Samit G8

U međuvremenu lideri najmoćnijih država sveta počeli su samit u zamku i ekskluzivnom kompleksu terena za golf Glenigls, severno od Edinburga. Kraljica Elizabeta Druga prirediti je svečanu večeru. Zvanični deo samita počinje sutra, a glavna tema biće borba protiv siromaštva širom sveta, a posebno u Africi.

Kraljica je primila šefove država i vlada članica G8 (SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Kanada i Rusija), koji će tokom skupa razmotriti pitanja pomoći Africi, problem globalnog zagrevanja i ekonomsku situaciju u svetu u svetlu porasta cene nafte. Sastanku šefova država ili vlada u Škotskoj, koji će trajati do petka, prisustvuje i jedan broj afričkih lidera, koji su već jasno predočili šta očekuju od okupljanja u Gleniglsu, uključujući i potpun otpis dugova svim afričkim zemljama.

U Edinburgu je zbog nereda privedeno oko 100 demonstranata povodom Samita G8, a povređenih je bilo na obe strane. Policija je zabranila marš protiv siromaštva u strahu od izbijanja nereda velikih razmera, a zatim ga je ipak dozvolila. Nasilje je izbilo ranije danas, kada su demonstranti razbijali stakla na automobilima u okolini grada u kojem se održava sastanak lidera najbogatijih zemalja sveta.

Protivnici G8 sukobili su s policijom i zaustavili saobraćaj blizu hotela u kome treba da bude održan sastanak. Protestanti su pokušali i da blokiraju hotel, u čemu nisu uspeli, ali su zato zaustavili železnički saobraćaj i glavne saobraćajnice centralne Škotske. Protestima, kojima je tokom protekle nedelje prisustvovalo oko 200.000 ljudi, traži se od najbogatijih zemalja sveta da otpišu dugove i šalju više pomoći Africi.

Među demonstrantima su pripadnici antikapitalističkih, antiglobalističkih i anarhističkih grupa. Čelnici G8 treba da se sastanu u Edinburgu kako bi razgovarali o borbi protiv siromaštva širom sveta, posebno u Africi. Skupom će predsedavati premijer Velike Britanije Toni Bler, koji je među ciljeve sastanka postavio udvostručivanje pomoći i opraštanje dugova siromašnim zemljama.

"Pomoć kao dvosekli mač"

Ovim, kako kažu istorijskim samitom, će predsedavati britanski premijer Toni Bler koji je već među ciljeve sastanka postavio udvostručivanje pomoći i opraštanje dugova siromašnim zemljama, a potpuni otpis dugova zemljama Afrike zatražio je i nemački savezni kancelar Gerhard Šreder. To bi, kako je naveo Šreder, za ove države značilo dodatno rasterećenje za oko 56 milijardi dolara. Ova sredstva bi, prema zamisli nemačkog premijera, trebalo uložiti u obrazovanje i izgradnju socijalne infrastrukture u najsiromašnijim zemljama. 

Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije, kaže međutim da su zemlje Afrike, koje su pokazivale odgovornu ekonomsku politilku, i ranije dobijale oproštaj dugova, ali im to nije mnogo pomoglo.

Ona kaže da samit u Edinburgu označava postepenu promenu politike najrazvijenijih prema siromašnim zemljama i to pod pritiskom javnosti i civilnih grupa, naročito u Velikoj Britaniji i Evropi, koje insistiraju na tome da se bogat svet usmeri na probleme Afrike. Međutim, ponekad opraštanje dugova ili međunarodna pomoć mogu, iako su dobronamerni, izazvati suprotan efekat, pa tako neko kome ste olako otpisali dugove posle može imati problem da se ponovo zaduži, a takve zemlje se mogu naći odsečene od investicija bez priliva svežeg kapitala", kaže Kori Udovički.

"Ekonomija je igra u kojoj i onaj koji prodaje i onaj koji kupuje mogu imati korist, a u ovom slučaju razvijene zemlje žele partnera koji će moći da kupi njihove proizvode. Međutim, velika je razlika između želje da nekome pomognete i davanja novca kao pomoći", kaže Kori Udovički.

Buš: Globalno zagrevanje postoji

Na samitu će biti reči i o globalnom zagrevanju, uticaju visoke cene nafte i kurseva valuta na ekonomsku stabilnost.

Britanski domaćini samita takođe nameravaju da izvrše pritisak na ostale učesnike skupa da preduzmu hitne mere kako bi se sprečilo dalje globalno otopljavanje, ali se američki predsednik, i pored toga, i dalje protivi bilo kakvom sporazumu koji bi podrazumevao smanjenje ispuštanja u atmosferu gasova za koje se veruje da doprinose globalnom otopljavanju.

Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je danas da je i dalje protiv sporazuma iz Kjota. "Priznajem da se površina Zemlje zagreva i da emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte jeste posledica ljudskog delovanja, ali sporazum iz Kjota ne može biti primenjen ni u SAD ni u svetu jer u njega nisu bile uključene mnoge razvijene države", rekao je Buš u tokom boravka Danskoj, pre dolaska na Samit G8, javlja Beta.

Bob Geldof kandidat za Nobela

Norveški poslanik Jan Simonsen izjavio je u Oslu da je zvanično predložio irskog muzičara Boba Geldofa za kandidata za Nobelovu nagradu za mir 2006. godine, zbog doprinosa i pomoći siromašnih zemljama. "Uvek sam mislio da rok muzika postavlja mostove i da je faktor mira. Bilo da je u Palestini ili Izraelu, rok muzika je veza između mladih", rekao je Simonsen.

Geldof već 20 godina ulaže napore za pomoć afričkim zemljama. Organizovao je 1985. godine seriju dobrotvornih koncerata "Lajv ejd", kao i nedavne koncerte "Lajv 8", takođe posvećene borbi protiv siromaštva, prenosi Beta.

Ime laureata za ovu godinu biće saopšteno u oktobru. Na listi je čak 199 kandidata.