Troškovi života usporavaju rast penzija

Počev od sledeće godine, primanja penzionera usklađivaće se samo dva puta godišnje i to u prve tri godine sa sve većim udelom troškova života, a sve manjim učešćem plata. Od 2009. usklađivaće se isključivo sa troškovima života.

Iduće godine, 1. aprila i 1. oktobra penzije će se odmeravati prema 62,5 odsto kretanja troškova života i 37,5 odsto kretanja plata u prethodnih pola godine. Za 2007. predviđena su takođe dva usklađivanja, s tim što će se uzeti 75 odsto troškova života, a 25 odsto plata, a godinu dana kasnije učešće troškova života povećaće se na 87,5 a zarada smanjiti na 12,5 odsto.

Penzije će po sadašnjoj formuli poslednji put biti usklađene od 1. oktobra prema kretanju plata i troškova života u julu, avgustu i septembru. Koliko budu dobili sa prvim oktobarskim čekom, penzioneri će dobijati sve do prvog čeka za april sledeće godine.

Tačnu računicu kako će se buduće usklađivanje penzija odraziti na kretanje penzionerskih primanja sada je nemoguće izvesti jer se još ne zna kako će se narednih godina kretati troškovi života i plate radnika.

Međutim, već same činjenice da će se penzije indeksirati samo dva puta u godini umesto dosadašnja četiri i da će one u sve većoj meri zavisiti od troškova života a sve manje od zarada, koje su penzionerima i donosile povišice, jasno upućuju na zaključak da će penzije rasti sporije nego što bi rasle da na snazi ostaje sadašnja indeksacija.

Na takav zaključak upućuje i poređenje računice rađene u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i podataka o kretanju penzija u poslednje tri godine. Prema računici Ministarstva rada rađenoj na osnovu memoranduma Ministarstva finansija o kretanju zarada i troškova u narednih pet godina, penzije bi se u prve dve godine povećavale za oko 1.100 dinara u odnosu na prethodnu godinu, dok bi kasnijih godina to povećavanje bilo smanjeno prvo na 900, a kasnije i na samo 600 dinara.

Podaci o kretanju penzija u prethodne tri godine pokazuju da su se prosečne penzije u odnosu na njihov iznos iz prethodne godine povećavale za oko 1.400 dinara. Tako je prosečna penzija za 2002. godinu iznosila 6.721, za 2003. - 8.102, a za prošlu - 9.578 dinara.

Prema pomenutoj računici Ministarstva rada, prosečna penzija za sledeću godinu po novom usklađivanju iznosila bi 12.687 dinara (1.100 više nego ove godine), 2007. - 13.733 dinara (povećanje 1.100), 2008. godine - 14.610 (povećanje 900 dinara), 2009. - 15.268 (povećanje 600) i 2010. - 15.841, dakle samo oko 600 dinara više nego u prethodnoj godini.

Od usvojenog amandmana Socijalističke partije Srbije prema kome prosečna penzija u naredne tri godine ne sme biti manja od 60 odsto prosečne plate penzioneri se, po svemu sudeći, neće ovajditi.

- Da je usvojeno da ovaj amandman važi trajno, to bi za nekoliko godina spasilo penzije od sunovrata. Ovako, budući da penzije u sledeće tri godine najverovatnije neće ni pasti ispod tih 60 odsto, usvajanje ovog amandmana neće imati nikakav značaj - kaže za „Blic“ Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. Njegovu procenu potvrđuje i računica Ministarstva za rad prema kojoj bi tek 2009. godine prosečna penzija pala ispod 60 odsto prosečne plate.

Od ovog amandmana, dakle, teško je očekivati bilo kakvu korist, ali šteta je moguća. Naime, kako je prethodnih dana u više navrata upozorio Slobodan Lalović, ministar za rad, ovaj predlog SPS-a (sada već sastavni deo zakona) jedino je rešenje koje Međunarodni monetarni fond ne može prihvati. On očekuje da će delegacija MMF koja sledeće sedmice dolazi u Srbiju prihvatiti činjenicu da ova odredba suštinski ne znači ništa. Za slučaj da takvog razumevanja ipak ne bude, Lalović je najavio i mogućnost da Vlada Srbije predloži izmenu tog člana zakona.

Jedno od retkih pozitivnih rešenja koje su izmene ovog zakona donele, po mišljenju penzionera, jeste utvrđivanje nove najniže penzije. Ona će januara sledeće godine biti utvrđena u iznosu od 25 odsto prosečne ovogodišnje bruto plate u republici, što će, prema proceni Milana Nenadića, značiti povećanje najnižeg penzionerskog primanja za nekoliko stotina dinara. Najniža penzija sada iznosi oko 4.600 dinara.

Privatni penzioni fond

Zahvaljujući privatnim penzionim fondovima, nezaposleni građani mogu sebi obezbediti penziju, dok zaposleni mogu primati i državnu i privatnu penziju, kada za to dođe vreme. Koliko će novca izdvojiti za svoje penziono osiguranje, da li će to činiti redovno ili periodično, isključivo je stvar individualne odluke svakog pojedinca.

Visina privatne penzije zavisi od obima uplata, dužine perioda u kome je premija uplaćivana i visine propisane dobiti, a može se ostvariti kao starosna, porodična ili invalidska penzija, u slučaju 100 odsto invaliditeta.

- Premija se ne mora uplaćivati redovno, svakog meseca, niti se mora uplaćivati u jednakom iznosu. Jedini uslov je da se ne može uplatiti manje od 710 dinara, objašnjava Mirjana Grbović, direktor Prvog penzionog fonda „Dunav TBI“, i dodaje da ovo osiguranje mogu uplaćivati sve žene mlađe od 60, muškarci mlađi od 65 godina i svi stariji od 16 godina.

Nezaposleni građani koji uplaćuju svoje penziono osiguranje mogu podići svoj novac kada god to odluče, dok oni koji su zaposleni i kojima poslodavac uplaćuje privatno penziono osiguranje mogu koristiti taj novac tek kada steknu uslove za penziju.

- Kada dođe trenutak za penziju, građani biraju da li će da povuku deo ili celokupnu akumuliranu sumu koja se sastoji iz uplata koji su imali i iz pripisane dobiti fonda, koja se osiguranicima pripisuje kvartalno ili hoće da primaju neku od starosnih penzija na pet, deset godina ili doživotno - ističe Mirjana Grbović.

- Ljudi koji se opredele za dodatnu penziju mogu biti sigurni da će imati dovoljno novca u starosti za sve svoje želje i potrebe - naglašava Zoran Popović, direktor „Cepter osiguranja“, koje dodatnu penziju obezbeđuje putem tzv. osiguranja lične rente, koje se može uplaćivati u periodu između pet i 25 godina.

Zakon o penzionim fondovima je usvojen u srpskom parlamentu, tako da možemo očekivati da će privatne penzije postati deo svakodnevice sve većeg broja građana Srbije.