El Baradeju Nobel za mir

Nagrada im je dodeljena zbog napora na sprečavanju korišćenja nuklearne energije u vojne svrhe i na obezbeđivanju da se nuklearna energija koja se koristi u mirnodopske svrhe koristi na najbezbedniji mogući način.

IAEA i El Baradej su bili jedan od najvećih favorita među 199 kandidata. Nagrada, nazvana po švedskom filantropu Alfredu Nobelu, vredna je 1,3 miliona dolara i biće im uručena u Oslu 10. decembra.

"U vreme kada se povećava pretnja od nuklearnog oružja, norveški Nobelov komitet želi da naglasi da se sa ovom pretnjom treba suočiti putem najšire moguće međunarodne saradnje. Ovaj princip se danas najjasnije vidi u radu Agencije za atomsku energiju i njenog generalnog direktora", navodi se u saopštenju komiteta. Ipak, treba podsetiti da u poslednjih par meseci ta Agencija i Bradej nisu toliko imali uspeha u svom radu – što potvrđu primeri Severne Koreje i Irana. Iako je agencija zahtevala od Irana da obustavi proizvodnju nukeralnog oružja, ta država je nastavila uz tvrdnje da oružje proizvodi u civilne svrhe.

Upravo na te probleme osvrnuo se Mohamed El Baradej na konferenciji za novinare u Beču, nakon što je preko televizije saznao da je dobio nagradu. El Baradej je rekao da Nobelova nagrada za mir daje njemu i IAEA neophodni podsticaj za dalji rad za rešavanja problema nuklearne krize u Iranu i Severnoj Koreji.

Baradej je rekao i da Nobelova nagrada nosi sa sobom odgovornost, ali i da daje veliki podsticaj. "Nagrada šalje veoma jaku poruku: 'Nastavite da radite to što ste radili - budite nepristrasni, i delujte svojim integritetom', a to je upravo ono što nameravamo da radimo", rekao je el Baradej na konferenciji za novinare u Beču.

On je dodao da će priznanje koje je danas dobio ojačati njegovu rešenost da nastavi posao koji radi. "Činjenica da javnost podržava naš rad će definitivno pomoći da se reše neki od krupnih problema sa kojima se danas suočavamo, uključujući Severnu Koreju, Iran i nuklearno razoružanje", rekao je šef IAEA.

Ono što ide u prilog Bradeju jeste da ga međunarodna javnost pamti po tome što je odbio da prizna da Irak ima nuklearno oružje. On je tada naložio da agencija sprovede inspekcije u Iraku zajedno sa potragom za biološkim i hemijskim agentima koju je vodila UN Komisija za nadgledanje, verifikaciju i inspekciju. I na kraju potpuno neočekivano saopštio da agencija nije uspela da utvrdi postojanje tog oružja.

Portret nobelovca

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsko naoružanje uspešno je transformisao IAEA od birokratskog tela za nadgledanje u glavnu silu za nuklearno razoružavanje i zagovornika primene Sporazuma o nuklearnom nenaoružavanju.

Ozbiljan i metodičan, ovaj egipatski diplomata vodio je agenciju UN, sa sedištem u Beču, kroz neke od najozbiljnijih problema sa kojima je bila suočena od kraja Hladnog rata. El Baradej se uspešno izborio i sa američkim protivljenjem njegovom mandatu, pošto je prošlog meseca i zvanično postavljen, po treći put, na mesto šefa IAEA. Glavna zamerka Vašingtona je što je on, navodno, bio previše mek prema Iranu jer nije saopštio da je Teheran prekršio Sporazum o nuklearnom nenaoružavanju. El Baradej je odbacio tvrdnje Vašingtona da Iran radi na proizvodnji nuklearnog oružja, kao i američke optužbe na račun bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina da Bagdad ima aktivan program atomskog naoružanja. Od nedavno, glavni fokus El Baradeja je na Iranu i pokušajima IAEA da utvrdi da li Teheran zaista ima tajni program nuklearnog naoružanja.

El Baradej je u decembru 202. godine optužio Severnu Koreju za "sračunatu nuklearnu politiku" jer je Pjongjang izbacio dvojicu inspektora koji su nadgledali njihov nuklearni kompleks. On je takođe, naložio IAEA da sprovede inspekcije u Iraku zajedno sa potragom za biološkim i hemijskim agencima koju je vodila UN Komisija za nadgledanje, verifikaciju i inspekciju.

Rođen u Egiptu 1942. godine, El Baradej je diplomirao pravo na Univerzitetu u Kairu, doktorirao je međunarodno pravo na Njujorškoj pravoj školi 1974. godine. IAEA se pridružio 1984. godine i polako napredovao u službi.

Pod pritiscima da se dela u Iraku, El Baradej se razvio od čoveka koji je nekada mucao pred televizijskim kamerama do smelog čoveka u izjavama. Čak i pod pritiscima, držao se vodećih principa IAEA -  da je potrebno poštovati nauku i istraživanja.

Na kritike da IAEA sporo izlazi na kraj sa novim nuklearnim pretnjama, El Baradej je pozivao na stropljenje i naučno istraživanje. "Budite srpljivi. Ono što mi radimo je kamen međaš svih kontrola oružanih aktivnosti".

Hiljadu žena za mir

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Beogradski fond za političku izuzetnost i Centar modernih veština predstavili su danas projekat "1000 žena za Nobelovu nagradu za mir za 2005. godinu", prenosi Fonet.

Nominovane sa područja Srbije i Crne Gore su predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava Sonja Biserko, Stanislavka Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom, Ana Bu iz Ekumenske humanitarne organizacije, mirovna aktivistkinja Janja Beč, Gordana Savin iz Crvenog krsta Sombora i Fatmire Feka iz pokreta Deca za mir.

Cilj projekta koji je pokrenula članica švajcarskog parlamenta i Saveta Evrope Rut-Gabi Vermont-Mangold je da se promoviše i društveno prizna rad žena u najrazličitijim kriznim situacijama, objasnila je pokrajinski sekratar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Snežana Lakićević Stojačić.Činjenica da je u proteklih sto godina Nobelovu nagradu za mir dobilo svega 13 žena, kako je rekla Lakičević Stojačić, pokazuje da aktivnosti i akcije žena još nisu dovoljno vidljive i vrednovane u društvu.