MMF odobrio novu ratu kredita

Srbija i Crna Gora dobile su i pohvale za napore u borbi protiv rastuće inflacije i smanjivanja trgovinskog deficita. Prema tom kreditnom programu, odobrenom 2002, MMF je Srbiji odobrio ukupno 859,7 miliona dolara. MMF od Srbije traži da smanji javnu potrošnju reformom penzionog sistema, smanjivanjem subvencija i ostalih troškova. MMF je preporučio hitnu privatizaciju nekih banaka u državnom vlasništvu i javnih preduzeća.

Ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da će budžet Srbije zahvaljujući odluci MMF-a uštedeti 600 miliona dinara. Dinkić je rekao da će na uštedu uticati i odlaganje obaveze plaćanja kamate Pariskom klubu poverilaca za kraj godine.

"Pozitivno su ocenjena kretanja na fiskalnom planu, jer prvi put imamo suficit u budžetu, mere monetarne politike su podržane, konstatovano je da je ubrzan proces restrukturiranja javnih preduzaća, ali je preporučeno da se on ubrza", kaže Dinkić.

Pariski klub je, zahvaljujući pregovorima koje je vodio guverner NBS Radovan Jelašić, odobrio Srbiji pauzu od sedam meseci u isplaćivanju duga na osnovu ugovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. To znači da će građani Srbije od septembra plaćati iz budžeta 30 umesto 60 miliona dolara, navodi potpredsednik Vlade Miroljub Labus.

Ministar Dinkić i Narodna banka Srbije saopštili su da je Pariski klub poverilaca, u skladu sa odlukom MMF-a o produženju trogodišnjeg aranžmana do kraja 2005. godine, podržao predlog za nastavak dosadašnjeg načina obračuna kamate do kraja ove godine. "To znači da će se u tom periodu otplaćivati 40 odsto dospelih obaveza po osnovu kamata, a preostali deo kapitalizovati", kaže se u saopštenju i dodaje da će direktan pozitivni efekat takve odluke Pariskog kluba poverilaca biti manji izdatak za budžet Srbije u 2005. godini od oko 28,6 miliona dolara.

Od sutra manje radnika u Vladi

Inače, ministar finansija je izjavio i da će od sutra u Vladi Srbije biti zaposleno 2.700 radnika manje. Oni će ostati bez posla u skladu s planom racionalizacija državne administracije. Dinkić je rekao da će najveći broj radnika otići iz Ministarstva finansija i to 1.633. Veliki broj radnika prijavio se za otpremnine, kaže Dinkić i dodaje da još ima prostora za dalju racionalizaciju.

Kinezi traže svoj novac

Naše vlasti očekivale su da će sklapanjem sporazuma sa Pariskim klubom rešiti i pitanje kineskog duga, međutim nejasno je na osnovu čega su se tome nadali. U kineskoj vladi navode da ne žele da otpišu dug od 300 milona dolara na osnovu tog sporazuma, jer ih niko ništa nije pitao, a nisu ni članica Pariskog kluba.

U kineskom ministarstvu trgovine priču o ekonomski odnosima sa Srbijom počinju sa "Sve je uredu", ali za njih je jedno od najvažnijih pitanja buduće saradnje – pitanje duga. Naime, nakon bombardovanja, na zahtev tadašnjih jugoslovenskih vlasti Kina je, preko kineske Eksim banke, odobrila Srbiji i Crnoj Gori komercijalni kredit od 300 miliona dolara.

Vu Mingsin, zamenik direktora za evropske poslove u kineskom ministarstvu trgovine, kaže da su kredit dali da bi pomogli narodu i da nije bio namenjen jednoj osobi ili režimu, tako da ih čudi što je posle promene vlasti u Srbiji došlo i do promena stavova po pitanju dugova. Naročito ih je začudilo kada su im naše vlasti saopštile da na osnovu sporazuma sa Pariskom klubom očekuju od Kine da im taj dug otpiše.

"Kineska strana se jako začudila jer Kina nije članica Pariskog kluba. Baš naprotiv. Zemlje-članice Pariskog kluba su bombardovale Srbiju i Crnu Goru i one su izazvale privredne poteškoće u vašoj zemlji. Mi  mislimo da  je normalno što su vam te zemlje otpisale dugove", kaže Mingsin.

Sa druge strane, Kinezi  misle da nije u redu tražiti da otpišu dugove po tom sporazumu jer nije u skladu da  prijateljiskim odnosima dve zemlje: "Mi smo više puta ponovili da se Kina neće složiti da se pitanje dugova rešava po sporazumu sa Pariskim klubom. Takođe smo više puta ponovili da nećemo od Srbije i Crne Gore tražiti da odmah ili brzo vrati dugove. Hoćemo da razgovaramo i stvorimo povoljne uslove za razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa."

Na osnovu čega je naša strana zaključila da će nam Kinezi otpisati dug  pokušali smo da saznamo od tadašnjih pregovarača. Ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je učestvovao u tim pregovorima, uputio nas je na druge instucije, odnosno Narodnu banku Srbije. U Narodnoj banci navode da je Kina 1999. godina odbrila 100 miliona dolara finansijskog kredita i 200 miliona robnog kredita za finansiranje uvoza opreme, tehnologije, rezervnih delova iz Kine.

Imajući u vidu da otvoreno pitanje duga utiče na odnose između dve zemlje, očekuje se skori nastavak pregovorakako za regulisanje duga Narodne banke, gde će ključni pregovarač sa kineskom stranom biti NBS, kao i duga po osnovu robnog kredita, gde će pregovore voditi Republika Srbija, navode u NBS.