Kakav je ekonomski učinak Vlade

Učinke Vlade najbolje je analizirati ako se uporedi šta je obećavala, a šta je do sada ostvarila. Dok kritičari tvrde da je previše i nerealno obećavano, a premalo realizovano, ekonomski deo Vlade izgleda zadovoljan onim što je postignuto.

Obećano je restrukturiranje javnih preduzeća, ali to tek započinje u Jatu, EPS-u i železnici. Od obećane ubrzane privatizacije, ubrzane su aukcije, ali se posebno izdvojila afera "Knjaz". Od obećanja jednocifrene inflacije nije bilo ništa, pošto je ona prošle godine iznosila 13,7 odsto. Od banaka su prodate "Jubanka" i "Delta banka". U oblasti izvoza, gde je obećano povećanje, ostvaren je rekordan spoljnotrgovinski deficit.

Uspešno je obavljeno uvođenje Poreza na dodatu vrednost, fiskalnih kasa, kao i smanjenje budžetskog deficita.

Šta kažu stranci

Strani investitori smatraju da je uvođenje PDV-a veoma pozitivan potez. To će povećati prihode države i smanjiti sivu ekonomiju, što je za strane investitore veoma bitno:

"Inflacija je bila nešto veća od planirane, ali ne zaboravite da se to poklopa sa uvođenjem PDV-a. Mnogi su to videli kao priliku da povećaju cene. Zato je inflacija bila viša od očekivane. Ako bismo to odbili, ona bi se zadržala na veoma razumnom nivou", kaže Žerom Bejl, potpredsednik Saveta stranih investitora.

Ministri sami sebe hvale

U nedelji u kojoj Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom obeležava godinu dana rada, ministri zdravlja, vera i rada Tomica Milosavljević, Milan Radulović i Slobodan Lalović, sami su sebe pohvalili. Tomica Milosavljević, Slobodan Lalović i Milan Radulović kažu da su ispunili većinu obećanjanja i to najavljuju i za ostala: bolje lečenje, smanjenje nezaposlenosti i vraćanje crkvi mesta koje joj pripada.

Ministar Milan Radulović kaže da je vlada na dobrom putu: "Društvo koje nije u stanju da ima jasnu svest i predstavu o tome gde je mesto crkvi i veri, nije potpuno zrelo društvo. Vlada Srbije je na dobrom putu i njen stav i politika pokazuju da je spremna da nastavi i uspostavi konstruktivne i plodonosne odnose sa crkvama i verskim zajednicama i da prizna da je versko obrazovanje podjednako važno kao i svako drugo.“

Tomica Milosavljević je izneo konkretne rezultate: "Danas mogu da kažem da ukupno ima projekata u vrednosti 100 miliona evra, koji su započeti i koji se uveliko realizuju, 20 miliona dolara povoljnog zajma Svetske banke za Valjevo, Kraljevo, Vranje i Zrenjanin, radovi su započeti u Sremskoj Mitrovici, Užicu, Jagodini, Paraćinu i 50 miliona evra iz povoljnog zajma Evropske investicione banke za hitnu rekosntrukciju 20 bolnica i instituta Torlak“.

Komentarišući najave štrajkova sindikata zaposlenih u zdravstvu, zbog nezadovoljstva povećanjem plata od 11,7 odsto, Tomica Milosavljević kaže da je to maksimum koji može da se ponudi: "Štrajk je legitimno sredstvo sindikalne borbe, ali i poslednji. Za to treba da postoje i argumenti. Nadam se da neće biti nerazumnih najava kakvih je ranije bilo sa nepotpisivanjem dokumenata i sličnim, ali 'ajde da ne govorimo u napred o tome".

Ministar Lalović smatra da se njegovo ministarstvo suočava sa najvećim problemom u Srbiji: "Urađena je nacionalna strategija zapošljavanja, izmene zakona o zapošljavanju i socijalni programi, dokumenti koji će nam omogućiti da se u narednih pet godina uspešno suočimo sa trenutno najvećim problemom u Srbiji a to je nezaposlenost“.

Ministri kažu da potvrda uspešnog rada Vlade Srbije stiže već krajem marta u pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti za pridruživanje EU.

Potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus, siguran je da će Srbija dobiti pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti i to je najviše što je ova Vlada trenutno mogla da uradi: "Mislim da je moglo mnogo više da se uradi u oblasti strukturnih reformi, u oblasti privatizacije, tu nismo dovoljno uradili."

