Razdružuje li se razdružena ekonomija

U predlogu sporazuma stoji i da će režim kretanja ljudi i protoka robe, usluga i kapitala na granici utvrditi dve vlade na principima koji su primenjeni u Šengenskom sporazumu. Nedostatku ekonomije u sporazumu o razdruživanju doprinose i činjenice da Srbija i Crna Gora, u ekonomskom smislu, već fukncionišu odvojeno.

Primera za to ima previše, od različitih valuta i carinskih sistema, do podnošenja odvojenih zahteva za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao i odluka Evropske Unije o dva koloseka pristupanja.

Ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, Milan Parivodić, ocenio je da je zbog svega toga, sporazum o razdruživanju političko pitanje: "U ekonomskom smislu to nema uticaja, zato što su, realno, privredni sistemi Srbije i Crne Gore odvojeni od ranije, tako da je to sada jedno političko pitanje. Video sam da je crnogorska politička elita predložila jednu novu kompoziciju države. O tome će se razgovarati, to nije moj posao." 

Saradnik ekonomskog instituta Mihajlo Crnobrnja u izjavi za B 92 navodi da su Srbija i Crna Gora u ekonomskom smislu već podeljene: "Dakle, u ekonomskom delu de fakto stanje je stanje razdruženosti. Ono što je zanimljivo za Evropu jeste pitanje naše političke udruženosti ili razdruženosti, jer Evropa po mom mišljenju s pravom strahuje od takozvanog domino efekta."

Crnobrnja smatra i da je Evropska Unija strana koja treba da preduzme konkrentije korake: "Evropska zajednica bi morala da bude ta koja će da kaže šta je zapravo ono čemu ona daje prednost. Ne može ona samo da kaže mi ćemo prihvatiti sve oko čega se mi dogovorimo, šta ako se mi ne dogovrimo, a to je lako moguće."

Direktor podgoričkog Centra za tranziciju, Nebojša Medojević, kaže za B92 da u ekonomskim odnosima vlada nit razdvajanja koju nameću političari u Beogradu i Podgorici. Medojević tvrdi i da u ekonomiji nema problema, što pokazuje i saradnja Srbije i Crne Gore u robnoj razmeni i bilansu plaćanja: "Ako pogledate, recimo, odnose Nemačke i Portugala, koje su dve geografski odvojene države, tazličitog kulturnog bekgraunda, različitih istorija, videćete da su njihovi odnosi mnogo čvršći nego odnosi Srbije i Crne Gore, koje su još uvek u jednoj zajedničkoj državi. To je zato što oni primenjuju evropske standarde o slobodnom protoku ljudi i kapitala, roba i usluga, bez diskriminacija nacionalnog zakonodavstva. Ako bi i Srbija i Crna Gora primenile iskustvo Nemačke i Portugala, svi bi problemi bili rešeni."

Medojević smatra i da su zbog svega toga odnosi između Srbije i Crne Gore proizvod političke volje Beograda i Podgorice, koja nema želju da na evropski način reši te probleme.