Doveo sebi ženu od 17 godina

Bog mi je svedok da je prizor koji sam ugledao prolazeći pored prozora Lutvove kuće u naselju Loznice kod Bijelog Polja bio mirniji i spokojniji, domaćinskiji od mnogih koje sam u sličnim prilikama gledao. Njih dvoje, šćućureni nad stolom, ljuštili su jabuke, nešto razgovarali i smejali se, desno od njih, sam za sebe, radio je televizor, iza, kroz poluotvorena vrata šporeta svetlucala je vatra. Sad, možda se neko i neće složiti sa izrečenim, naročito ako pročitaju ostatak priče, ali, moje da sudim nije!

Ima tome više od dva meseca kako je Lutvo Međedović iz Loznice kod Bijelog Polja, po velikom kijametu i dubokom snegu, zapucao u brda, u selo Godijevo, daleko prema Beranama da sebi uzme ženu. Gore u selu, primljen je domaćinski. U kući Mulaza Fetića, budućeg tasta, u stvari, još od ranije znali su da će Lutvo doći i što će doći.

- Porazgovarali smo lijepo, Mulaz je svoju najmlađu ćerku Semiju pit'o hoće li poći za me, ona je rekla da hoće, i evo, dva mjeseca živim s njom. Snašli smo se lijepo, zadovoljna ona, zadovoljan ja, ako Bog da, uskoro ćemo se i vjenčati - ispričao mi je Lutvo preksinoć u svojoj kući, pošto su oboje, kad su me ugledali, skočili na noge i domaćinski me dočekali. To što je od sadašnje žene Semije stariji ravno šest decenija, za Lutva, kaže on i potvrđuje, ako treba i po sto puta, ne predstavlja nikakav problem.
- Još mi je njen otac, kad smo polazili, rek'o, a i ja sam se s tim složio - bolje da ode za starijeg pa da živi sa njom kako treba, nego za mlađeg pa da je bije i prebija i maltretira - objašnjava Lutvo.
- Nije mi važno koliko godina ima, nego kakav će biti prema meni - potvrđuje Lutvove reči Semija.

Jeste da je sramota i pitati i pisati, ali ispričao mi je preksinoć Lutvo, čim je Semija neku izašla iz sobe, on i sa one druge, muške strane, iako mu je 77 godina, nema nikakvih problema.
- Slag'o bi te ako bi rek'o da je drugačije, mile su mi žene, a i osećam se da sam u snazi i da još mogu dževapiti...

Kaže, od kako se oženio, navalili ispisnici da ga ispituju, gde god se vide, te Lutvo - kako si, te može li se, neki i da se sprdaju sa njim, a on im svima, veli, u šali, odgovara ovako:
- Ili postavite skrivenu kameru, ili dovedite ženu, pa da vidite mogu li. Ne znaju oni da sam ja rođen na Blagovijes' i da mi je sve, što sam u životu radio bilo - blago i milo, da sam pravoslavni bio bi - Blagoje... Jedan što je odavno iz sela sišao u Bijelo Polje dosađivao tako Lutvu danima, ispitivao ga za ovo, za ono, ima li neku tajnu, a Lutvo ga slušao, pa mu na kraju ukratko objasnio "što on može, a što onaj dole iz grada više ne može":
- Pitam ga - jesi li prod'o kravu, on veli - jesam, jesi li prod'o i zadnju kokošku, on veli jesam, jesi li prod'o svu zemlju - veli - jesam. E, kažem mu onda ja, onda si prod'o i - onu stvar. Nema ti, bolan, seksa bez bijelog mrsa, domaćih jaja i svežeg vazduha...

Lutvo se, nema tu zbora, ni malo ne stidi da priča o onim stvarima, čak mu i milo kad se tog razgovora dohvati.
- A što bi me bilo sramota, kad smo nas dvoje onomad gledali neke kako se skidaju na televizoru - veli. Shodno potvrđenom pravilu, Lutvo drži kravu koju gaji zajedno sa Semijom, imaju i domaće kokoške, na 60-70 ari plodne zemlje odmah pored Lima ima i 120 stabala jabuke i kruške i sa njih zdravog voća na pretek.

Lutvo je godinama, decenijama, radio kao terenac, građevinac, od Gacka do Plužina, Nikšića, posle u Bijelom Polju, i samo jednom je, pomene i to, bio doveden u nezgodnu situaciju da je "neke stvari" morao bezmalo javno da dokazuje.
- Radio ja na centrali Glava Zete, sedimo tako posle doručka, kad veli mi kuvarica - ti Lutvo nisi muško. Okolo masa ljudi sluša to, ja, šta ću, ćutim. Posle, kopamo mi u tunelu, velim ja mome sapatniku: Osta mi kufer otvoren u baraci, moram da odem da ga zatvorim. Seti se i on šta je, kaže mi, idi. Vratim se ja do one kuvarice, nađem je tamo, dokona sedi... Nije više nigde rekla da nisam muško.

Kad krene gore, na onaj svet, Lutvo će, kaže, Semiji ostaviti penziju i - sprat kuće u kojoj sada žive. Jedino što se ne zna jeste kad će Lutvo zaista - gore. U penziji je već 22 godine, za to vreme doktoru je išao samo jednom, kad ga je zabolelo koleno, doktor mu dao jedan brufen, a Lutvo ni tu tabletu nije - potrošio.
- Nadam se da ću još malo poživeti. Kol'ko su mi pričali, prađed Zećo živio je 138 godina, đeda su mi strijeljali neki komitaši kad je im'o 88 godina, uvatili ga dok je oro njivu, a otac mi je poživio malo manje - 90 godina, a i on je lomio nogu, pa od toga posle obolio...

Za sve godine terena i putovanja po belom svetu, Lutvo je jednu istinu, uverava u to svakoga ko mu svrati, do kraja proverio, pa je sada poverava i ostalima:
- Ako hoćeš ženu za one stvari, uzmi Srbijanku, živa su vatra, ako ti treba dobar službenik, da drži olovku u ruci i piše, traži Crnogorca. Ako ti treba krvavi radnik, od Srbijanaca boljih nema, a ako ti treba žena za brak, onda uzmi Crnogorku. Oca očinjeg će ti, ali će ti biti verna...