Zaštititi Dunav organskom proizvodnjom

Kancelarija regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu u Srbiji i Crnoj Gori raspisala je konkurs za predloge projekata nevladinih organizacija na nacionalnom nivou, koji se bave smanjenjem nutrijenata i toksičnih materija u slivu Dunava. To je  ''Dunavski regionalni projekat'' koji se realizuje u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Udruženje TERRA'S je dobilo sredstva za realizaciju projekta ''Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena'' čije aktivnosti su usmerene na smanjivanje upotrebe hemijskih materija koje se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi, pa tako zagađuju zemljište i podzemne vode. Stoga je važno da što više poljoprivrednika pređe na organski način proizvodnje.

Brana zagađenju

Ovo je prvi put da se Dunav od zagađenja brani organskom poljoprivredom, saopštila je Snježana Mitrović, koordinator u Udruženju TERRA'S. TERRA'S-ova misija i jeste da razvija i širi ideju organskog načina proizvodnje, ali je posebno važno da to ostvaruje na teritoriji gde su vodotokovi poput Tise ili Dunava ili tamo gde su zaštićena prirodna dobra poput Palićkog i Ludaškog jezera. Osnovni cilj TERRAS-a je da što više proljoprivrednika zainteresuje da pređu na organski način rada, pa je organizovao predavanja u raznim gradovima.

- I pored višedecenijskog iskustva u organskoj poljoprivredi smatram da još mnogo toga mogu da naučim. Ovoga puta preneću vam najosnovnije podatke, uvešću vas u ove vode, ali je moj prvenstveni cilj da vam izmenim način razmišljanja – kako da proizvodite i pri tome mislite na svoje zdravlje, očuvanje životne sredine i egzistenciju - rekao je na jednom od predavanja Bede Kalman, jedan od retkih stručnjaka-agronoma u Srbiji specijalizovanih za organsku poljoprivredu.

Odziv je bio izuzetan, ali su, kako kažu organizatori, posetioci bili većinom stariji ljudi. Desetak zainteresovanih biće uključeni u dalju obuku i stručnjaci TERASA će obići njihove posede.

Nezaobilazni principi

Jedan od najvažnijih principa organske proizvodnje je da se uspostavi zatvoren sistem, tako da je najbolje raditi na farmi sa usklađenim odnosom biljne i stočarske proizvodnje, gde se primenjuje najmanje četvorogodišnji plodored, a umesto Kana ili Uree trebalo bi se usmeriti na vezivanje azota setvom leguminoze. Drugi princip se odnosi na održavanje plodnosti zemljišta, što je važno za očuvanje humusa. Osim čoveka, zemljištu preti i sama priroda. Pošto sada nema salaša, neophodno je podizati što više vetrozaštitnih pojaseva da bi se sprečila erozija tla. Sledeći princip podrazumeva smanjivanje upotrebe fosilne energije (nafta, ugalj) prelaskom na ''laku'' mehanizaciju, korišćenje bio–dizela i sl. Na farmama se domaće životinje moraju držati tako da se zadovolje njihove fiziološke i etološke potrebe, što znači da imaju dovoljno prostora, da jedu organsku hranu, izbegavaju antibiotike i sl. Nezaobilazan je i princip očuvanja životne sredine, ali je značajno i to što proizvodi nastali na ovaj način imaju veću životnu snagu i vitalnost, odnosno bolji biološki kvalitet. Organska poljoprivreda rešava i egzistenciju proizvođača.

Naše zemljište - još uvek relativno nezagađeno!

Srbija ima veliki tržišni i proizvodni potencijal za proizvodnju organske hrane, zbog svog geografskog položaja i umerenokontinentalne klime, višedecenijskog niskog stepena hemizacije zemljišta i sačuvanog biodiverziteta, kao i značajnog ljudskog potencijala u proizvodnji i trgovini hranom. Posebno Vojvodina ima značajan potencijal u ratarskim kulturama, uljaricama i povrtarstvu.

Iz magazina "Zdrav život"