Izricanje presude Milanu Babiću

Babić, ratni premijer i predsednik SAO Krajina i RSK, osuđen je prvostepenom presudom na 13 godina zatvora pošto je u januaru 2004. priznao krivicu za progon Hrvata iz Krajine. Tužilaštvo, s kojim je Babić sklopio dogovor o priznanju krivice, odustalo je od ostalih tačaka optužnice i tražilo da optuženi bude osuđen na kaznu do 11 godina zatvora.

Sudsko veće je, međutim, ocenilo da za zločine koje je Babić priznao mora dobiti veću zatvorsku kaznu. U presudi prvostepenog sudskog veća, kojim je predsedavao Holanđanin Alfons Ori, navedeno je da je Babić, kao najuticajniji lider u regionu, bio saučesnik u zajednièkom zločinačkom
poduhvatu čiji je cilj bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovnistva sa otprilike jedne trećine teritorije Hrvatske kako bi one bile uključene u novu srpsku drzavu, činjenjem zločina.

Nezadovoljstvo presudom saopštili su i Odbrana i Tužilaštvo. U podnesku Tužilaštva navedeno je da Babić mora dobiti blažu kaznu od Biljane Plavšić, koja je u Hagu osuđena na 11 godina zatvora. Iako su oboje bili učesnici tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata, Biljana Plavšić je, po oceni Tužilaštva, na regionalnom nivou imala veći uticaj, a Babić je mnogo vise sarađivao s Haškim sudom, što Tužilaštvo posebno ceni. U pomenutom podnesku navodi se i stav tima Karle del Ponte da je Babića od umerenog čoveka do etno-egoiste pretvorila medijska kampanja iz Beograda i političke aktivnosti hrvatskih vlasti, koje su podstakle opšti strah za sudbinu njegovog naroda.

Pre nego što je, u novembru 2003, protiv njega podignuta haška optužnica, Babić se pojavio kao jedan od najvažnijih svedoka Tužilaštva na suđenju Slobodanu Miloševiću. Babić je tokom tog svedočenja tvrdio, a optuženi negirao, da je Beograd, odnosno Milošević, glavni krivac za rat u SFRJ. U završnici svedočenja bivši saradnici žestoko su se optuživali. Milošević je izjavio da je još 1991. smatrao da je Babić najobičnija bitanga, o čemu svedoči i jedan prisluškivan razgovor. Babić je, upirući prstom u Miloševića, kog inače jedva da je pogledao tokom svedočenja, odgovorio: "Vi niste zaštitili srpski narod, vi ste okaljali obraz srpskom narodu. Vi ste napravili nesreću hrvatskom, muslimanskom i na kraju srpskom narodu."

Babić se, u Hagu, pojavio i kao svedok Tužilaštva na suđenju Momčilu Krajišniku, ali je iskaz u tom procesu bio zatvoren za javnost.

Presuda i za Deronjića

U Tribunalu će 20. jula biti izrečena i pravosnažna presuda bivšem profesoru književnosti i predsedniku Kriznog štaba opštine Bratunac Miroslavu Deronjiću. I on je, u dogovoru s Tužilaštvom, priznao krivicu za progon, odnosno za napad na selo Glogova, 8. maja 1992, kada je to selo unisteno, a u njemu ubijeno 60 Muslimana. Sudsko veće osudilo ga je na 10 godina zatvora, što je visina kazne koju je predlozio tužilac.

Odbrana Miroslava Deronjića, koja je predlagala da mu bude izrečena kazna do šest godina zatvora, smatra da je on prestrogo kažnjne. Deronjić i njegovi branioci ne spore da je on priznao da je 8. maja izdao naredbu za napad na selo Glogova, ali osporavaju zaključak sudskog veća da je Deronjić učestvovao u izradi plana da u tom selu budu ubijeni civili. Deronjić negira da je ikada izdao takvu naredbu, kaže da nije bio prisutan kada su se ona dogodila i da je za ubistva saznao mnogo kasnije. Odbrana je insisitirala i na kooperativnosti Deronjića koji je, iako je priznao krivicu samo za zločin u Glogovi, bio jedan od najdragocenijih svedoka haškog tužilaštva u pokušajima rekonstrukcije događaja u Srebrenici 1995. Do sada je svedočio na suđenjima Miloševiću i Krajišniku i oficirima VRS Vidoju Blagojeviću, Draganu Jokiću i Radislavu Krstiću.