Povratak svemiru

"Sojuz" je uspešno lansiran sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, a za dva dana bi trebalo da se spoji sa svemirskom stanicom. Olsen, 59-godišnji naučnik i milijarder, treći je turista u svemiru u istoriji. Do sada su u svemiru boravili jedan Amerikanac i jedan Južnoamerikanac. Olsen je platio 20 miliona dolara kako bi bio deo 12 svemirske ekspedicije.

Pored Olsena, u šatlu su i članovi posade, Amerikanac Vilijem Mekartur i Rus Tokarev. "Svi su dobro i sve teče po planu", rečeno je u ruskoj svemirskoj službi. Mekartur i Tokarev trebalo bi da zamene sadašnju dvočalnu ekipu, koja je u svemiru od 17. aprila. Oni bi 11. oktobra trebalo da se vrate sa Olsenom na Zemlju.

Tako blizu, a tako daleko

Posle više od tri decenije od kada je čovek poslednji put bio na Mesecu, NASA pravi planove za nove pohode, koji bi trebalo da započnu najkasnije do 2020 godine.

Pokreću se neka stara pitanja o tome zašto tako dugo nije bilo novih ekspedicija, da li su Amerikanci zaista bili na Mesecu, i kakve su šanse da jednog dana ljudi nasele ovo nebesko telo. Već legendarnu rečenicu "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", izgovorio je Nil Amstrong, prvi čovek na Mesecu, 21. jula 1969. godine. Prvo sletanje na Mesec, u katarzičnom stanju, gledao je preko TV ekrana ceo svet .

Posle početnog entuzijazma koji je pratio let "Apola 11", Amerikanci su u sledećih par godina na Mesec poslali još 5 ekspedicija, i tu se priča završava. Dr Saša Marković, inženjer aerokosmotehnike, kaže da su letovi na Mesec prestali, jer se Amerikancima, posle početnog entuzijazma, više nije isplatilo da dokazuju Rusima i ostalom svetu svoju superiornost. "Tadašnji američki predsednik Nikson jedva je dočekao kraj Apola 17 u decembru 1972. i on je, iako su još dve misije bile u planu, prosto skresao budžet za neophodna sredstva, i likvidirao čitav taj program.

Već duže vreme se u svetu vode polemike da li su Amerikanci zaista bili na Mesecu. Pravljeni su filmovi o velikoj prevari, pisane su knjige. Dr Saša Marković, kaže da su optužbe besmislene, jer pored nekih jasnih dokaza,  u Apolo projektu bilo je  angažovano čak 400 hiljada ljudi, a Mesecom je šetalo 12 astronauta: "Kako je moguće da niko od njih nije pao u iskušenje da otkrije to svetu, i da pokaže o kakvoj epohalnoj prevari je reč".

Neke kompanije već prodaju placeve na Mesecu, priča se da su oni sa pogledom na Zemlju već rasprodati. Kosmolog Dr Milan Ćirković, kaže da postoji mogućnost da se jednog dana na Mesecu naprave gradovi, ali da se to skoro neće desiti: "Prvi korak je stalna posada. Ukoliko bi se uspostavila stalna posada, onda bi se moglo pristupiti detaljnijem istraživanju resursa koji bi se mogli eksploatisati na samom mesecu. Tada bi se eventualno moglo razmisliti o izgradnji stalne naseobine, ali tako nešto se može očekivati tek za 50 godina."

Novi Nasin projekat slanja astronauta na Mesec koštao bi preko 100 milijardi dolara. Nova letelica biće 10 puta bezbednija od dosadašnjih. Preostaje jedino da Američki kongres odobri budžet, što neće biti jednostavno, nakon poslednjih katastrofa spejs-šatlova.