Moksibustija - alternativa carskom rezu

Predavači na seminaru bili su eminentni gosti iz Italije, dr Sonja Bačeti, regionalni direktor Toskane za kinesku medicinu i akupunkturu, dr Alio Rosi, iz referentnog centara regije Toskana za homeopatiju i fizioterapeut Filipa Teranova. U ime organizatora, o seminaru se brinuo g. Atilio Anđelo Alioti iz međunarodnog sekretarijata IDEASS-a, a ispred domaćina iz Srbije: prof. dr Slobodan Janković, sa Medicinskog Fakulteta u Kragujevcu i dr Vuk Stambolović, direktor Instituta za socijalnu medicinu, inače član našeg Stručnog saveta. Prvog dana predavanja, skup su, kao domaćini, pozdravili i dr Nebojša Arsenijević, dekan Medicinskog fakulteta, kao i Miloš Ćuran, rektor Univerziteta u Kragujevcu.

Iako je seminar pre svega bio posvećen moksibustiji, samo prisustvo dr Rosija, homeopate, bilo je dovoljno da se ovaj skup pretvori u svojevrstan praznik alternative.

Čast da budemo na seminaru, imala je i ekipa časopisa "Zdrav život".

Italijanska integrativna iskustva

Dr Alio Rosi je specijalista za infektivne bolesti, završio je i homeopatski fakultet u Londonu. Homeopatijom se bavi od 1977: „U Italiji je, tokom poslednjih 7-8 godina, došlo do evolucije na planu integracije konvencionalnih i nekonvencionalnih metoda. Javno mnjenje u Italiji je veoma naklonjeno nekonvencionalnoj medicini. Nedavno smo obavili anketu sa porodičnim lekarima i pedijatrima u Toskani i iznenadilo nas je da je njih 60-70 % zainteresovano za podučavanje nekonvencionalne medicine na Univerzitetu. Njih 23 % već koristi nekonvencionalnu medicinu kako bi izlečilo svoje zdravstvene probleme. „

Dr Sonja Bačeti je specijalista medicine rada, a od 1980. godine i lekar kineske medicine: »Onaj ko primenjuje kinesku medicinu i uopšte razne vidove alternativne medicine, može na samom sebi da dokaže koliko ova vrsta medicine može da bude efikasna. Mi smo napravili jednu anketu na temu koliko su ljudi zadovoljni primenom ove vrste medicine. Čak 98% pacijenata-ispitanika reklo je da je doista izvuklo korist iz primena ovih tehnika, a isto tako i da bi želeli da ponove svaki od postupaka koji je već bio primenjen u njihovom slučaju.

Ja kinesku medicinu obično volim da definišem kao medicinu koja uvažava neke male znakove, zbog toga što se obična medicina bavi velikim i značajnim bolestima i uopšte nije u stanju da primeti sve probleme sa kojima se nosi jedan pacijent.«

Filipa Teranova, fizioterapeut, završila je i školu tuj na masaže, stručnjak je za ki gong, energetsku gimnastiku i rehabilitaciju. Bavi se tradicionalnom kineskom medicinom oko devet godina i radi u istom centru kao i dr Bačeti: »Iako se njome najefikasnije rešavaju svi simptomi praćeni bolom, svi oblici blage anksioznosti, kineska medicina može tretirati i sve ostale vrste patologija. Ova vrsta medicine odlično deluje i na akutna oboljenja.«

Moksibustija - alternativa carskom rezu

Učestalost karličnih porođaja iznosi 3-4% svih trudnoća koje se iznesu. Obično se porođaj u ovim slučajevima vrši carskim rezom. Jedna od najefikasnijih metoda za okretanje fetusa i izbegavanje craskog reza je - moksibustija.

Moksibustija, odnosno terapija pomoću mokse (biljke artemisa vulgaris) sastavni je deo tradicionalne kineske medicine. Prihvaćena je i u mnogim evropskim zemljama (Engleska, Francuska, Nemačka, Italija). Primenom zagrejane mokse na određene akupunkturne tačke, fetus se ispravlja iz karličnog položaja; na taj način se smanjuje mogućnost da se porođaj izvrši carskim rezom.

Šta je to moksibustija

U zapadnoj medicini, kao alternativa carskom rezu se preporučuje spoljašnji okret iz karlične prezentacije u cefaličnu prezentaciju (ECV).  Stopa uspeha ove tehnike varira i iznosi oko 60-70 odsto u ispitivanjima izvedenim na većem broju slučajeva. Trebalo bi reći da kod ove metode postoji mogućnost da se jave određene komplikacije (odvaljivanje placente, prevremena ruptura membrana, vezivanje pupčane vrpce, krvarenje iz uterusa, smanjenje otkucaja srca ploda).

Primena postupka pomoću mokse mnogo je efikasnija i sa manje komplikacija. U Kini se od početka devedesetih obavljaju studije koje dokazuju efikasnost ove terapije u korigovanju pogrešnog položaja fetusa. U istraživanju koje su 1998. u Kini obavili Kardini i Veižin, izvršena je ocena efikasnosti ovog metoda u slučaju 260 žena sa karličnim položajem fetusa u 33. nedelji trudnoće i upoređena sa kontrolnom grupom koja nije bila podvrgnuta ovom postupku. U 35. nedelji, u grupi u kojoj je vršena intervencija, stopa uspeha bila je 75%. Zaključak je bio da je moksibustija između 33. i 35. nedelje trudnoće, uz ECV u 35. nedelji (ako je potrebno) veoma korisna i efikasna alternativa carskom rezu.

Moksa aktivira fetus

Biljka moksa (artemisia vulgaris) raste slobodno, na neobrađenom zemljištu i pored puteva. Ima je i u Evropi. Smatra se da moksa poboljšava cirkulaciju krvi i vitalnu energiju. U slučaju karličnog položaja, smatra se da terapija pomoću mokse deluje zahvaljujući dokazanom povećanju aktivnosti fetusa.

Različiti autori se slažu da je ovaj postupak efikasniji kod žena koje očekuju prvo dete i kada se obavlja u ranijoj fazi, odnosno između 32. i 34. nedelje.

Dim artemisie može da stvori probleme pacijentima sa respiratornim teškoćama. Nedavno je zabeleženo da nakon postupka povremeno dolazi do povećanja kontrakcija uterusa. Ipak, ni u jednoj od studija objavljenih do danas nije naznačena nikakva tendencija prevremenog porođaja.

Svetska zdravstvena organizacija podržava primenu terapije pomoću mokse u slučajevima kada je fetus okrenut karlično.