Nije mi štos da napunim stadion

Kao što je bilo za očekivati, ni talas retromanije koja je zahvatila ove prostore na čelu s okupljanjem Bijelog dugmeta, nije podstakla želju kod Džonija Štulića da okupi Azru, te pogladi srca i uši onih kojima je njihova muzika bila bliža od Bregovićeve.
- Ne znam šta da kažem... Mogao bih vam reći: "I tata bi sine...", ali to nije ono što osećam - raspoloženo veli Džoni. O njemu ovde kolaju priče da je egocentričan i namrgođen pustinjak, koji prezire sve što dolazi iz ovih krajeva, a on samo ne razume zašto niko ovde ne može da shvati i ne toleriše mu da njega ta epizoda više ne zanima.

- Retromanija može biti neka moda, ali nije nikakav razlog da se Azra ponovno okupi. Nije to neko takmičenje. Fudbal je fudbal, a nije ni golf ni košarka. Ako mene zanima fudbal, ne zanima me kada se tom fudbalu posvete emisije s analizama utakmica pre i posle. Znači, potezi drugih me uopšte ne zanimaju, nije Azra poklopac drugim loncima!

Iako ne kaže da bi ga do danas već videli opet na pozornici da su obaveštenja o tome kako su mu pojedini menadžeri nudili 100.000 evra za jedan nastup bile istinite, demantuje da je uopšte bilo ikakvih konkretnih ponuda.

- To su samo priče za koje sam i ja čuo, od kojih nije bilo ništa. Znam da uvek gde ima dima, ima i vatre, ali tu je bilo već toliko raznih dimova da se vatra nigde ne vidi. A ne znam šta bi bilo kad bi bilo. Tako je Aristotel jednom prilikom pitao Aleksandra šta bi učinio u nekoj situaciji. On mu je odgovorio kako ne zna dok ne bude u takvoj situaciji.

Na izričito pitanje znači li to da bi posle dobre ponude bilo određenih šansi, Štulić odgovara:
- Ne znam kako bih drukčije objasnio nego tim malim štosom. Ako nisam pristajao dosad, zašto bih sada? Kad je čovek mlad, ima šta i da pokaže, a zašto bi posle?

Mogućnost punjenja Dinamovog ili nekog drugog stadiona u Hrvatskoj, kakvo u životu dosad još jedino nije doživeo, nije Štuliću nikakav mamac.
- Ne znam da li bi Azra mogla danas napuniti stadion - kaže.
- To je pitanje za čistu maštu. Ali i ne može se ići na stadion kao k... u jagode. To je kao ići protiv Brazilaca, a 15 godina nisi šutnuo loptu. Lično mi stadioni nikada nisu bili jako dragi. Godine 1981. odbio sam da nastupim prvo na zagrebačkom, a onda i na beogradskom hipodromu, jer je bolji zvuk u manjim prostorima. Barem je deset izvođača koji su u bivšoj Jugoslaviji i današnjim državama punili stadione. Nedavno je Dino Merlin napunio "Koševo", Čolić je nekada punio "Marakanu"... Svi vrište, a vrišti se na "Bitlse", a ne na Dinu Merlina ili Čolića... Napuniti stadion nije mi bio, dakle, nikakav štos ni tada, a kamoli sada.