Među najvažnije rezultate Vlade, ministar finansija Mlađan Dinkić ubraja prepolovljen budžetski deficit i visok privredni rast, pre svega u poljoprivredi. On kaže da je ovo konzervativna Vlada sa čvrstom ekonomskom politikom, što će javnost tek da uvidi.

"Smanjen je, znatno, javni dug i on danas iznosi svega 9,6 milijardi evra, a 30. decembra 2000. bio je 14,1 milijardu. Takođe, ubrzana je reforma bankarskog sistema, pokrenuto je početkom ove godine ozbiljno restrukturiranje javnih preduzeća i možemo reći da je prošla godina završena sa realnim povećanjem kupovne moći za oko 10 procenata", kaže Dinkić.

"Izvoz ili smrt"

Pojedini izvoznici zameraju Vladi što nema izvoznu strategiju, jer da je ima, ona bi ljudima objasnila da se mora izvoziti ili će se umreti.

Nije čudo što je izvoz ovako slab, kad je svako primoran da se sam snalazi, kaže Radovan Lazarević iz firme "Šole trejd": "Osnovna i centralna zamerka Vladi je da nema nikakve izvozne strategije. Ne mislim samo na izvozne stimulacije, koje su manje-više zabranjene zbog Svetske trgovinske organizacije. Ali priča o pojeftinjenju kredita je netačna. Strane banke koje su došle su zadržale postojeće odnose i stanje, tako da je tu priča katastrofalna. Drugo, odnos je taj da je Vlada počela da se hvali prošlogodišnjim rastom produktivnosti u poljoprivredi, što je, blago rečeno, netačno. Jer se radilo o enormno rodnoj godini. To nema nikakve veze sa Vladom. To što je rodilo toliko voća i povrća mnogo, to je što nam je Bog dao."

Visok privredni rast, smatraju ekonomisti, nije rezultat rada Vlade, već opšteg svetskog trenda. U zaslugu joj se, međutim, može pripisati donošenje nekoliko važnih ekonomskih zakona.

"Toj vladi nije lako. Srbija je, po mom čvrstom uverenju, najkomplikovanija zemlja u svetu. To je jedan gotovo neupravljiv objekat, to je zemlja bez ustava, to je zemlja kojoj se ne znaju granice, zemlja koja ima grdne probleme sa međunarodnom ekonomskom zajednicom. To je zemlja u kojoj je teško slediti njihova uputstva, a da se ne izgubi politička podrška na domaćem terenu, a partije ipak žive od glasača i izbora", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

Ovom vladom niko neće moći da bude razočaran, jer se od nje nije mnogo ni očekivalo, smatra Madžar. Generalno, učinci nisu impresivni, ali su daleko od toga da budu ocenjeni kao bezvredni.

"Bela knjiga" za ekonomiju

Savet stranih investitora, koji okuplja više od 100 najvećih kompanija u Srbiji, predstavio je svoju godišnju "Belu knjigu", u kojoj se iznose ocene rada Vlade i sugestije šta treba učiniti da se poslovna klima poboljša. Majk Ahern, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji i Crnoj Gori, kaže da su pozitivni rezultati zabeleženi kroz usvajanje nekoliko veoma važnih zakona, poput Zakona o PDV-u, kao i razni ugovori o spoljnoj trgovini.

"Smanjenje budžetskog deficita definitivno je pozitivno za Srbiju. U isto vreme ima oblasti gde očekujemo da se više uradi. Mi smo razočarani nivoom dijaloga sa Vladom, jer iskustvo pokazuje da su zemlje u kojima je dijalog razvijen uspešnije od onih gde je dijalog na nižem nivou. Razočarani smo nivoom primene zakona u 2004, a nije bilo ni napretka u oblasti tržišta zemljišta", kaže Ahern.

On sugeriše Vladi Srbije da koristi očekivane pozitivne rezultate Studije o izvodljivosti, kako bi komunicirala sa spoljnim svetom i objasnila da je "Srbija zemlja koja ide napred, a ne vraća se nazad". "Voleo bih da vidim da vlada ima više strategije u privlačenju stranih investicija. Treba da se usredsredi na određene sektore i pokuša da privuče određene investitore u Srbiju. Za to je vrlo važna politička stabilnost, investitori zaista žele da vide da se zakoni primenjuju", kaže Ahern.

"Ja mislim da Srbija nema problem stabilnosti. Ali, radeći sa stranim investitorima, vidim da oni imaju mišljenje o Srbiji koje nije utemeljno na realnosti i to je ono na čemu treba da radimo", zaključuje Ahern.