN jednoglasno donela rezoluciju kojom 21. januar treba da se obeležava kao dan sećanja na Holokaust i pohvaljuju sve države koje na neki način obeleže ovaj datum.

Rezolucijom se, kako je dodao Singer, države u svetu obavezuju da o Holokaustu organizuju program obrazovanja i o tome UN podnesu izveštaj.

Predsednik Udruženja Roma u SCG Rajko Đurić postavio je pitanje zašto se Romi i 60 godina posle Aušvica proganjaju. On je upozorio da se u Evropi, koja je kolevka ljudskih prava, i dalje krše ljudska prava Roma. Đurić je naglasio da u Evropi živi 12 miliona Roma bez prava glasa.

Prvog dana seminara u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu prikazan je film "Srebrenička sećanja", u kojem tri žene iz Srebrenice opisuju na koji način su srpske snage u BiH ubile njihove muževe, braću i sinove 1995. godine.

Nagrada Sonji Liht

Ovogodišnju nagradu za Dan ljudskih prava dobila je Sonja Liht. Nagradu dodeljuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG. Sonja Liht je, kako u obrazloženju stoji, jedna od najvećih boraca za ljudska prava Srbije. Svoje zalaganje je počela još šezdesetih godina, da bi kasnije nastavila sa radom u Fondu za otvoreno društvo. Bila je učesnik svih antiratnih i demokratskih pokreta u zemlji tokom devedesetih. Sonja Liht se posebno istakla u borbi za prava žena i Roma.

Sonja Liht je, zahvaljujući se za nagradu, rekla: “Danas se borimo za to da pre svega mladi shvate zašto su osnovne vrednosti svakog društva prihvatanje različitosti i razlika i podrška i pomoć slabima i ugroženima.“

Nagradu Sonji Liht uručio je Dragoljub Mićunović. On je podsetio na progone kojima je Lihtova bila izložena, ali je i objasnio značaj tolerancije u savremenom društvu: “To je samo prvi stepen ljudskosti, da možemo da dozvolimo da neko pored nas, drukčiji, ko pripada nekom drugom, misli drugačije nego mi, da možemo da prihvatimo da ga trpimo jer je ljudsko biće.“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je već treći put dodelilo Nagradu za toleranciju.