Slama umesto nafte

Kada je Dušan Nedić iz poljoprivrednog preduzeća Mitros Srem iz Sremske Mitrovice izneo plan smanjenja troškova za grejanje uvođenjem kotlova koji sagorevaju slamu, radnici su mu u neverici rekli da će prvo njega da ubace u taj kotao, ako stvar ne bude funkcionisala. Sada u Mitrosu planiraju da sve prostorije povežu na ovaj sistem grejanja.

«Za ovu grejnu sezonu kačimo bukvalno sve što može da se zakači na ovaj grejni sistem» kaže Nedić, rukovodilac građevinske operative u ovoj firmi.

«Ranije dok smo se grejali na struju i tečni gas, u grejnoj sezoni smo mesečno trošili od 2 do 2,5 miliona dinara, u zavisnosti od vremenskih uslova. Prošle sezone od kada smo uveli kotlove na biomasu u jednom delu firme, taj trošak je iznosio 1,5 do 1,6 miliona dinara» objašnjava on. Odnos cene grejanja kad su koristili samo gas i struju prema grejanju «na slamu» je sedam prema jedan.

Ipak, ovaj primer je izuzetak u Srbiji, koja godišnje troši oko četiri miliona tona nafte, od čega četiri petine uvozi. Na svojim poljima, sa druge strane, ima poljoprivredne otpatke (kukuruzovina, slama i sl.) koji, kad bi se iskoristili kao gorivo, imaju energetski potencijal od oko 2,6 miliona tona ekvivalentne vrednosti nafte. Većina tog otpada propada.

EU realnost-srpska egzotika

U više dokumenata EU promovišu se alternativni izvori energije. Tako postoji direktiva EU o korišćenju obnovljivih izvora energije po kojoj svaka zemlja vodi politiku da do 2010 koristi 22 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije.

«Alternativna goriva su egzotika u sadašnjim uslovima» kaže pomoćnik ministra energetike i rudarstva, Slobodan Sokolović. Prema njegovom mišljenju, takva proizvodnja energije je skupa i mora biti subvencionisana od države kako bi se uopšte proizvodila i bila konkurentna nafti i uglju.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, tvrdi da nove cene nafte koje su u jednom trenutku premašile 70 dolara po barelu, omogućuju isplativost nekih načina proizvodnje alternativnih goriva. «Postoji tehnologija dobijanja nafte iz škriljca. Proizvodnja takve nafte košta oko 50 dolara po barelu, i u situaciji kad je nafta bila jeftina, sa nekih 25 ili 30 dolara po barelu, niko nije ni razmišljao o tome. Sad kad je nafta mnogo skuplja od tih 50 dolara po barelu, dobijanje nafte iz škriljca postaje ozbiljna alternativa» objašnjava Novaković.

Mladen Ilić, ekspert za obnovljive izvore energije u Agenciji za energetsku efikasnost, tvrdi da Srbija ima ukupan energetski potencijal alternativnih izvora energije, odgovara vrednosti energije od 3 miliona tona nafte na godišnjem nivou, od čega se veoma mali deo zaista i koristi.

«Nemoguće je napraviti tačnu projekciju koliko mi zaista koristimo ove izvore energije, ali sigurno je da je to manje od pola miliona tona ekvivalentne vrednosti nafte» smatra Ilić.

Činjenica oko koje se svi sagovornici slažu je da fosilna goriva nikada više neće biti jeftina, da ih ima sve manje, a da u Srbiji veliki energetski potencijal propada.

M. Obradović

Više o ovoj temi