Pouka iz Prištine

Ramuš Haradinaj, sad već bivši premijer Kosova, otputovao je u Hag. Nekadašnji komandant OVK sa nadimkom "Aga" mirno je prihvatio optužnicu za ratne zločine, koju mu je uručio civilni administrator Soren Jesen-Petersen, podneo ostavku i pozvao Kosovare na mir, uzdržanost i da istraju na ispunjavanju standarda. Puka demagogija ili nešto drugo, dopalo se to nekome ili ne, tek Haradinaju se ne može osporiti da je povukao politički zreo i odgovoran potez. To ne može promeniti ni bojazan predstavnika kosovskih Srba, da se iza toga krije dobro osmišljena igra Albanaca i njihovih savetnika iz međunarodne zajednice, kako bi se pokazalo da Priština sarađuje sa Tribunalom, što nije slučaj sa Beogradom.

Takva opaska ne mora, istina, biti daleko od zdrave pameti, no bez obzira na sve, Haradinajev postupak je prebacio hašku lopticu u beogradsko dvorište. Srpske vlasti, oličene pre svega u liku premijera Vojislava Koštinice, morale bi ozbiljno i odgovorno da razmisle o tome kako dalje. Pre svega, više nemaju nikakvu prođu takoreći papagajski ponavljane kvalifikacije da je Haški tribunal antisrpski. Na drugoj strani, odluku bivšeg kosovskog premijera da poštuje optužnicu pozdravili su gotovo svi viđeniji pripadnici međunarodne zajednice. U tom kontekstu sasvim je izvesno da će državna zajednica SCG biti sada izložena još većem pritisku da nastavi saradnju sa Hagom.

Začuđuje, međutim, teško objašnjiv, hiperemotivni i krajnje subjektivan nastup prvog čoveka Ujedinjenih nacija na Kosovu, da se s puno prava može posumnjati u njegovu nepristrasnost i objektivne namere. Najblaže rečeno, Jesen-Petersen se ponašao i govorio tom prilikom kao da je uzeo "pelcer" od najviših srpskih zvaničnika i poglavara Srpske pravoslavne crkve, koji primaju u oproštajne posete haške optuženike kao nacionalne heroje. I tako, gospodin Jesen-Petersen samo što se nije rasplakao nad Haradinajevom sudbinom, jer "više neće moći da radi sa bliskim partnerom i prijateljom". Izaslanik generalnog sekretara UN, zatim je oduševljeno i u superlativima pričao o Haradinajevim zaslugama, viziji, dinamičnom vođstvu - u pravcatom maniru onih silnih odbora za odbranu Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, ili Radovana Karadžića, kad dižu do nebesa svoje "nacionalne heroje".

Što je mnogo, mnogo je. Ramuš Haradinaj je, ipak, optužen za ratne zločine, makar se smatrao nevinim dok mu se krivica ne dokaže pred sudom.