Politički basketbol

Prema ranijem dogovoru, trebalo je da početkom jula srpska i albanska deca iz ova dva kluba zajedno otputuju na planinu Zlatar kod Nove Varoši, u Međunarodni košarkaški kamp «Kasta», na desetodnevnu trening nastavu.

Ovaj plan, uz sticanje košarkaškog znanja, bio je jedinstvena prilika za međusobno druženje i zbližavanje dece, što bi svakako predstavljalo veliki pomak u sveukupnim odnosima dve dominantne nacionalne zajednice u ovom regionu.

U tu svrhu, nadležni državni organi uplatili su 280.000 dinara (oko 3.500 evra) a vladino Koordinaciono telo za jug Srbije pristalo je da finansira prevoz za 45 dečaka i devojčica, koliko je mesta bilo rezervisano u kampu «Kasta».

Ovim iznosom pokrila bi se polovina troškova, koja su po detetu iznosila 200 evra, a ostatak je trebalo da dotiraju roditelji.

Bilo je planirano da se na Zlatar krene 6. jula, ali se Miroslav Ristić, predsednik i glavni sponzor «BSK Juniora», dva dana pre toga predomislio i odlučio da svoju ekipu povede na sportske pripreme u Soko Banju.

Sekretaru kampa na Zlataru Nebojši Krstiću kao izgovor za otkazivanje rezervacije Ristic je naveo negodovanje roditelja Srba što će im deca putovati u istom autobusu sa albanskim vršnjacima.

Na kraju, umesto da se druže i igraju zajedno košarku, Albanci su otišli na zapad a Srbi na istok Srbije.

Međutim, roditelji albanske dece sami su platili kompletan boravak na Zlataru, dok je ekipa «BSK Junior» iskoristila novčanu pomoć državnih organa da bi otišla u Soko Banju.

Sekretar kampa «Kasta» Nebojša Krstić, koji je ujedno član Takmičarske komisije Košarkaškog saveza Srbije, kaže za BCR da ga je ovakva reakcija Miroslava Ristića neprijatno iznenadila:

«Bio je dogovor da deca iz oba kluba zajedno dođu kod nas, ali je Ristić u poslednji čas otkazao. Meni lično rekao je da se navodno Srbi protive što će njihova deca putovati i biti u istom hotelu sa albanskim vršnjacima».

Krstić dodaje kako ne veruje u Ristićeve reči, i da sumnja da je pozadina njegove odluke isključivo materijalne prirode.

«On danas izbegava razgovor iako je učinio štetu pre svega deci, kojoj je uskratio jedinstvenu priliku za druženje. Sport ne poznaje granice i ovo je bila velika šansa za sveobuhvatni napredak u srpsko-albanskim odnosima», smatra Krstić.

Izvori BCR bliski Koordinacionom telu potvrdili su Krstićeve navode, precizirajući da je uslov za finansiranje autobuskog prevoza bio zajednički odlazak na Zlatar.

Predsednik Košarkaškog kluba «Elita» Seljami Seljimi, koji je posle Ristićevog otkaza sam organizovao i platio prevoz osmoro dece na Zlatar, u izjavi za BCR izražava sumnju u Ristićeve navode.

«Kada je Ristić počeo da se koleba video sam da nema ništa od zajedničkog odlaska, pa sam sa dva automobila organizovao i platio prevoz dece», kaže Seljimi.

On napominje da je Ristić najpre pristao na zajedničko putovanje, ali da je iznenada promenio odluku ne navodeći razloge za to.

«O nekavom protivljenju srpskih roditelja čuo sam tek na Zlataru od ljudi iz kampa. Iskreno, lično ne verujem u tako nešto».

«Živimo u 21. veku i omladina je ta koja treba da poveže pokidane veze između Srba i Albanaca. Ristić je svojim gestom upropastio veliku priliku. Poznajem roditelje dece koja vežbaju u «BSK Junior» i pouzdano znam da tako nešto nikada ne bi rekli».

«Pre će biti da je Ristić zloupotrebio svoj položaj i još uvek rovite odnose Srba i Albanaca, samo da bi ostvario neke svoje u svakom slučaju niske ciljeve», zaključuje Seljimi.

Sam Miroslav Ristić oštro demantuje reči Seljimija i Nebojše Krstića iz kampa «Kasta».

On za BCR kaže da je jedini razlog njegove odluke da «BSK Junior» ne putuje na Zlatar, mnogo povoljnija cena u Soko Banji i blizina ovog turističkog mesta Bujanovcu.

«Bilo je nekoliko solucija gde da se ode na pripreme i svi koji se na bilo koji način bave sportom u Bujanovcu trudili su se da iz toga izvuku neku dobit».

«Soko Banja koštala je 600 dinara (7 evra) manje od Zlatara, dobili smo donaciju od 280.000 dinara, tako da su roditelji imali mali trošak», napominje Ristić.

Od dodaje da nije tačno da je na njegovu odluku uticala bilo čija netrpeljivost prema Albancima, iznoseći tvrdnju kako u klubu «BSK Junior» trenira i osmoro albanske dece.

«Mi smo jedini zaista multietnički sportski klub na jugu Srbije, tako da  sve što ste čuli jednostavno nije tačno».

«Igrači čiji su roditelji siromašni nisu plaćali ništa, a među njima je bilo i dvoje Albanaca», tvrdi Ristić.

Nekoliko srpskih roditelja sa kojima smo razgovarali takođe kažu da nikako nisu imali ništa protiv toga da njihova deca zajedno putuju sa albanskim drugovima.

«Jedino sam znao da će moj sin ići u neki kamp, svejedno koji. U klubu su se odlučili za Soko Banju, a ja nisam želeo da ulazim u detalje oko toga. Tek kasnije sam čuo priče o tome kako Srbi ne žele da im deca putuju sa decom druge nacije, ali iskreno sumnjam u to», kaže za BCR Srbin koji je insistirao na anonimnosti.

Iako i ostali Srbi slično reaguju, košarkaši ipak nisu otišli na zajedničke pripreme, što svakako predstavlja veliki propust i štetu.

Pored svega, trener košarkaša «Elite» Vehid Vebiju kaže da sa Zlatara, gde je ovog leta po drugi put vodio decu, nosi prelepe utiske.

«Imali smo idealne uslove i svi su prema nama bili maksimalno ljubazni i korektni. Tamo su bili mladi iz mnogih gradova u Srbiji, kao i iz Makedonije i Luksemburga», kaže naš sagovornik.

«Naš košarkaš šesnaestogodišnji Kuštrim Hida proglašen je za najboljeg u svom uzrastu», ponosno kaže Vebiju.

Bujanovac na jugu Srbije nalazi se uz samu graničnu liniju sa Kosovom i nacionalno je mešovita sredina. Dominiraju Albanci, drugi po brojnosti su Srbi a treći Romi.

U jesen 2000. ovde je počeo šestomesečni oružani sukob između albanskih naoružanih gerilaca i srpskih snaga bezbednosti, koji je uz posredništvo međunarodne zajednice okončan u proleće 2001. godine.

Država je naredne godine na jugu Srbije organizovala lokalne izbore, na kojima su pobedili Albanci.

Od tada je na delu politika rešavanja nesporazuma putem dijaloga, i sveukupno stanje znatno je poboljšano.

Međutim, još uvek postoje nesporazumi između jednog dela srpske i albanske populacije, a slučaj oko letnjih priprema mladih košarkaša najbolje ilustruje takvu tvrdnju.

Nikola Lazic je novinar nedeljnika Novine Vranjske. Faruk Daljiu je novinar Radio Bujanovca.