Šta s kreditom za nezaposlene?

Ulaganje u plastenike, uzgajanje puževa ili firme za dostavu samo su neki od predloga za korišćenje kredita koje će država odobravati nezaposlenima. Pošto se na posao u proseku čeka nešto manje od četiri godine, država je u okviru programa samozapošljavanja odlučila da od marta daje kredite u visini 5.000 do 20.000 evra nezaposlenima za pokretanje posla.

Ljudi bez posla uglavnom kažu da znaju šta bi radili, pa navode da bi formirali firmu za održavanje zgrada, molersku ili firmu koja bi se bavila stočarstvom ili tovom pilića i slično, ali ima i onih koji ne misle da su uslovi za pokretanje posla povoljni.

Da bi dobili kredit, nezaposleni treba da Fondu za razvoj dostave obrazac u kojem će navesti za šta bi taj novac upotrebili, proizvodnju, usluge ili trgovinu. "Jedan od glavnih kriterijuma će biti broj ljudi koji će biti zaposlen. Na osnovu toga, Upravni odbor Fonda donosi odluku o odobravanju sredstava, a pokretač posla ima dva meseca da registruje delatnost, da zaposli sebe i da o tome predstavi dokaze. U roku od pet dana sredstva bivaju isplaćena i kredit postaje operativan", objašnjava Goran Anđelić, pomoćnik ministra finansija u Vladi Srbije.

Kamata jedan odsto godišnje

Oni koji se godinama bave privredom smatraju da je, kada je reč o proizvodnji, taj novac dovoljan za izgradnju plastenika u kojima se mogu uzgajati cveće, voće ili povrće, i to za izvoz. Oni kažu da je dobar i posao s puževima, što je već postalo popularno. "Smatram da oni koji nemaju visoku stručnu spremu treba da se bave uslugama, i to u svim onim poljima koja nedostaju u velikim gradovima, dakle starim zanatima, uslugama lične dostave, makar se to svodilo na razne pošiljke", kaže Radovan Lazarević, vlasnik preduzeća "LR frut".

Rok za vraćanje je kredita je tri do pet godina, s kamatom jedan odsto godišnje, s godinu dana "grejs-perioda", odnosno prvih godinu dana ne otplaćuje kredit. "Jedan odsto kamate i nije kamata, to su troškovi evidentiranja kredita i te pare možete vratiti u šta god da ih uložite, a rizik poslovanja je nešto što ne možete predvideti", kažu u Ministarstvu finansija.

Nezaposleni koji žele da konkurišu za kredit trebalo bi da su na evidenciji Tržišta rada. Kod manjih iznosa kredita potrebno je dostaviti menicu, a kod većih je potrebna hipoteka. Do sada je za te kredite obezbeđeno oko 7,5 miliona evra, ali suma može biti i veća ako bude više dobrih projekata.