Da li je EU dorasla balkanskim izazovima

Evropska unija je takođe najavila početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji, što je prvi korak prema konačnom članstvu. U isto vreme, dugo očekivani izveštaj Kai Eidea preporučio je da pregovori o budućem statusu Kosova treba da počnu ove godine i da je suštinski faktor bilo kog uspešnog rešenja produženo aktivno angažovanje Evropske unije.

Jedno pitanje (verovatno jedino), o kojem se većina ljudi u ovom regionu slaže jeste želja za još većim približavanjem Evropskoj uniji. Iako se neki mogu ustručavati od stvarnog članstva, praktično svako želi prestiž i priznanje koje je povezano sa pozivom da se to učini. Ovaj izgled je, stoga, najefikasniji način da se ohrabre sve zemlje u regionu da odlučnije krenu u susret punim evropskim/demokratskim standardima. Taj proces je, takođe, koristan jer donosi promene i normalizaciju odnosa sa susednim zemljama, što bi bilo teže bez ovog podstreka. Ali, ovaj prilaz funkcioniše samo do stepena kad konačan cilj izgleda realan i ostvarljiv. Upravo zato su toliko važna saopštenja Evropske unije o formalnom početku pregovora o prijemu Hrvatske i pregovora o ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom.

Realnost je, međutim, takva da je Evropska unija i dalje u dubokoj krizi. Glavna pitanja i dalje su nerešena, uključujući i veličinu budućeg budžeta i individualne doprinose, pitanje proširenja, i fundamentalnog koncepta šta bi EU trebalo da bude. Koliko suvereniteta treba uzeti od pojedinih zemalja? Pre ili kasnije (a sigurno pre nego što se dogodi novo proširenje), moraće da se odgovori na ova osnovna pitanja. I tako su se evropski funkcioneri rastrčali po Balkanu dajući izjave o procesu proširenja, iako nemaju mandat da podrže svoje izjave.

U svakom slučaju, osim tog pitanja, ostaje takođe da se vidi da li je Evropska unija dorasla tome da izađe na kraj sa glavnim izazovima, s kojima se konfrontira na Balkanu. To obuhvata mirno rešenje situacije na Kosovu; transformaciju Bosne u funkcionalnu efikasnu i demokratsku zemlju; i rešenje pitanja statusa Crne Gore. Svako od ovih pitanja je različito, ali su sva ona složena i zahtevaju kombinaciju veštine, snage i umešnosti da se ona reše. Štaviše, svako od njih ima - ili može da ima - uticaj na druga dva. Iako je EU napredovala od svojih neefikasnih napora da spreči nasilje pri posredovanju prilikom raspada bivše Jugoslavije, samo će vreme moći da kaže da li je ona dorasla ovim tekućim izazovima.

Za Hrvatsku, težak posao je upravo počeo i bilo bi pogrešno pomisliti da je proces pristupanja sada automatski. U stvari, može se računati da će oni koji su bili rezervisani da se nastavi proces prijema Hrvatske, biti aktivniji u vršenju pritiska da se vide konkretni znaci napretka u oblastima za koje su zainteresovani. Javna poruka Oli Rena, ministra EU za proširenje, da će Hrvatska morati da se na zadovoljavajući način pozabavi pitanjima vladavine prava, sudskom reformom, povratkom izbeglica i nastavkom saradnje sa Tribunalom u Hagu, veoma je ozbiljna.

Cilj EU pri pokretanju pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom je apsolutno jasan. Evropska unija ga vidi kao najbolji način da podstakne Beograd da očuva pozitivan i konstruktivan stav prema predstojećim pregovorima o budućem statusu Kosova. Štaviše, zato što EU (zajedno sa nekim iz američke vlade) smatra da bi uspešni referendum za nezavisnost Crne Gore narednog proleća mogao negativno da utiče na pregovore oko Kosova, ona otvoreno obeshrabruje referendum tvrdeći (lažno i hipokritično) da je "put do EU ujedinjena Srbija i Crna Gora".

Kao što je predvideo pre nekoliko meseci, Kai Eide je sastavio snažan i kritičan izveštaj o situaciji na Kosovu sa potpuno nelogičnim zaključkom - da je vreme da se krene napred u pregovorima o konačnom statusu. To me podseća na jedan moj let vojnim avionom u Sarajevo koje je bilo pokriveno snegom i okovano maglom, neposredno nakon završetka borbi. Pilot nam je rekao: "Magla je gusta iznad dozvoljenog minimuma vidljivosti, a ledena kiša stvara led na pisti, ali pokušaću u svakom slučaju!"

Eideov izveštaj je vredan čitanja, jer iako se može okolišati oko nekih tačaka, to je, bez sumnje, najobjektivniji javni dokument koji je napravio neki funkcioner UN o situaciji na Kosovu. Iako se u izvesnom stepenu mora čitati između redova da se dobije pun smisao njegovih briga, on je iskren u svojim negativnim ocenama bezbednosne situacije, povratka izbeglica, udaljavanja kosovskih Srba i ostalih manjina od stvarnog učešća u političkom procesu i katastrofalnom stanju u privredi. On naglašava potrebu glavne i dugoročne umešanosti EU i međunarodne zajednice na Kosovu. Njegova preporuka da se obrazuje neka vrsta visokog predstavnika kao u Bosni sa "Bonn Powers" (vanrednim ovlašćenjima) u izvesnim oblastima govori mnogo toga.

Budućnost Kosova, bar kako je vide ključni međunarodni igrači, sada je očigledna. To će biti uslovna nezavisnost. Nepoznato je, međutim, koji će tačno biti ovi uslovi i kakvu će ulogu i koliko dugo igrati EU i ostale međunarodne organizacije. Ova pitanja biće, u velikoj meri, razrađena narednih nekoliko meseci velikim delom u pregovaračkom procesu za koji se očekuje da počne krajem ove godine. Specijalni predstavnik koga će imenovati generalni sekretar UN, verovatno sa američkim i ruskim zamenikom, rukovodiće ovim pregovorima.

Strategija međunarodne zajednice u pregovorima biće da održi regionalne učesnike da budu aktivno angažovani u pregovorima na konstruktivan način, izbegavajući do samog kraja ključno pitanje budućeg statusa. Jasno je da su povodom tog pitanja pozicije kosovskih Albanaca i Srba nepomirljive i zauvek će biti. Stoga će to pitanje biti ostavljeno u vazduhu, dok se mogu postići sporazumi o takvim temama kao što je decentralizacija, koja će se zahtevati bez obzira na odluku o budućem statusu.

Realnost je takva da na kraju ni kosovski Albanci, ni Srbi neće biti srećni. Za Srbe, bilo kakva vrsta nezavisnosti je neprihvatljiva. Za kosovske Albance, uslovljenost koja će im biti nametnuta, biće do poslednjeg dana tako dvosmislena da je neće osećati kao potpunu, trenutnu nezavisnost koju žele. Ključno pitanje za vlasti u Beogradu jeste sada da li razumeju prirodu igre i da li su voljni i sposobni da sastave pregovarački tim koji je u stanju da kreira najbolje moguće uslove za kosovske Srbe u budućnosti i za efikasnije pozicioniranje Srbije kod Evropske unije i međunarodne zajednice uopšte.