Ispunićemo obaveze u razumnom roku

Već druže vreme spekuliše se o zdravstvenom stanju haškog optuženika Sretena Lukića. Iako se u sredu činilo da je dogovoreno da Sreten Lukić bude operisan u Roterdamu, njegov advokat Siniša Simić, kaže za B92 da Lukić o tome i ne razmišlja, jer o tome nije zvanično ni obavešten.

Simić kaže da je Lukić ogorčen spekulacijama o njegovom zdravstvenom stanju: "Državni zvaničnici su, koliko u nedelju, tvrdili da je operacija koja mu predstoji rutinska, a sada mu tu, navodno laku operaciju, zakazuju u najpoznatijem kliničkom centru te vrste u Evropi. Generala Lukića je posebno uzbudila izjava predsednika SCG-a gospodina Svetozara Marovića, koji je podržao predlog za operaciju na klinici u Roterdamu, jer je činjenica da je za sve vreme od Lukićeve operacije srca, koja je bila 5. oktobra prošle godine, pa do danas, gospodin Marović nije pokazao ni jednog trenutka ni najmanju zainteresovanost za njegovo zdravstveno stanje.“

Kako saznaje B92, Lukić u stvari ne namerava da se preda Tribunalu, a slična situacija je i sa generalom Nebojšom Pavkovićem.

Međutim, ministar pravde Zoran Stojković, tokom današnje rasprave o zahtevu za privremeno oslobađanje Milutinovića, Šainovića i Ojdanića, u Haškom tribunalu rekao je da Lukićevo pojavljivanje pred tim sudom zavisi od njegovog zdravstvenog stanja. Stojković je na pitanje da li će Vlada Srbije ako bude bilo potrebno i uhapsiti optužene srpske generale odgovorio potvrdno: “Vlada je javno rekla: izvolite ko god hoće neka se prijavi i neka ode dobrovoljno. Ako ne želi Vlada će postupiti po zakonu i po svojim obavezama. Za sada vidimo da jako dobro funkcioniše, ali kažem ta mogućnost da se liše slobode stoji i mi ćemo to obaviti za one slučajeve gde ne žele ljudi da se dobrovoljno predaju.”

Sudija Robinson je ministra Stojkovića upozorio da Vlada Srbije ne može "unedogled" čekati optužene da se dobrovoljno predaju, jer time dovodi svoj kredibilitet u pitanje. Ministar je odgovorio da je zvanični Beograd toga svestan i da će svoje obaveze ispuniti u "razumnom roku".

Ja moram da im peglam izjave

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Rasim Ljajić, kaže da čitava situacija, šteti i generalu Lukiću, ali i državi: „Ja svakodnevno moram da objašnjavam izjave lekara, izjave advokata, da peglam te izjave, da kažem nisu tako mislili. Ovo je zaista jedna igra koja nikom ne treba, koja svima šteti, a posebno šteti državi pred dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti. Ovakvim igrama mi sve to možemo da dovedemo u pitanje.“

Garancije za Milutinovića, Šainovića i Ojdanića

Ministar pravde Zoran Stojković, ponudio je pred sudijama haškog tribunala garancije za privremeno puštanje na slobodu Milana Milutinovića, Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića.

Predsedavajući sudija Patrik Robinson upozorio je tom prilikom Tužilaštvo da su ova trojica optuženih već dugo u pritvoru, a da suđenje još nije ni zakazano. Upitan kada će biti spreman za suđenje, tužilac Tom Hanes je odgovorio da Tužilaštvo namerava da podnese zahtev za objedivanjave procesa trojici optuženih sa suđenjem generalima Vladimiru Lazareviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću i Vlastimiru Đorđeviću:

"Mi i dalje smatramo da bi verovatno trebalo da podnesemo zahtev za spajanje postupaka, s obzirom da su optužbe identične i da obuhvataju iste svedoke. Naša strategija završetka rada predviđa da prvostepena suđenja budu završena u 2008. godini i u tom slučaju će možda sud odlučiti da ove optužene treba pustiti, ukoliko njihovo suđenje neće početi do 2006. Ja priznajem da je to jedan veoma uticajan faktor koji bi sud trebao imati na umu".

Odluku o zahtevu Milutinovića, Ojdanića i Šainovića sudsko veće će doneti naknadno. Veće je do sada odbilo tri zahteva Šainovića i Ojdanića i jedan Milutinovića.

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković je na današnjoj raspravi podneo garancije vlasti u Beogradu da će se optuženi, ako budu pušteni, pojaviti na suđenju.

I Mićo Stanišić hoće da se preda

Haški tribunal objavio je u četvrtak uveče optužnicu protiv bivšeg ministra policije Republike Srpske Miće Stanišića za zločine nad nesrbima u BiH 1992. Stanišić je u sedam tačaka optužen za zločine protiv čovečnosti - progon, istrebljenje, ubistva, mučenje, prisilno premeštanje i deportaciju stanovništva - a u tri tačke za krsenje zakona i običaja ratovanja: ubistva, mučenje i okrutni tretman.

Prema optužnici, Stanišić je kao ministar policije RS bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bilo "trajno uklanjanje i etničko čišćenje bosanskih Muslimana, Hrvata i drugih nesrba sa teritorija planirane srpske države putem činjena zločina". On je ohrabrivao i omogućavao, stoga i podsticao počinjavanje zločina nad Muslimanima i Hrvatima, a nije sprovodio istrage, niti kažnjavao počinioce.

Optužnica protiv Stanišića peta je objavljena od poslednjih šest koje je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte podigla do kraja prošle godine, do kada je, prema strategiji okončanja rada suda, morala da okonča sve istrage.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Mićo Stanišić predaće se Haškom tribunalu, potvrđeno je u Vladi Srbije. Stanišić nije na spisku 17 osoba koje je Hag tražio pre otvaranja novih optužnica početkom ove godine. Stanišić se odlučio na predaju posle razgovora s članom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Zoranom Lončarem i ministrom unutrašnjih poslova Republike Srpske Darkom Matijaševićem.

Mićo Stanišić je bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske u prvoj vladi Branka Đerića, od 22. aprila 1992. do 20. januara 1993. Prema optužnici Haškog tribunala protiv Stojana Župljanina, koji se tereti za žločine na području Banjaluke, Mićo Stanišić je na sastanku srpskih funkcionera iz MUP-a BiH, 11. februara 1992. u Banjaluci, insistirao na osnivanju odvojenog srpskog MUP-a na svim nivoima. MUP RS osnovan je 1. aprila 1992. i na čelu mu je bio Stanišić.

Nedeljnik "BH dani" pisao je da je Stanišić posle sukoba Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića u leto 1994. napustio RS i opredelio se za Beograd, a banjalučke "Nezavisne novine" su u martu 2001. pisale da Stanišić boravi u Srbiji.

Biljana Plavšić, osuđena pred Tribunalom, u knjizi "Svedočim" je pisala da su od aprila do kraja 1992. suštinsku vlast u RS imali Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Momčilo Mandić i Mićo Stanišić.

Palmer: Raste optimizam

Direktor Centra za Evropsku politiku u Briselu Džon Palmer ocenio je da je posle serije predaja haških optuzenika u zemljama Zapadnog Balkana uočljiv optimizam da će region konačno početi novu fazu odnosa sa Evropskom unijom.

"Ovde će svakako biti pozdravljena činjenica da se određen broj optuženih za ratne zločine dobrovoljno prijavio sudu u Hagu. Međutim, dva najvažnija optuženika Radovan Karadžić i Ratko Mladić još nisu pod kontrolom Tribunala, a pri proceni stepena saradnje pomenuta dvojica će biti glavni kriterijum po kome će saradnja biti vrednovana", rekao je Palmer u razgovoru za Radio "Slobodna Evropa".